Rizici investiranja

Pojam rizika se može definisati kao:

   1. mogućnost gubitka,

   2. neizvestnost ili

   3. mogućnost bilo kog ishoda koji nije očekivan...

 
Ono što je zajedničko svim definicijama rizika je neizvesnost i gubitak. Neizvesnost postoji kada se ne može sa sigurnošću znati ishod određenog događaja. Kada rizik postoji, moraju postojati bar dva moguća ishoda (ukoliko sigurno znamo da će se gubitak dogoditi, tada rizik ne postoji). Najmanje jedan od mogućih ishoda mora da bude nepoželjan. To može biti gubitak u smislu da je nešto što osoba poseduje izgubljeno, ili to može biti dobitak manji od mogućeg. Na primer, investitor koji propusti povoljnu priliku gubi dobitak koji je mogao ostvariti.

Ljudi smo različiti po pitanju rizika. Tako možemo dobiti tri grupe ljudi po pitanju rizika.

- ljubitelje rizika    (dinamičan)

- riziku ne naklonjeni ulagači      (konzervativni)

- neutralne ulagače po pitanju rizika     (neutralan tip)

U ekonomiji i investiranju uvek postoje rizici. Idealno investiranje bi bilo bez rizika. Tako investiranje postoji ali nije  profitabilno (mala zarada), zato treba svaki investitor (ulagač) optimizirati rizik (smanjiti mogučnost negativnog izhoda) zato mora biti balansiran između tri najbitnije stvari

Likvidnost, profitabilnost, sigurnost

Koje investicije su više a koje manje rizične

Ulaganje u otvorene investicione fondove znači prihvatanje određenih rizika. Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva, odnosno fonda.

Rizici mogu biti sistematski i nesistematski. Sistematski rizik je onaj na koji upravljač nema uticaj jer se sa diversifikacijom ulaganja taj rizik ne može izbeći. Nesistematski rizik je onaj koji se može ograničiti diversifikacijom i odgovarajućim izborom ulaganja.

Rizik portfolia se meri sa koeficijentom beta portfolia, koji pokazuje sistematski rizik i osetljivost portfolia na promene celog tržišta hartija- papira od vrednsti. Kada je beta koeficijent manji od 1 znači da je njegov prinos manje volatilan od prinosa ukupnog tržišta i sa tim i manje rizičan. Ukoliko je beta koeficijent portfelja veći od 1, to znači da je portfelj agresivniji i više rizičan. Cilj nam je da je struktura hartija – papira od vrednosti u portfoliu takva da je beta koeficient manji ili jednak 1.

Rizike možemo da delimo i na:

    * Tržišni rizik – rizik promene cena hartija- papira od vrednosti

Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine fonda uzrokovanih promenama na tržištu i posebno obuhvata sledeće rizike: rizik promene kamatnih stopa, rizik promene cena hartija od vrednosti i valutni rizik.

Društvo je podložno uticaju rizika promene kamatnih stopa u onoj meri u kojoj kamatna aktiva i obaveze dospevaju ili im se menjaju kamatne stope u različitim vremenskim intervalima ili različitim iznosima. Radi smanjenja rizika promene kamatnih stopa društvo će voditi računa o usklađenosti kamatne aktive i obaveza koje dospevaju.

Hartije- papiri od vrednosti su podložne fluktuacijama cene na tržištu hartija-papira od vrednosti koje diktiraju tržišni i netržišni faktori.

Pad tržišne cene odnosno vrednosti individualne hartije od vrednosti u koji je uložena imovina fonda može dovesti do smanjenja prinosa na ulaganje. I u suprotnom slučaju, povećanje cene hartije od vrednosti može dovesti do povećanja prinosa na ulaganje.

    * Valutni rizik

Izloženost valutnom riziku proizilazi iz investicionih aktivnosti vezanih za inostrane valute a kontroliše se svakodnevno prema zakonskim i interno utvrđenim limitima po pojedinim valutama i to za ukupnu aktivu i obaveze denomirane u stranim valutama ili vezane valutnom klauzulom. Na dan bilansiranja utvrđuje se vrsta i visina otvorene devizne pozicije po vrstama valuta.

    * Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da izdavalac hartija- papira od vrednosti nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze pri dospeću, što bi negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda. Za umanjenje uticaja kreditnog rizika društvo nastoji poslovati sa komitentima dobre kreditne sposobnosti. Društvo će upravljati kreditnim rizikom ulažući sredstva na način opisan u investicionoj politici, strogo poštujući zakonski propisana ograničenja ulaganja u pojedine instrumente.

    * Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva za upravljanje fondom,  i to u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemima, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Sa dobro postavljenim procedurama i internom kontrolom, taj rizik ćemo uspešno izbegavati.

    * Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost društva za upravljanje fondom da ispunjava svoje dospele obaveze. Društvo svakodnevno mora raspolagati dovoljnim iznosom likvidnih sredstava i posebno voditi računa o ročnoj strukturi imovine i obaveza.

Uz rizik likvidnosti možemo da dodamo rizik privremene obustave otkupa investicione jedinice. Zakonski je predviđeno da se otkup investicionih jedinica može privremeno obustaviti u slučaju prijave otkupa investicionih jedninica u iznosu većem od 10% neto imovine fonda, a sve u cilju zaštite interesa postojećih članova fonda. Obustava traje do dana donošenja odluke Komisije za hartije od vrednosti o prekidu privremenog prekida otkupa investicionih jedinica.

   * Rizik promene poreskih propisa

Rizik promene poreskih propisa predstavlja mogućnost da poreske promene  negativno utiču na profitabilnost ulaganja u otvorene investicione fondove. Ovaj rizik je u potpunosti van dometa funkcionisanja Društva za upravljanje.

Optimalna rešenja?

Kod otvorenih investicionih fondova postoji glavni rizik gubitka vrednosti vaše investicije.

Tri najpoznatija rešenja sa smanjenje tog rizika su:

Diversifikacija portfolija :

Otvoreni investicioni fondovi smanjuju rizik sa diversifikacijom (ulaganjem u više hartija od vrednosti) sopstvenih portfolia i to je možda najbitnija prednost naspram individualnog ulaganja u hartije – papire od vrednosti.

Pojedinac može te vrste rizik još ublažiti tako da u svom portfoliu investicija, odabere više različitih investicionih fondova sa različitim investicionim politikama. Kao što su akcijoni investicioni fond i fond koji ulaže u dužničke vrednostne papire.

Trajanje investicije

Na finansijskim tržištima kretanje kursa je na kratki rok ne predidljivo. Zbog toga može vaša investicija u nekom vremenskom periodu izgubiti na vrednosti. Istorija je pokazala, da što je duži rok investiranja to je manja verovatnoća da vaša investicija ostvari gubitak.

Statistika i istorija je pokazala da je najidealnija kombinacija između vremena i vrste fonda izgleda približno ovako:

·  Obveznički fondovi: najkrače vreme najmanje dve-tri godine

·  Mešoviti fondovi: najmanje tri-pet godina

·  Dionički - akcijoni fondovi: najmanje sedam godina.

Što više je neki fond specializovan to duži je potreban vremenski horizont.

Postepeno investiranje (Cost average effect)

Jako težko je izabrati idealno vreme investicije i sa tim ostvariti dobar prinos ili eliminirati gubitak.  Ublažavanje takvo rizika moguče je delimično izbjeći sa postepenim investiranjem (cost average efectom). Primer takvog investiranja su mesečne uplate u otvorene investicione fondove.

Faktori kod kojih ćete moći lakše preuzeti rizik

Par situacija kod kojih je priporučljivo imati manje rizične fondove

Osnovni i vrlo važan kriterijum rizika jeste i to, da nakon investiranja u investicione fondove ćete moći i mirno spavati. To je pre svega mišljeno iz vidika da smo ljudi između sebe jako različiti, neki prihvačaju veće rizike dok drugi rizika uopšte ne žele.