Tržište investicionih fondova dočekalo je leto sa 3,5 milijardi dinara kapitala, što je u odnosu na početak godine manje za 532 miliona, mada je istinsko osiromašenje fondova veće čak tri puta. Manjak od 1,38 milijardi dinara ide na teret pet srpskih investicionih fondova, koji su poslovali od januara, sa izuzetkom „Ilirika JIE", čija je imovina porasla za deset odsto.
Nesigurni u domaće tržište i suočeni sa indeksima berzi koji su takođe skliznuli za oko 20 odsto od početka godine, ulagači se vraćaju slamaricama i bankarskim kamatama na štednju, a povratak ulagača ne treba očekivati u skorije vreme. Fondovi ne očekuju drastičnija povlačenja u narednom periodu, jer ko je hteo, on je novac i povukao, mada se ne bi trebalo nadati ni novim klijentima do oktobra. Povratnici će čekati konstantan rast fondova, bar u periodu od mesec dana.
Neočekivani pad berze
- Niko u januaru nije očekivao ovolike padove na berzi koji su u najvećoj meri uslovili manjkove u investicionim jedinicama i u kapitalu. Iz našeg fonda je povučeno 39 miliona dinara, od ukupno 87,63 miliona, koliko imamo manje kapitala od januara. Ostatak su povukli investitori i ne očekujem dalja povlačenja, jer su svi nestrpljivi izašli, kako iz našeg ,tako i iz svih fondova. Pare su vratili u slamarice ili u banke, gde imaju sigurne i proverene prinose, i ne verujem da je neko od bivših članova fondova krenuo sam na berzu - ističe Marko Milić, portfolio menadžer fonda „Fokus premijum", koji zauzima treću poziciju na listi osiromašenih fondova.
Najviše para nestalo je u „Delta plusu" i to 671,83 miliona dinara, a odmah iza su „Rajfajzen akcije" kojima od januara nedostaje 489,45 miliona dinara. Iz najvećeg srpskog fonda poručuju da uzrok osipanja imovine treba potražiti u berzanskim indeksima, zbog kojih je padala i obračunska vrednost investicione jedinice, odnosno kapitala.
- Mi smo bili najveći fond po imovini, a normalno je da budemo prvi i po odlivu kapitala, mada je povlačenja sredstava bilo najmanje. Na smanjenje imovine uticala je promena obračuna vrednosti investicione jedinice, ali i kurs, koji je bio znatno niži 30. juna nego na početku godine. Ipak, mi i dalje imamo najveću investicionu jedinicu i zadovoljni smo, posebno što u poslednja dva meseca imamo dosta uplata, a vrlo malo izlazaka iz fonda - kaže Radmila Bajević, direktor DUIF „Delta investment".
Fondovi osnivani posle januara zabeležili su, međutim, ne samo povećanje imovine, već i rast investicione jedinice, sa izuzetkom „Delta dajnamika", čija je investiciona jedinica opala za 13,41 odsto, i „Komnanka", koji od kraja maja, kada je izvršen upis, ima manjak investicione jedinice od 0,72 odsto. Na pozitivnoj listi ubedljivo prvo mesto zauzima „Trijumf", čiji je kapital uvećan za četiri meseca 32,5 odsto, a investiciona jedinica 11 odsto. Sledi ih „Ilirika" kao „januarski izuzetak", a u ligi rasta su i svi ostali osnovani kasnije.
Noviji fondovi manji odliv
- Sva povećanja, i kod nas i kod većine fondova, koji su zabeležili povećanje imovine, rezultat je povećanja vrednosti akcija, odnosno investicionih jedinica. Velikih uplata kod nas nije bilo, a čini mi se ni u drugim fondovima. Istina je da klijenti uglavnom odlaze i da novih nema - ističe Predrag Vuković, direktor DUIF „Cepter kapital".
Podela na pre i posle januara upada u oči, s obzirom na minuse i pluseve, kako u kapitalu, tako i u vrednosti investicionih jedinica, a rezultat je optimizma portfolio menadžera, ali i ekonomske prakse o berzanskom rastu u zimskim mesecima. Iz fondova poručuju da dobri poslovni rezultat koje su kompanije objavljivale na berzi treba da podignu vrednost akcija, ali je Beogradska berza, čini se, preskočila svaku logiku.
