Zašto su investicioni fondovi u Srbiji marginalni igrači na tržištu kapitala

Iako je prošlo nešto više od godinu dana od kako se na tržištu Srbije pojavio prvi investicioni fond , rezultati rada tih fondova nisu spektakularni, s obzirom na to da je desetak fondova uspelo je da prikupi samo oko 40-tak miliona evra. U poređenju sa oko četiri milijarde evra kapitala kojim raspolažu fondovi u Hrvatskoj, ili u Sloveniji, to je kap u moru.



- Investicioni fondovi su se pojavili u trenutku kada je Beogradsku berzu, ali i većinu finansijskih tržišta u regionu zahvatila jedna od najvećih kriza, i to je moralo da se odrazi i na performanse investicionih fondova u Srbiji. Od desetak fondova, koliko ih trenutno ima, malo je onih koji svojim investitorima donose prinose veće od nule. Pošto fondovi nisu ispunili velika očekivanja investitora, oni su svoje nezadovoljstvo ispoljili povlačenjem uloženih sredstava. To je dovelo do pada tržišne vrednosti fondova pa ne treba da čudi podatak da je portfelj bilo kog investicionog fonda u Hrvatskoj veći od ukupnog portfelja svih investicionih fondova u Srbiji - kaže za Danas Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza-Invest grupe.

Prema tvrdnji našeg sagovornika, troškovi poslovanje nekoliko fondova prevazilaze njihovu vrednost od nekoliko stotina hiljada evra. Te gubitke, ističe Gujaničić, treba posmatrati u kontekstu kretanja indeksa na Beogradskoj berzi, i podseća da su akcije izgubile na vrednosti od 30 do 40 odsto.

Fondovi u Srbiji su marginalni igrači na tržištu kapitala. U tome delimično treba tražiti odgovor na pitanje zašto njihovo poslovanje nije krenulo u željenom smeru. Za razliku od investicionih fondova u svetu koji predstavljaju poželjnu industriju na svim tržištima kapitala i po pravilu ako nemate razvijenu tu industriju , nemate razvijeno ni tržište kapitala. Fondovi u Srbiji još se bore za svoju poziciju - objašnjjava Gujaničić.

Vladimir Pavlović, portofolio menadžer FIMAPROACTIV fonda, ističe da i pored pada kapitalizacije investicionih fondova sa 60 na 40 miliona evra, ima prostora za rast.
- Rast investicionih fondova najbolje je prikazati preko imovine po glavi stanovnika. U Srbiji u ovom trenutku to iznosi oko pet evra , u Hrvatskoj - to 500 evra, a u Sloveniji je to na nivou od 1000 evra po glavi stanovnika. To drugim rečima znači, da kod nas postoji potencijal za imovine i to za čak 100 do 200 puta, kojom bi investicioni fondovi mogli da upravljaju. Nadam se ,da će sa tako uvećanom imovinom , investicioni fodovi postati važni igrači na finansijskom tržištu - kaže Pavlović.
On procenjuje da bi investicioni fondovi bi bili mnogo atraktivniji ako bi srpsko zakonodavstvo bilo liberalnije, a to bi omogućivalo ulaganja u najkvalitetnije blu čip kompanije u regionu, ali i u svetu. Umesto toga, aktuelno zakonodavstvo obavezuje investicione fondove da 60 odsto sredstava i ulažu u Srbiji.

- Tržište kapitala u Srbiji je zbog političke situacije prilično nestabilno i zato ćemo nastojati da iskoristimo zakonsku mogućnost da se otvorimo prema inostranstvu. Naravno, pored akcija u koje ulažemo na Beogradskoj berzi, mi ćemo nastojati da investiramo i u druge aktive na našem tržištu kapitala, kao što su depoziti i državne obveznice stare devizne štednje. Investiranjem u obveznice stare devizne štednje mi se štitimo od moguće devalvacije dinara prema evru, ali pratimo i kretanja na regionalnim berzama, kako bismo imali dovoljno informacija zbog budućeg finansiranja na tim tržištima kapitala - ističe Danilo Vuksanović, direktor Kombank Inofonda.

Ovaji fond je osnovan p rošle nedelje i jedan u nizu koje su poslovne banke u Srbiji počele da otvaraju . Kombank infond, predstavlja tip otvorenog investicionog fonda, koji trenutno ima 398 članova i raspolaže sa oko 135 miliona dinara, prikupljenih za dvadesetak dana, koliko je trajao javni poziv za članstvo tog fonda.
Autor: Slavica Vujčić
Izvor: Danas