NBS uvažila teškoće banaka i privrede

Snižavanje referentne kamatne stope za jedan odsto, sa 15 na 14 procenata, samo je jedna od najavljenih monetarnih mera Narodne banke Srbije. U prethodnom periodu, pokazalo se da je najveći problem srpske privrede nelikvidnost, koja je sa sobom povukla i dramatični pad privredne aktivnosti.

„Da bi se održala stabilnost finansijskog sektora NBS će ponuditi kratkoročne dinarske kredite poslovnim bankama na godinu dana, i to na bazi zaloga kratkoročnih hartija od vrednosti Narodne banke i države, zatim dugoročne hartije od vrednosti države, ali i obveznice stare devizne štedenje, zalog deviza. Pronaći ćemo i rešenje kako da se koristi portfelj hipotekarnih kredita, sa kojima raspolažu poslovne banke“, objasnio je buduće monetarne mere Radovan Jelašić, guverner NBS.

On je na nedavno održanoj konferenciji za štampu dodao da te mere, između ostalog, ukidaju obaveznu rezervu bankama za sva nova zaduženja u inostranstvu, uvodi svop trgovinu devizama i dinarima, ali daje mogućnost poslovnim bankama da relaksiraju rerstriktivnu kreditnu politiku prema svojim ažurnim klijentima, uvođenjem reprogramiranja. Taj bankarski manevar, NBS neće više tretirati kao visoko rizičan posao, koji je do sada zahtevao stopostotnu garanciju.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Danas kaže, da zajednički imenitelj predloženih mera jeste smanjivanje restriktivnosti monetarne politike.

- Počelo je snižavanjem referentne kamatne stope, a otišlo se i korak dalje, pa će biti odobreni krediti za obezbeđivanje dinarske likvidnosti, kao i podsticaji za dobijanje novih kredita iz inostranstva, u vidu ukidanja obavezne rezerve za novo zaduženje banaka. Generalno, to je dobar pravac u kome treba da se kreće naša monatarna politika, koja je uvažila najnovije podatke o kretanju privrede i nivou inflacije. Još jednom se potvrdilo da osnovni problem sa kojim se privreda Srbije suočava jeste recesija i nelikvidnost, a ne visoka inflacija. Ukoliko stopa inflacije u aprilu bude relativno niska, kao u martu ( 0,5 odsto), trebalo bi ići i na dodatno sniženje referentne kamatne stope. Sve dok privredna aktivnost ima izražen pad, i dok su cene na niskom nivou, opravdano je da se smanjuje restriktivnost monetarne politike, a u okviru toga je i snižavanja referentne kamatne stope. A, što se tiče mera prudencionalnih normi to praktično znači da NBS uvažava teškoće sa kojima se, zbog krize, suočavaju poslovne banke i njihovi klijenti, poput odustajanje od zahteva da se krediti klasifikuju u nižu grupu - komentariše Arsić, najnovije poteze Narodne banke.

Sličan stav oko kretanje monetarne politike ima i Modrag Banić, ekonomista- monetarista, koji za naš list kaže da će mera NBS, koja je usmerena ka kratkoročnom finansiranju banaka, izazvati povećanje emisije primarnog novca, ali će on ući u bankarski sistem sa ciljem da se prevaziđe gorući problem nelikvidnosti u privredi.

- S obzirom na cenu tog primarnog novca (14 odsto, koliko iznosi referentna kamatna stopa, plus dva odsto), pitanje je u kojoj meri će poslovne banke biti zainteresovane za tu vrstu kratkoročnih pozajmica od NBS. Istini za volju, one su povoljnije u odnosu na period kada je referntna kamatna stopa iznosila 16 odsto. A, što se tiče ponude oko svop operacija, odnosno kupovina deviza, ta mera će podstaći devizno-dinarske transakcije, mada je rok od 14 dana kratak, jer u tom periodu nema većih kursnih oscilacija. Dobra je mera koja se odnosi na ukidanje obavezne rezerva za novo zaduživanje poslovnih banaka u inostranstvu, čime se utiče na povećanje i priliv deviza u zemlju. Liberalniji odnos prema dužnicima koji kasne u vraćanju kredita, i povoljnije mogućnosti reprogramiranja pozajmica, takođe će imati efekta na povećanje novčane mase, i rešavanje problema nelikvidnosti. Kumulativno posmatrano, najnovije mere NBS znače liberalniju kreditnu-monetarnu politiku, koja bi trebalo da podstakne kreditnu aktivnost bankarskog sektora - ističe Banić.

Grejs period za stambene kredite

Period odlaganja subvencionisanih kredita moguć je, ali samo pod uslovom da je odlaganje na kraći vremenski periodu, od šest meseci do godinu dana. Ne može biti reči o odlaganju od nekoliko godina. Ali, čak i taj kraći „predah“ je moguć ukoliko je realno zasnovan, odnosno ukoliko zahtev za grejs periodom ima opravdanja. Tu se može uvažiti činjenica da je nemogućnost plaćanja trenutna, da je kreditna partija do sada redovno izmirivana i da u dogledno vreme ima mogućnosti da se ponovo uđe u redovno mesečno servisiranje. Ukoliko nema nikakvih izgleda da će kredit ubuduće biti redovno isplaćivan, hipoteka se aktivira u celosti - objašnjava Saša Jovanović, direktor Sektora za osiguranje kredita i upravljanje rizikom u Nacinalnoj korporaciji za osiguranje depozita.