Beograd - Ugovor o privatizaciji beogradskog proizvođača Ikarbus biće potpisan danas, saznala je agencija Beta u krugovima bliskim toj kompaniji. Sagovornik Bete nije imao informaciju o tome koliko je jedini ponuđač na tenderu, ruski Avtodental servis, ponudio za Ikarbus, ali je kazao da je kompanija iz ruskog grada Uljanovska prihvatila investicioni i socijalni program.
Na tenderu je ponuđeno 39,22 odsto Ikarbusa, odnosno 149.624 akcije koje su u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nominalna vrednost iznosi 600 dinara po akciji, odnosno 89,8 miliona dinara. Cena akcija Ikarbusa na berzi iznosi 4.500 dinara, a prema podacima Beogradske berze, tržišna vrednost Ikarbusa je 1,72 milijarde dinara, odnosno 22,14 miliona evra. Ponuđač bio u obavezi da na tenderu raspisanom u decembru 2007. godine ponudi cenu za sve akcije Ikarbusa jer će posle potpisivanja Ugovora mali akcionari biti pozvani da prodaju akcije.
Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, grupa SEE kapital (SEE Capital) ima udeo od 8,2 odsto u Ikarbusu, Delta đenerali osiguranje 5,9 odsto, a ostali akcionari imaju po manje od četiri odsto akcija. Pored ruske kompanije, tendersku dokumentaciju otkupili su i izraelski Majers kars end traks i kompanije MK komerc iz Novog Sada, ali nisu dostavili ponude. Za ovu godinu Ikarbus je planirao isporuku 600 autobusa, od čega je do sada isporučeno oko 300 vozila.
Izvor: Danas
DNEVNE NOVOSTI, 30.7.2008
Sutra tender za „Jat”
Tender za prodaju „Jat ervejza” biće raspisan sutra, pri čemu će rok za dostavljanje ponuda, kako je juče najavio Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, biti otvoren najkasnije do početka oktobra. Prema njegovim rečima, interesenti za „Jat” će moći da dostave ponude za kupovinu najmanje 51 odsto, a najviše 70 odsto kompanije.
Ćirić je objasnio da je Vlada Srbije dozvolila potencijalnim kupcima da odluče o udelu koji žele da kupe. Ta mogućnost je otvorena da bi na tenderu mogle da učestvuju i kompanije koje su registrovane van Evropske unije. Jer, prema Sporazumu o otvorenom nebu, koji bi naša država trebalo da parafira do kraja ove godine, kompanije koje nisu registrovane u EU, ili zemljama koje nastoje da uđu pomenutu porodicu evropskih zemalja, ne bi mogle da kontrolišu više od 49 odsto „Jata”.
Inače, Agencija za privatizaciju juče je objavila prospekt za privatizaciju „Jat ervejza” i pozvala potencijalne kupce da pisma o zainteresovanosti pošalju u roku od dva dana od oglašavanja prospekta. A prema rečima Ćirića, dostavljanje pisama o zainteresovanosti je tehnička procedura, koja je uvedena 2001. godine i ne utiče na raspisivanje tendera i njegov tok.
U svakom slučaju, u prospektu se navodi da osnovni – upisani kapital „Jata”, koji je nedavno odlukom vlade iz javnog preduzeća preveden u zatvoreno akcionarsko društvo, iznosi 185,7 miliona evra. Kapital je podeljen na 14.664.350 akcija, čija je pojedinačna nominalna vrednost 1.000 dinara. Inače, imovina „Jata” je krajem prošle godine procenjena na 162,6 miliona evra, pri čemu su dugovi dosegli 247,4 miliona evra.
Njegova najznačajnija imovina jeste putnička flota, sa devet aviona tipa „boing” 737, serije 300, kao i tri ATR-a 72. „Jat” u svojoj floti poseduje i 31 avion u pilotskoj akademiji u Vršcu, kao i 24 namenske letelice u privrednoj avijaciji.
Od nepokretnosti, „Jat” ima poslovnu zgradu u Novom Beogradu, objekte saobraćajno-tehničkog centra, školskog centra, letačke operative i niz poslovnica. Kao njegova imovina upisano je i zemljište površine 3.815.313 metara kvadratnih, od čega se 3.490.105 metara kvadratnih vodi kao građevinsko, a preostali deo kao poljoprivredne površine.
Prihodi „Jata” na kraju prošle godine iznosili su 165,2 miliona evra, a rashodi 174,4 miliona. Poslovni sistem naše avio-kompanije ima 1 838 radnika, sa kojima naš nacionalni obavlja 62,4 odsto putničkog saobraćaja na beogradskom aerodromu – drugom po veličini na zapadnom Balkanu. Navedene podatke Agencija za privatizaciju je dobila od „Jata” i oni, kako se navodi, nisu bili predmet nezavisne revizije.
Da podsetimo, privatizacija „Jat ervejza” našem nacionalnom avio-prevozniku trebalo bi da obezbedi strateškog partnera, koji će prvenstveno biti spreman da investira u nabavku nove flote. Naša avio-kompanija ima velike potencijale jer se predviđa da će sa ukidanjem viznog režima evropskih zemalja, srpsko tržište avio-saobraćaja u startu porasti za 30 odsto.
Zbog zastarele flote, koja zbog visokih troškova održavanja praktično apsorbuje celokupnu zaradu, „Jat” ima sve ozbiljnije probleme. Menadžment kompanije tokom proteklih meseci je u više navrata upozoravao da će „Jat” zbog toga, kao i sve skupljeg goriva, samostalno moći da leti ove, u najboljem slučaju i naredne godine. Zbog toga su sve nade uperene u predstojeću privatizaciju za koju su interesovanje unapred iskazali „Aeroflot” i „Island er”.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić nedavno je nagovestio da će početna cena od 150 miliona evra biti umanjena zbog globalne krize avio-saobraćaja.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević juče je ocenio da će postignuta cena na tenderu za „Jat ervejz” zavisiti od toga koliko će ta kompanija biti rasterećena obaveza i dodao da je prvobitna cena bila nerealna. M. Lakić
Izvor:Politika
DNEVNE NOVOSTI, 29.7.2008
Iznad proseka za jugoistočnu Evropu
Bankarska Unikredit grupa procenila je da će se privredni rast Srbije od 2008. do 2010. godine kretati oko 6,2 odsto, što je iznad proseka prognoziranog za jugoistočnu Evropu. Prema proceni stručnjaka Unikredit grupe, prosečni privredni rast u jugoistočnoj Evropi biće 5,1 odsto, pri čemu će najviša stopa biti u Rumuniji - 6,8 odsto, Srbija je na drugom mestu - 6,2 procenata, zatim slede Bugarska sa šest odsto, Bosna i Hercegovina sa 5,8 odsto i Hrvatska sa četiri procenata.
Zemlje jugoistočne Evrope suočavaju se sa visokim deficitom platnog bilansa i inflatornim pritiscima i zavisni su od spoljnih izvora novca, a ta situacija je u baltičkim zemljama dovela do usporavanja privrednog rasta usled pregrejanog tržišta nakretnina i oštrijih uslova finansiranja. U Jugoistočnoj Evropi se ne očekuje takav razvoj situacije, navodi se u saopštenju Unikredita. "To očekujemo prvenstveno jer tržišta nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nisu toliko kolebljiva (kao u baltičkim zemljama). Drugo, ekonomije ovog regiona su u većoj meri diversifikovane i održavaju nivo lokalne konkurentnosti", navela je u izveštaju glavni ekonomista Unikredita Debora Revoltela.
Prema proceni Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, privredni rast u Srbiji ove godine će biti nešto sporiji i kretaće se oko pet odsto, a taj ritam će se zadržati i u naredne dve godine. Memorandumom Vlade Srbije o budžetu za 2009. godinu, prognozirano je da će srpska privreda do 2010. godine rasti po prosečnoj stopi od 6,3 odsto - ove godine šest odsto, a 2009. i 2010. godine 6,5 procenata.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 28.7.2008
Upis akcija do četvrtka
Upis besplatnih akcija i novčane nadoknade od prodaje akcija privatizovanih društvenih preduzeća, koji je počeo 28. januara, biće završen u četvrtak, 31. jula. Prema podacima Agencije za privatizaciju, do sada se prijavilo 4.646.680 građana.
Agencija za privatizaciju podseća da su za prijavljivanje potrebni lična karta i broj dinarskog računa u banci, a građani koji nemaju otvoren račun u banci mogu da ga besplatno otvore na svakom šalteru "Pošte Srbije". Građanima koji su ostvarili pravo na besplatne akcije preduzeća u kojem su radili, a koje su male vrednosti ili su bezvredne jer je preduzeće u stečaju, od 14. aprila je omogućeno je da se odreknu tih akcija.
Zahteve za odricanje od akcija podnelo je 117.102 građana, a poništena je 281 potvrda o pravu na besplatne akcije. Na zahtev građana, upis u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije obustavljen je u 924 slucaja, a prema podacima Agencije za privatizaciju, za besplatne akcije prijavilo se 1.670 maloletnika.
Isplata novčane naknade iz privatizacionog registra, kako se očekuje, počeće u prvom kvartalu 2009. godine, a besplatne akcije dodeljivaće se sukcesivno do kraja 2010.
Zaposleni i bivši zaposleni šest javnih preduzeća - EPS-a, Telekoma Srbije, JAT ervejza, NIS-a, Galenike i Aerodroma "Nikola Tesla", prijavljuju se u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pravo na besplatne akcije imaju svi građani koji su postali punoletni do 31. decembra 2007. i upisani su u birački spisak, a uslovi su i da su na dan 3. januara 2008. bili državljani Srbije, a na dan 30. juna 2007. imali prebivaliste na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije i da nisu već ostvarili pravo na besplatne akcije.
Izvor:Blic
DNEVNE NOVOSTI, 25.7.2008
Jak dinar smiruje inflaciju, ali ugrožava izvoz
Dinar je juče dostigao novi rekord i ojačao je za 68 para (zvanični srednji kurs bio je 77,5 dinara za evro). Inače, dnevna fluktuacija kursa dinara na devizinom međubankarskom tržištu obeležila je rast i od 30 para prema evru, dok je korekcija naniže bila mnogo manja.
- Evidentno je da kurs dinara jača i to je posledica nekoliko faktora. S jedne strane, tome su doprinele mere restriktivne monetarne politike, kojima Narodna banka Srbije nastoji da suzbije rastuće inflatorne pritiske. S druge strane, to je rezultat uspostavljene političke stabilnosti, jer u uslovima političke nestabilnosti, u strahu od inflacije povećava se broj onih koji žele da se oslobode domaće valute. Treći razlog je veća ponuda deviza kako zbog godišnjih odmora i dolaska naših ljudi iz inostranstva, tako i zbog isplate stare devizne štednje.
Evidentno je da trenutni kurs dinara pogoduje uvoznicima i svima onima koji primaju plate u dinarima, ali ne i izvoznicima - kaže za Danas Nikola Fabris, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On ističe da politika deviznog kursa deluje antiinflatorno, ali istovremeno loše deluje na ravnotežu platnog bilansa. Ali, podseća Fabris, jednim instrumentom ne mogu se postići dva cilja, što znači da politika kursa može da se koristi za obaranje inflacije ili za uspostavljanje ravnoteže platnog bilansa.
- Smatram da je ispravnije da se politika kursa dinara koristi za obaranje inflacije, jer osnovni preduslov za rast izvoza jeste povećanje konkurentnosti, a to znači mnogo toga, a ne samo promenu kursa. Iskustva govore da čak i kada je kurs dinara rastao više od stope inflacije, to nije rezultiralo boljim izvoznim rezultatima. Međutim, ono što može biti problem jeste činjenica da se mi sada nalazimo na nivou kursa koji je važio krajem 2004. godine, a od tada su cene na malo skočile za više od 45 odsto.
Jačanje dinara iza kojeg ne stoji jaka privreda krije opasnost od naglog skoka kursa evra - ističe naš sagovornik. Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijet ženeral banke napominje da jačanje dinara ne predstavlja iznenađenje za većinu banaka u Srbiji jer se to očekivalo još početkom godine, kada su bile najavljene nove mere monetarne politike.
- To što se trenutno događa na našem deviznom tržištu samo je znak da dinar postaje valuta koja je interesantna za trgovanje. Ta dnevna promena kursa postaje zanimljiva kako inostranim kompanijama, tako i profesionalnim investitorima, fondovima, bankama, brokerskim kućama, što znači da se srpsko finanasijsko tržište sve više otvara i da postaje deo globalnog finansijskog tržišta - kaže Miladinovski.
Sagovornica Danasa ističe da se ovih dana na deviznom međubankarskom tržištu dnevno trguje na nivou od oko 250 miliona evra, što je bilo zabeležno u 2004. godini. "To je jedan od signala da kapital potencijalnih investitora polako, ali sigurno ulazi u Srbiju", tvrdi Sonja Milanovski.
Srednji kurs evra je u ponedeljak, 30. juna, prvi put u ovoj godini pao ispod 79 dinara i iznosio 78,98 dinara, a poslednji put pre toga srednji kurs evra bio je ispod 79 dinara 25. decembra 2007. godine, kada je iznosio 78,35 dinara. Najvišu vrednost od početka godine evro je zabeležio 12. maja, dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, kada je vredeo 83,87 dinara. Zvanični kurs dinara formira se na osnovu međubankarske trgovine devizama svakog radnog dana, a primenjuje od narednog dana u 8.00. Narodna banka Srbije počela je od 1. jula da do 18.00 na sajtu objavljuje zvanični srednji kurs dinara u odnosu na evro, koji se primenjuje od narednog radnog dana u 8.00 ujutru.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 24.7.2008
Petrohemija u paketu sa NIS-om
Informacija da se sa predstavnicima Gaspromnjeftom pregovara o prodaji Petrohemije u paketu sa Naftnom industrijom Srbije tačna je, potvrdila je za Danas Tanja Tatomirović, PR tog preduzeća. Prema njenim rečima, u Petrohemiji ne žele da otkrivaju pojedinosti u vezi s tim poslovnim aranžmanom, ali naša sagovornica dodaje da će uskoro biti organizovana konferencija za novinare na kojoj će između ostalog biti reči i o tome.
Sajt Energoportal info emitovao je ovih dana vest da je Gaspromnjeft angažovao rusku kompaniju Sibur specijalizovanu za petrohemijska postrojenja čiji stručnjaci treba da ispitaju potencijal Petrohemije, kao i da Rusi razmišljaju da to preduzeće kupe u paketu sa Naftnom industrijom Srbije. Nije tajna da je srpska strana zainteresovana za takav paket aranžman sa Gaspromnjeftom koji je deo realizacije međudržavnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Rusije. Sada je izvesno da u vezi s tim iz Moskve stižu pozitivni signali. U prilog ovakvom scenariju ide i plan kojim je predviđeno da NIS konverzijom dugova do kraja septembra postane vlasnik 53 odsto imovine Petrohemije. Pošto će na taj način postati deo nacionalne naftne kompanije, Petrohemija bi mogla, odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora, da postane vlasništvo Gaspromnjefta.
Stručnjaci procenjuju da bi realizacija tog poslovnog aranžmana bila tehnički i ekonomski opravdan potez, jer je većina petrohemijskih kompleksa u svetu u sastavu i vlasništvu naftnih kompanija, a u Pančevu se rafinerija i Petrohemija nalaze praktično na istoj lokaciji. Ukoliko Petrohemija postane vlasništvo Gaspromjefta to znači da će umesto 200 do 250.000 tona primarnog benzina iz domacih rafinerija, pri čemu još toliko mora da uvozi, ta fabrika raspolagati sa duplo više sirovina i proizvoditi, a to znači i izvoziti, bar dvostruko više. Istovremeno otvara se mogućnost razvoja novog programa Petrohemije. Ruski gas, naime, sadrži sedam do osam odsto parafina, pa bi podizanjem postrojenja za vađenje parafina iz gasa Petrohemija mogla da pretvori parafin u vredne i tražene petrohemikalije. Osim toga, industrijska postrojenja u Srbiji mogla bi da se oslobode uvoza sirovina, dok bi Srbija dobila značajne količine novih petrohemijskih proizvoda za izvoz.
Eksperti takođe upozoravaju da Petrohemija, ukoliko u narednom periodu ne dobije neophodnu investicionu injekciju, neće izdržati tržišnu utakmicu, što bi značilo gubitak posla za oko 2.400 zaposlenih. S druge strane, partnerstvo sa Rusima omogućilo bi ne samo opstanak već i dalji razvoj druge srpske kompanije po ostvarenoj vrednosti izvoza, ispred koje se nalazi samo Ju es stil. Prošle godine izvoz Petrohemije premašio je 200 miliona evra, a ove godine planiran je izvoz vredan 250 miliona evra.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 23.7.2008
Investicija teška 600 miliona dolara
Gradonačelnik Inđije Goran Ješić i član borda direktora EG Ramgopal Narajanan potpisali su juče u Inđiji, u prisustvu ministra za telekomunikacije i informatičko društvo Jasne Matić, ugovor o izgradnji tehnološkog parka u Inđiji. Kako je precizirano, za pet godina biće izgrađeno 250.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na površini od oko 220 hektara i otvoreno 25.000 radnih mesta. Ova investicija teška je 600 miliona dolara i biće realizovana u nekoliko faza. U prvoj fazi biće uloženo 60 miliona dolara u 25.000 kvadrata poslovnog prostora što će omogućiti otvaranje 2.500 novih radnih mesta. Indijska kompanija Embasi Grup bavi se izgradnjom IT i biznis parkova, a do sada je izgradila oko dva miliona kvadrata komercijalnih i stambenih objekata. Među klijentima Embasi Grup su Aj-Bi-Em, Majkrosoft, Hjulit Pakard...
- Izuzetno sam zadovoljan efikasnošću države Srbije i opštine Inđija uz čiju smo podršku uspeli da realizujemo ovaj posao. Moj zadatak kao operativca zaduženog za IT park, biće da privučem velike svetske kompanije u Srbiju i u Inđiju - izjavio je Narajanan.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izrazila je zadovoljstvo početkom realizacije ovog velikog posla, čijim okončanjem će se ukazati velika potreba za mladim i stručnim kadrovima koji trenutno nedostaju Srbiji.
Gradonačelnik Inđije Goran Ješić podsetio je da su prvi kontakti sa indijskom kompanijom napravljeni avgusta prošle godine i da se sada kreće u realizaciju prve faze. Opština Inđija je ustupila 50 hektara zemljišta, Vlada Srbije se obavezala da finansira izgradnju infrastrukture, a Embasi grupa da investira prvi Tehnološki park ove vrste u regionu.
- Ovo je jedan od najvećih poslova u Srbiji u koji smo ušli zahvaljujući, pored ostalog, SIEPI i ministru Dinkiću i zadovoljstvo je što je indijski partner odlučio da baš u Inđiji investira velik novac - rekao je Ješić.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 22.7.2008
Uhapšen Radovan Karadžić
Beograd - Bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić lociran je i uhapšen sinoć, akcijom srpskih službi bezbednosti. Ovu vest saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije posredstvom pres službe Predsednika Borisa Tadića, nešto posle 23 sata, ne navodeći mesto vreme i mesto hapšenja, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da njegovi pripadnici nisu učestvovali u akciji.
Prema saznanjima Danasa, Karadžić je iz Republike Srpske pobegao u Srbiju, jer mu je tamošnja služba bezbednosti bila na tragu. Za sada nije poznato pod kojim okolnostima je Karadžić uhapšen, a spekuliše se da je hapšenje izvedeno na Vračaru u centru Beograda. Takođe, pominje se da je Karadžić uhapšen u Obrenovcu, u selu Zvečka, gde je sinoć takođe bilo mnogo pripadnika Žandarmerije i policije.
Glavni haški tužilac Serž Bramerc ocenio je da je reč o prekretnici u saradnji Beograda s Haškim tribunalom. Tačan datum prebacivanja Karadžića u Tribunal biće naknadno određen, kaže se u saopštenju iz Haškog suda. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potvrdilo je da je uhapšen Karadžić, ali nisu želeli da saopšte detalje akcije, već su najavili da će se tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić obratiti javnosti danas pre podne. Karadžić je poslednji put viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996, a te godine je za njim raspisana međunarodna poternica. Tribunal je 25. jula 1995. podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti. Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 21.7.2008
Očekuje se brz rast životnog osiguranja u Srbiji
Generalni direktor Delta Đenerali osiguranja Nebojša Divljan ocenio je da će premije životnog osiguranja u Srbiji rasti po stopi od 40 odsto u narednih nekoliko godina. Divljan je u intervjuu za današnji broj magazina Biznis naveo da je u prva tri meseca ove godine ukupna premija osiguranja u Srbiji porasla 17 odsto, a da će životno osiguranje rasti još brže pošto je na niskom nivou. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji perspektiva rasta tržišta ukupnog osiguranja pošto je ono povezano sa rastom nivoa bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Dosadašnja kretanja upravo to najavljuju, brz rast društvenog proizvoda i još brži rast osiguranja", kazao je generalni direktor Delta Đenerali osiguranja. Divljan je naveo da je, ipak, nivo osiguranja u Srbiji realan i očekivan. "Zemlje koje imaju BDP od oko 4.000 evra po stanovniku, ‘troše na osiguranje oko dva odsto domaćeg proizovda, to je upravo slučaj i kod nas", kazao je. Po razvijenosti tržišta osiguranja, naveo je Divljan, Srbija je slična Rumuniji i Bugarskoj, Hrvatska je razvijenija i ima veću premiju, a srpsko osiguravajuće tržište je nešto jače od Bosne, Crne Gore i Makedonije.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 18.7.2008
Novi rekord dinara prema evru - 78,3865
Dinar je danas ponovo zabeležio rekordnu vrednost u 2008. godini prema evru i prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije, srednji kurs iznosi 78,3865 dinara za jedan evro, što je za šest para više u odnosu na jučerašnji kurs.
Dinar se tako približio rekordnoj vrednosti od 25. decembra prošle godine, kada je vredeo samo četiri pare više i tada je zvanični srednji kurs iznosio 78,3481 dinara. Srpska nacionalna valuta je juče malo "posustala" i izgubila na vredosti prema evru za četiri pare, posle višednevnog konstantnog rasta vrednosti, tako da je srednji kurs bio 78,4482 dinara za evro.
U utorak, 15. jula, srpska valuta je postavila ovogodišnji rekord od 78,4482 dinara za evro. Dinar neprekidno blago jača prema evru od 9. jula ove godine, kada je ojačao u jednom danu za 0,62 odsto, odnosno za oko 50 para. Srednji kurs evra od 12. juna stalno je bio ispod 80 dinara, sa izuzetkom 19. i 20. juna, kada je bio iznad tog iznosa. U ovoj godini kurs evra padao je ispod 80 dinara i početkom januara i krajem aprila.
Evro je u 2008. godini najvišu vrednost zabeležio 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
Izvor:Blic
DNEVNE NOVOSTI, 17.7.2008
Dunav osiguranje počelo prodaju polisa preko Interneta
Počeli smo sa prodajom polisa putničkog osiguranja preko Interneta. Onlajn prodaja osiguranja je pokrenuta kako bi polise bile što dostupnije građanima. Glavne prednosti on-lajn prodaje polisa su pojednostavljenje procedure prodaje, dostupnost usluga 24 sata dnevno i ušteda vremena - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Vladislav Jovanović, direktor Sektora za marketing u Kompaniji Dunav osiguranje.
Prema njegovim rečima urađen je potpuno nov sajt na adresi www.dunav.com, na kome je 2004. godine bilo oko 50.000 poseta, a već danas premašuje 300.000 poseta. On je istakao da je preko Interneta moguće prijaviti i štete 24 časa dnevno.
- Početkom juna, Dunav osiguranje je povećalo sumu pokrića za putničko zdravstveno osiguranje sa 30.000 na 35.000 evra, a starosna granica je pomerena sa 75 na 80 godina - naglasio je Jovanović dodavši da Dunav osiguranje sada nudi oko 90 vrsta proizvoda iz svih oblasti osiguranja.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 16.7.2008
Hitne fiskalne mere za obaranje inflacije
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je inflacija zabrinjavajuća i da Vlada Srbije i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena. "Jako bi bilo važno da u novoj vladi postoji spremnost da se brzo radi na ublažavanju negativnih spoljnih uticaja na cene, poput enormnog poskupljenja nafte, jer će odlaganje skupo koštati državnu kasu", rekao je Jelašić. On je objasnio da glavno pitanje za Vladu Srbije nije kako da se povećaju budžetski rashodi, koji se odnose na ispunjavanje predizbornih obećanja, već da se u slučaju povećanih spoljnih izazova vodi restriktivnija fiskalna politika, kako bi se ublažili njihovi negativni efekti na inflaciju.
Jelašić je upozorio da je na kraju juna bazna inflacija iznosila 10 odsto na međugodišnjem nivou, iako je za ovu godinu planirana u okvirima od tri do šest odsto, dok je ukupna inflacija, predviđena na 6,5 a potom na osam odsto, premašila 12 procenata. Na toliki rast inflacije, u situaciji kad smo imali dvogodišnju pauzu u sprovođenju strukturnih reformi, kako je objasnio, uticalo je povećanje plata, po čemu je Srbija lane bila rekorder, zatim povećanje javne potrošnje koja je u poslednjih nekoliko godina porasla sa 40,4 na 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i rast zaduživanja u inostranstvu. "Za NBS će biti veliki izazov da baznu inflaciju vrati u planirane okvire", naglasio je guverner i dodao da centralna banka u ostvarivanju tog plana, pored referentne kamatne stope, koja sada iznosi 15,75 odsto, uvek može, po potrebi, da koristi i druge monetarne mere, pre svega iz oblasti supervizije finansijskog sektora. On je dodao da će eventualno preduzimanje restriktivnijih monetarnih mera zavisti od izveštaja o inflaciji na kraju jula, ali da se nada da će fiskalna politika biti u funkciji sprečavanja inflatornih pritisaka i da neće postojati potreba za dodatnom značajnom restriktivnošću monetarne politike.
Kad su u pitanju mere iz nadležnosti Vlade Srbije kojima bi se moglo uticati na smanjenje ukupne inflacije, Jelašić je upozorio da bi bilo kasno da se sa njima čeka mesec ili dva. "Eksterni pritisci na cene u Srbiji se veliki, jer niko ne zna šta će se dalje dešavati sa cenama naftnih derivata, kao i na ukupnom međunarodnom finansijskom tržištu, i da li će ovogodišnja dobra žetva u očekivanoj meri doprineti snižavanju cena prehrambenih proizvoda", naveo je Jelašić. U tako nepovoljnom okruženju, prema njegovoj oceni, teško mogu da se ispune očekivanja da će se povećati strane investicije u Srbiji i da će postojati veliko interesovanje za kupovinu hartija od vrednosti koje bi emitovala država. "Nema zemlje u okruženju koja nije preduzela određene mere monetarne i fiskalne politike, vezane za nepovoljne eksterne cenovne pritiske", kazao je guverner. Vlada Srbije, kako je naveo, ima na raspolaganju široku lepezu instrumenata poreske i carinske politike do smanjenja akciza na naftne derivate. "Neke mere, kao što je smanjenje akciza, direktno bi uticale na budžet, ali ima i onih, poput smanjenja poreske stope na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koje bi pre svega pogodile neke interesne grupe i zato nisu dobrodošle", rekao je Jelašić. Dobro bi bilo, kako je dodao, da se primena nekih od tih mera razmotri pre usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kako se ne bi gubilo celo leto.
Izborom dosadašnjeg viceguvernera NBS Diane Dragutinović za novog ministra finansija stvoreni su, kako je procenio guverner, idealni uslovi za efikasniju saradnju NBS i Vlade Srbije. "Ministarka finansija je deo Vlade, ali sam siguran da će ona tamo, kao i u NBS, stručno i profesionalno raditi svoj posao, i da će mere u cilju ostvarivanja targetirane inflacije, koje je predlagala dok je bila viceguverner, ubrzo biti usvojene", rekao je Jelašić i dodao da će centralna banka u ostvarivanju tih mera dati punu podršku Vladi Srbije. Guverner je istakao da će na osnovu onoga šta Vlada bude uradila u prvih sto dana i njene računice odakle novac za povećanje rashoda ili kako će se nadoknaditi smanjenje prihoda, znati da li Vlada želi da opstane četiri godine.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 15.7.2008
Izvozni učinak regiona razočaravajući
Zemlje zapadnog Balkana u poslednjih nekoliko godina ostvarile su značajne stope privrednog rasta, ali da bi taj rast održale ili ubrzale, potrebno je da obezbede razvoj zasnovan na jačanju izvoza, a osnovni preduslov za to je privlačenje stranih investicija. Međutim, i za jačanje izvoza i za privredni rast, neophodna su znanja, zbog čega je reforma sistema obrazovanja prioritet za sve zemlje regiona, a uspeh na tom putu trebalo bi da donese i jača regionalna saradnja, navodi se u novom izveštaju Svetske banke "Integracija Zapadnog Balkana i Evropska unija", koji je juče predstavljen u Palati Srbija.
Urednik izveštaja Sandžej Katurija izjavio je da je, uprkos tome što region zapadnog Balkana beleži dobar privredni rast, to ipak nisko u odnosu na regione poput Baltika, istočne ili južne Azije.
Nema sumnje da treba održati visok privredni rast, ali postoje razlozi za zabrinutost, jer se smanjuju trgovinski preferencijali za države regiona, a sada je tu i tzv. "faktor Kina" koji nazivaju i zamka za zemlje sa srednjim nivoom prihoda s obzirom na to da ta država nudi proizvode niske i srednje vrednosti po konkurentnijim cenama. Osim toga, rastu spoljnotrgovinski deficiti zemalja u regionu, a integracija u EU donosi još veći uvoz - ocenio je Katurija.
On je podsetio da je izvozni učinak zemalja regiona bio razočaravajući i da je reč o izvozu proizvoda za koje nije potreban visokokvalifikovani rad. Plate u tim zemljama su previše visoke, zbog čega postoji zabrinutost da će njihov nivo ugroziti dalje ostvarivanje rasta izvoza, rekao je Katurija. On je posebno naglasio da je udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu izuzetno nizak kod Albanije, BIH i Srbije (između 20 i 30 odsto BDP) dok je recimo u Slovačkoj dostigao 80 odsto BDP. Katurija je istakao da bi na kratak rok problem visokih plata mogao da bude saniran smanjenjem poreza, a dugoročno samo rastom produktivnosti.
Da bi se izbegle zamke za zemlje sa srednjim nivoom prihoda, potrebna je, najpre, dublja integracija regiona jugoistočne Evrope. Tu pre svega mislimo da je neophodno dalje "pogurati" sporazum CEFTA, smanjiti probleme na granicama, regulisati prava o poreklu roba i podstaći regionalnu saradnju u oblasti usluga. Važan element saradnje je i pitanje rada gde je potrebno da države Balkana postignu dogovor o slobodnom protoku kvalifikovane radne snage i da međusobno priznaju profesionalne kvalifikacije - rekao je Katurija.
Među ostalim elementima koji se pominju u izveštaju Svetske banke kao važni za jačanje privrednog rasta u jugoistočnoj Evropi, navodi se i potreba za smanjenje cena telekomunikacionih usluga, kao i ostvarivanje saradnje u oblasti energetike, kroz regionalno tržište kako bi se izbegle nestašice energenata i njihov uticaj na privlačenje investicija. U zaključku izveštaja navodi se da je potrebna promena politike na nacionalnom i regionalnom nivou odnosno da države treba ponovo da ispitaju prioritete i zatim da ih ispune.
Direktor Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da regionalna saradnja ne samo što prethodi integraciji u EU već ide paralelno s tim procesom i predstavlja jedan od uslova na tom putu, s obzirom na dešavanja tokom devedesetih godina na prostoru Balkana. "Neke od zemalja regiona su na početku procesa stabilizacije smatrale da ih regionalna saradnja tera u kreiranje neke nove Jugoslavije. Danas mi se čini da je razumevanje u regionu takvo, da se regionalna saradnja ne posmatra kao uslov već kao potreba. Regionalna saradnja postoji u domenu politike kroz Regionalni savet za saradnju, tu je i saradnja u oblasti trgovine, aviosaobraćaja, energetike, a u procesu nastanka je i zajednica u oblasti transporta. U tim oblastima naš region će postati deo EU i pre nego što sve zemlje postanu članice Unije", istakla je Miščević.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je da se u toj instituciji nadaju da će se nova Vlada Srbije baviti izazovima koji i dalje stoje pred našom zemljom i da će u oblastima trgovine, rada, energetike, gde je do sada ostvaren napredak, rezultati biti održivi, a da se očekuju veći napori u oblasti obrazovanja i razvoja ljudskog kapitala. "Mislimo da je to oblast koja je bila zanemarena i nadamo se promenama", rekao je Grej.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 14.7.2008
Nedostatak kapitala u regionu odrazio se i na Beogradsku berzu
Iako se očekivalo da će posle formiranja proevropske vlade doći do oporavka srpskog finansijskog tržišta, dogodilo se upravo suprotno. Jutro nakon izbora vlade Mirka Cvetkovića, Beogradsku berzu je pogodio najveći pad svih indeksnih pokazatelja u poslednjih mesec dana. Opšti indeks BELEXLINE izgubio je na vrednosti 2,35 odsto, dok indeksi likvidnijih srpskih hartija od vrednosti BELEX15 i SRX gube na vrednosti 3,35, odnosno 2,28 odsto. Takva reakcija berze dodatno je zakomplikovala situaciju na našem tržištu kapitala, uplašila već iscrpljene investitore i akcionare, poljuljala poverenje u Beogradsku berzu, ali naterala i analitičare da potraže drugačije objašnjenje za pad prometa i berzanskih indeksa od onih koje su do skoro nudili. Naime, mnogi su tvrdili da je jedini uzrok slabljenja beogradskog tržišta kapitala sadtržan u političkoj nestabilnosti zemlje i neizvesnosti oko formiranja nove vlade.
Rast tek od jeseni Pad prometa na berzi postao je "vruća" tema na koju se osvrnuo i novi-stari ministar ekonomije i potpredsednik srpske vlade, Mlađan Dinkić. On je na svojoj prvoj konferenciji za novinare u ovom mandatu, izjavio da godišnji odmori i nedostatak svežeg kapitala u regionu utiču na likvidnost, a samim tim i na cene akcija, dok bi ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i veći obim direktnih stranih investicija u trećem i četvrtom kavrtalu ove godine trebalo da donese dugo očekivani rast na Beogradskoj berzi.
Dragomir Milin, broker u Inter kapital sekjuritesu, tvrdi za Danas da su politički rizici odavno uključeni u cenu akcija na našoj berzi, a da je opšta svetska finansijska kriza ključni razlog za izostajanje pozitivne reakcije koja se očekivala posle formiranja nove vlade.
- Možda je vreme da se stvari sagledaju iz drugog ugla, a da se u obzir uzmu parametri iz okruženja. Gotovo svi indeksi regionalnih tržišta prate jedan drugi (CROBEX, SBI20, SASX10, BELEX), i to bi se moglo reći u milimetar. Tu leži objašnjenje pada domaćeg tržišta, koje je jako zavisno od aktivnosti regionalnih investitora. Prisutnost hrvatskih i slovenačkih profesionalnih investitora na našem tržištu je značajna i meri se stotinama miliona evra. Njihove berze su pale u proseku oko 30 odsto, što ih je nateralo da deo kapitala koji su investirali na Beogradskoj berzi povuku, kako bi pokrili novonastale gubitke na svojim domicilnim tržištima. Uz to, i vodeće svetske berze skoro isto toliko su "potonule" od početka godine, a treba uzeti u obzir i paničnu reakciju malih investitora koji "spasavaju što se spasti može", bilo kroz fondove ili na samoj berzi. Tako dobijamo jedan domino efekat, koji vuče nadole, a nije isključeno da nas čeka još jedna negativna korekcija, jer strani profesionalni investitori koji imaju izloženost prema nama, isto tako imaju i veliku izloženost u svojoj zemlji, u kojoj takođe ne cvetaju ruže, pa i šire u Evropi, Americi, Aziji. Kada se uzme u obzir hipotekarna kriza koja je velike bankarske džinove, poput američke investicione banke Bear Sterns dovela do veličine patuljaka, a ostatak privrede skoro "potopila", onda nam stvari polako postaju jasnije - kaže Milin.
Naš sagovornik podseća da domaćoj berzi s jedne strane ide u prilog to što je veći broj akcija trenutno potcenjen, ali da to neće mnogo pomoći u procesu njenog oporavka. Naime, i svet i okruženje su u ovom trenutku isto tako dobili potcenjene firme sa još boljim finansijskim pokazateljima, i to smanjuje našu konkurentnost na međunarodnom tržištu kapitala. "Zašto bi sada jedan strani fond ili neki drugi strani investitor koji je već prisutan na ovom tržištu, uložio još novca, kada on može jeftino da kupi, na primer, Dojče banku, koja je po svojim finansijskim pokazateljima duplo bolja od naših najboljih banaka. Pri tom, likvidnost stranih tržišta je daleko veća od likvidnosti na Beogradskoj berzi" kaže Milin i dodaje da se boljitak može očekivati tek sa popuštanjem globalne krize, novog investicionog ciklusa koji bi trebalo da se pokrene u Srbiji na polju infrastukture i energetike, većih grinfield investicija, kao i nakon izlaska javnih preduzeća na berzu.
Tim faktorima, svakako treba dodati i činjenicu da investitori još uvek nemaju poverenja u političku stabilnost naše zemlje. - Nova vlada tek treba da pokaže svoju funkcionalnost. Spojeno je do sada nespojivo u političkom smislu, i vlada tek treba da se dokaže, da povuče svoje prve ekonomske poteze i pokaže koliko investitori na nju mogu da računaju u dužem periodu. Investitorima se nigde ne žuri, oni imaju dosta prilika za ulaganje, kako u regionu, tako i šire, i njihova reakcija na našem tržištu može se očekivati od septembra, kada se navši prvih sto dana nove vlade, i kada se sumiraju prvi rezultati. Činjenica je i da takvoj političkoj situaciji treba dodati i sezonski efekat i inertnost investicionih aktivnosti koje on nosi, kao i već duže prisutna kolebanja na mnogim svetskim finansijskim tržištima - kaže za Danas profesor na beogradskoj Bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 11.7.2008
Građani Srbije nisu prezaduženi
Beograd - Građani Srbije nisu prezaduženi, sve dok redovno ispunjavaju svoje obaveze prema bankama, jer ukupan polugodišnji kreditni dug iznosi 315 milijardi dinara, ili 3,9 milijardi evra, što znači da je svaki stanovnik u proseku dužan oko 400 , a zaposlen od 800 do 900 evra- istakao je Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije, na jučerašnoj konferenciji za medije.
On je kazao da je nivo zaduženosti porasla za 6,8 odsto u prvom polugodištu ove godine u odnosu na kraj prošle godine, kao i da je u strkukturi korišećenja bankarskih kredita došlo do određenih promena. Naime, beleži se blaga stagnacije korišećenja gotovinskih kredita, koji su inače i najskuplji krediti u bankarskoj ponudi, mada su i oni dostigli sumu od 124,2 milijarde dinara. - Veliki pad zabeležen je u korišćenju potrošakih kredita, jer u poređenju s krajem prošle godine, to je korekcija za čak 26,3 odsto. Doduše u junu ove godine obim korišćenja tih kredita bio je veći nego u maju, ali tendenciju opadanja tih usluga registrovale su sve banke u Srbiji. Smanjenje je zabeleženo i kod kredita za refinansiranje prethodno uzetih kredita, za 15,8 odsto - istakao je Dugalić.
Prema pokazateljima Udruženja banka Srbije, jedini rast beleže stambeni i poljoprivredni kredit, pri čemu su po prvi put stambeni krediti postali dominantan vid zaduženosti građana Srbije. Prema rečima sekretara tog udruženja, stambeni krediti su sve traženiji i za šest meseci ove godine odobreno ih je bezmalo za četvrtinu više nego u decembru prošle godine, što čini sumu od 127,6 milijardi dinara. Rast zaduženosti u sektoru poljoprivreda od 123 odsto, posledica je velikog broja kratkoročnih kredita koje je od pre tri meseca počelo da odobrava Ministarstvo poljoprivrede. Veroljub Dugalić konstatovao je da je smirivanje tražnje za potrošačkim i gotovinskim kreditima posledica zasićenosti tržišta posle kreditne ekspanzije od približno 50 odsto, koja je bila zabeležena u prethodne dve godine, mada ne isključuje ni uticaj mera Narodne banke Srbije koje su bile usmerene na obuzdavanje tražnje.
Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta kaže za Danas, da u prvih šest meseci ove godine opada učešće kredita stanovništvu u ukupnom društvenom proizvodu, što nagoveštava da se smanjuje ukupna potrošnja i pritisak tražnje. - Drastično smanjenje potrošačkih kredita i kredita u gotovom novcu , bitno je, jer su oni jedan od generatora inflacije. Ali, ono što ohrabruje je saznanje da značajno raste prirast stambenih kredita, što nije ništa druga nego oblik investicija. A, kada je reč o nivou zaduženosti privrede, ona nastavlja da raste, pogotovu se beleži dalje direktno zaduživanje u inostranstvu, a rizik tog zaduživanja se prenosi na strane banke- kreditore. Domaće banke, koje su se zaduživale na inostranom tržištu, i taj kapital plasirale privredi, sada ubrzano vraćaju sredstva i na taj način smanjuju rizik od eventulne krize dugova. Takva makroekonomska dešavanja, iz ugla inflacije, pokazuju da se smanjuju pritisci na potrošnju, zbog dramatičnog pada potrošačkih i keš kredita, ali nastavlja da raste obim investicija u domenu privrede, što nagoveštava dalji ekonomski rast- zaključio je Pavle Petrović. Autor: S. Vujčić
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 10.7.2008
Moguće postići povoljniju cenu za NIS
Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije za privredni razvoj i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da očekuje da bude poboljšan deo energetskog aranžmana sa Rusijom koji se odnosi na prodaju Naftne industrije Srbije. Dinkić je dodao da se nada da će on voditi pregovore sa ruskim Gaspromom o prodaji NIS i da će u tom slučaju biti postignuto "najbolje moguće rešenje za Srbiju". Sa ruskim partnerom će se, prema njegovim rečima, pregovarati o ceni za 51 odsto kapitala NIS i o investicijama u to preduzeće.
Dinkić je rekao da u energetskom sporazumu, koji će Vlada uputiti Skupštini na ratifikaciju, nije navedena cena za većinski udeo u NIS. "Verujem da se u pregovorima može postići daleko povoljnija cena za NIS od one koja se pominje u javnosti, a moraće i da se precizira koji deo imovine te kompanije se prodaje", istakao je Dinkić. On je najavio i izmenu fiskalnih zakona, kojima će porez na zarade biti smanjen na 10 odsto, zatim povećan limit za neoporezivi deo plate na 8.000 dinara i uvedeno progresivno oporezivanje bogatih građana. Dinkić je dodao da je kao potpredsednik nove vlade ovlašćen da koordinira rad ekonomskih resora Vlade Srbije od značaja za sporovođenje politike privrednog razvoja, kao i saradnju Vlade sa međunarodnim finansijskim institucijama. U njegovoj nadležnosti su i infrastrukturni projekti nacionalnog i regionalnog značaja, restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća, zajedno sa predsednikom Vlade, i sveobuhvatna reforma propisa.
- Prioritet Vlade biće jačanje ekonomije i brži privredni rast, što će se postići većim investicijama u infrastrukturu i privlačenjem direktnih investicija iz inostranstva. U narednom periodu u saobraćaj će biti uloženo pet milijardi evra, a biće povećane i investicije u telekomunikacije. Srbiji je potrebno pet do osam milijardi dolara stranih direktnih investicija godišnje. Smatram da će naša zemlja, uklanjanjem političkog rizika i dobijanjem kandidature za članstvo u EU, postati atraktivnija za ulaganje - izjavio je Dinkić.
Prema njegovim rečima, na aukcijama će do kraja oktobra biti prodato 350 društvenih preduzeća u Srbiji, a biće raspisani tenderi za prodaju 40 firmi. Tender za Jat ervejz biće objavljen do kraja jula, a ponude će moći da se dostavljaju do kraja septembra. Pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko topioničarski basen Bor, kako je potvrdio, biće objavljen 11. jula, a do kraja meseca će biti izabran savetnik za inicijalnu javnu ponudu za Telekom. U planu je i objavljivanje tendera za Prvu petoletku iz Trstenika, Metanolsko sirćetni kompleks Kikinda, Mostogradnju iz Beograda, Geneksove hotele na Kopaoniku i FAP iz Priboja. Model privatizacije Galenike će se, prema Dinkićevim rečima, najverovatnije promeniti, tako da se neće tražiti savetnik za inicijalnu javnu ponudu akcija tog preduzća, već prodaju većinskog udela, kako bi se postigla što veća cena akcija koje će biti podeljene građanima. Dinkić je najavio i prodaju imovine preduzeća u stečaju, kao što su Ineks-intereksport, Šećerana "Dimitrije Tucović", Jugoeksport i Matroz. Odgovarajući na pitanje o sudbini ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, Dinkić je rekao da je nepromenjen stav Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da taj ugovor treba da se raskine. Dinkić je istakao da nova vlada ima nameru da istovremeno gradi nekoliko autoputeva, među kojima je najznačajniji Koridor 10. "Novac za te investicije nije problem, jer će se obezbediti delom iz privatizacionih prihoda i međunarodnih kredita, ali i izdavanjem evro-obveznica", rekao je Dinkić. Sredstva za infrastrukturne projekte, kako je dodao, prikupljaće se i iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a njegove su procene da bi Srbija iz tih fondova u nerednih pet godina mogla da dobije tri milijarde, iako je za sada opredeljeni iznos jedna milijarda evra. Dinkić je najavio i to da će iduće sedmice početi pregovori Vlade Srbije sa italijanskim Fijatom o strateškom partnerstvu u kragujevačkoj Zastavi dodavši da je 15 proizvođača komponenti za automobile potvrdilo spremnost da otvori fabrike u Kragujevcu. "Imamo signal od još jednog svetskog proizvođača automobila da želi da otvori fabriku u Srbiji", rekao je Dinkić i dodao da očekuje da ta investicija bude ugovorena u drugoj polovini agvusta. Dinkić je najavio da će iduće sedmice predstavnici Hajnekena posetiti Jagodinsku pivaru i razgovarati o njenom preuzimanju. Autor: G. Vlaović
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 9.7.2008
Budžetski deficit pola milijarde evra
Beograd - Opadanje privredne aktivnosti se nastavlja a izvoz je, kao i u prethodnim mesecima ove godine, bio glavni stimulans povećanoj proizvodnji u sektorima u kojima je zabeležen rast - zaključak je stručnjaka Ekonomskog instituta u mesečnoj analizi kretanja srpske ekonomije. Domaća privreda radi u uslovima stalnog rasta inflacije, koja je merena cenama na malo, dostigla nivo od 12,1 odsto na godišnjem nivou, ali ako se primeni metod EU u izračaunavanju inflacije na osnou trškova života, onda ukupna inflacija u Srbiji dostiže nivo od 16 odsto.
U takvim uslovima, i pored restriktivnih mera monetarne politike Narodne banke, beleži se dalji rast i bazne inflacije, koja je na godišenjem nivou od devet odsto. Zato su makroekonomisti okupljeni oko MAT-a, procenili da je makroekonomska politika suočena sa neravnotežama i u platnom bilansu i na unutrašnjem tržištu.
Prema rečima Stojana Stamenkovića, ekonomskog analitičara MAT-a, deficit u budžetu, koji je za prvih pet meseci ove godine iznosio oko 1,5 milijardi dinara, i dalje će se povećavati. To će već početkom jeseni dovesti do ozbiljnog rebalansa budžeta, jer će morati da se pronađu novi izvori prihoda za dospele obaveze u iznosu od 40 milijardi dinara, ili 500 miliona evra, u koje spada i više od osam milijardi dinara, na ime obećanog povećanja penzija od deset odsto. Stamenković je procenio, da ako ne bude značajnije privatizacije koja bi ulila u državnu kasu pola milijarde evra, ili se na neki drugi način amortizuje deficit, biće jako teško održati projektovanu makroekonomsku stabilnost. On napominje da otežavajuća okolnost je i to, što i sa prihodima, koji se slivaju u budžet ne ide baš najbolje. Jer, jedan od najizdašnjih prihoda - od PDV za pet mesici ove godine povećani su za nekih 16-17 odsto, što u poređenju sa rastom prometa na malo od 23 odsto, dovodi na zaključak da će poreska služba morati da se pozabavi boljom disciplinom u naplati tog poreza.
Stručnjaci Ekonomskog instituta procenju da se konjunktura nastavlja, a anketirani privrednici su ukazali na niži stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta, visok nivo inflacionih očekivanja i uvećan rizik poslovanja, kao i to da ne očekuju da će se povećati nivo direktnih stranih investicija u narednom periodu. S. Vujčić
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 8.7.2008
Dinar nastavio da pada prema evru - srednji kurs 78,9643
Dinar već peti dan uzastopno ima tendenciju slabljenja prema evru i danas je, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, oslabio za 15 para, ili oko 0,2 odsto i vredi 78, 9643 dinara za evro.
Dinar od srede, 2. jula, ima tendenciju slabljenja prema evru, kada je 78,7518 dinara, za razliku od utorka, 1. jula, kada je dostigao najveću vrednost u 2008. godini i za evro se tada dobijalo 78,6555 dinara po zvaničnom srednjem kursu. Evro je u prošle sedmice fluktuirao oko granice od 79 dinara, jer je u ponedeljak, 30. juna, prvi put u ovoj godini pao ispod 79 dinara i iznosio 78,9784 dinara, a sledećeg dana je dostigao ovogodišnji rekord od 78,6555 dinara. U sredu, 2. jula, prema zvaničnoj listi NBS, evro je počeo da jača i iznosio je 78,7518 dinara i tu tendenciju nastavio je i u četvrtak, kada je vredeo 79,0553 dinara. Poslednji put srednji kurs evra bio je ispod 79 dinara 25. decembra prošle godine, kada je iznosio 78,3481 dinara. Srednji kurs evra od 12. juna je ispod 80 dinara, sa izuzetkom 19. i 20. juna, kada je bio iznad tog iznosa. U ovoj godini kurs evra padao je ispod 80 dinara i početkom januara i krajem aprila. Od početka godine evro je najvišu vrednost zabeležio 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
Izvor:Blic
DNEVNE NOVOSTI, 7.7.2008
Banke u Srbiji beleže visok profit
BEOGRAD - Bankarski sektor u Srbiji i dalje pokazuje visoku profitabilnost, uprkos velikoj krizi finansijskih institucija širom sveta, navedeno je u analizi koju je objavio internet portal www. investicionifondovi. com. U poređenju sa bankama u regionu, srpske banke su manje razvijene u smislu veličine aktive i plasmana, ali ipak posluju sa većim kamatnim maržama, prenosi Tanjug.
Poslovanje sa stanovništvom u Srbiji je najrazvijeniji segment. I pored visokih kamata, stanovništvo željno potrošnje i dalje nastavlja da se zadužuje, dok najjače regionalne banke nastavljaju sa proširivanjem ponude i jačanjem svojih pozicija na Balkanu. Još jedan proizvod, koji bi mogao da doprinese daljem jačanju bankarskog sektora, jesu stambeni krediti, čije je učešće u BDP Srbije još uvek pet puta manje nego u Evropi, gde iznosi oko 40 odsto BDP (naspram sedam do osam odsto u zemljama srednje i istočne Evrope).
U 2007. godini celokupni bankarski sektor zabeležio je skoro 294 miliona evra profita, kada se uzmu u obzir i gubici devet banaka, što je skoro 100 miliona evra više nego u 2006. Najprofitabilnija banka u 2007. bila je „Aik banka“, sa preko 57 miliona evra neto dobiti.
Izvor:Glas javnosti
DNEVNE NOVOSTI, 4.7.2008
Inflacija od 14 do 15 odsto
Beograd - Inflacija u Srbiji će do kraja godine dostići 14 do 15 odsto, što je znatno iznad planiranih 6,5 odsto za 2008. Razlozi za takav rast su, pored konstantnog skoka cena nafte i hrane na svetskom tržištu, kartelska i monopolska struktura srpskog tržišta, kao i velika javna potrošnja, izjavio je juče na predstavljanju mesečne analize tekućih privrednih kretanja, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.
Prema njegovim rečima u narednom periodu ne treba očekivati smanjenje javne i lične potrošnje preko bankarskih zaduženja, pa ni smanjenje inflatornih pritisaka.
- Kurs dinara prema evru nije realan i trebalo bi da iznosi 140 do 150 dinara za jedan evro. Veštačko održavanje kursa dinara u odnosu na evro, nema utemeljenje u konkurentskoj snazi srpske privrede, jer je reč samo o prividu makroekonomske stabilnosti. Pri tom, sadašnji kurs dinara podstiče rast uvoza, a na drugoj strani smanjuje interes izvoznika, što je jedan od razloga za smanjenje domaće proizvodnje ali i zaposlenosti - rekao je Miloje Kanjevac, direktor IZIT.
On smatra da Srbiji predstoji ozbiljna monetarna reforma koja bi morala da bude postupna ili da domaća valuta devalvira. Međutim, neki ekonomski analitičari smatraju i da bi uvođenje evra kao valute umesto dinara bio dobar potez jer bi sprečio nepovoljna kretanja na monetarnom tržištu, podseća Kanjevac uz napomenu da bi, ukoliko evro bude uveden kao valuta, inflacija bila zadržana na nivou od dva ili tri odsto, a privrednici ne bi morali da "špekulišu" kursom.
Inače, analitičari IZIT smatraju da sastav nove vlade ne nagoveštava smanjenje javne potrošnje i kreiranje zdravih konkurentskih odnosa na srpskom tržištu, jer "ima veliki ucenjivački potencijal, s obzirom na to da je čine brojne stranake i koalicije, što doprinosi povećanju troškova upravljanja državom". M. J.
Izvor:Danas
DNEVNE NOVOSTI, 3.7.2008
Moskovska banka dobila konačno odobrenje za početak rada u Srbiji
Moskovska banka a.d. Beograd, koja je uz konsultantsku podršku kompanija Citadel Financial Advisory sredinom maja dobila grinfild bankarsku licencu, ispunila je sve uslove neophodne za poslovanje na srpskom tržištu, čime je završena i poslednja faza u procesu osnivanja te banke.
Nakon što je Narodnoj banci Srbije u propisanom roku podneta potrebna osnivačka dokumentacija, NBS je u petak, 27. juna 2008. godine, dala saglasnost na sva dokumenta koja su prethodno usvojena na Osnivačkoj sednici Skupštine akcionara Moskovske banke a.d. Beograd. Namera ove banke je da u narednih nekoliko dana pokrene proceduru oko svog upisa u Registar republičke Agencije za privredne registre, nakon čega će i zvanično biti evidentirana kao pravno lice.
Moskovsku banku a.d. Beograd, od samog početka njenog poslovanja u Srbiji, predstavljaće tim od 40 vrsnih bankarskih stručnjaka, a sedište banke biće u Beogradu u Ulici Karađorđeva 89. Ovo je prva ruska banka na domaćem tržištu i prva grinfild investicija u srpskom bankarskom sektoru u poslednjih sedam godina. - Veoma smo zadovoljni što smo u potpunosti ispunili sve propisane standarde NBS neophodne za dobijanje rešenja za početak rada. Preostaje nam period završne organizacije tehničkih i ljudskih resursa, za koju sam siguran da ćemo je obaviti podjednako kvalitetno i u najkraćem vremenskom roku - izjavio je Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke a.d. Beograd.
- Posebno nas raduje veliko interesovanje stanovništva, kao i privrednih subjekata za ulazak Moskovske banke na srpsko tržište. Naš plan je da budućim klijentima u Srbiji ponudimo potpunu podršku ponudom, koja će podrazumevati kako standardne, tako i neke sasvim nove bankarske proizvode i usluge – dodao je Zečar. Moskovska banka (Bank of Moscow) osnovana je 1995. godine i predstavlja jednu od četiri najveće i najstabilnije banke na teritoriji Rusije. Posluje kroz mrežu od 369 ekspoziture rasprostranjene u čak 11 vremenskih zona.
Izvor:Investicioni-fondovi.com
DNEVNE NOVOSTI, 2.7.2008
Hartije na vidiku
Akcije srpskih preduzeća i obveznice stare devizne štednje jedine su dve vrste hartija od vrednosti kojima može da se trguje na Beogradskoj berzi. Dok i građani i berzanski igrači kao "ozebli sunce" iščekuju iznošenje na berzu akcija velikih javnih preduzeća ("Telekom", NIS...), država najavljuje da bi do kraja iduće godine mogli da trgujemo i obveznicama koje izdaje lokalna samouprava, ali i preduzeća.
- Projekat unapređenja finansijskog sistema u Srbiji, planiran da se realizuje do kraja iduće godine, podrazumeva da do kraja 2009. godine na domaćem tržištu imamo od tri do pet korporativnih obveznica, od tri do pet municipalnih, odnosno opštinskih obveznica i najmanje jednu uspešnu inicijalnu javnu ponudu akcija - kaže za "Novosti" Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. - Neki su rekli da je to vrlo malo, neki, pak, da je preambiciozno. Meni se čini da je to prava mera imajući u vidu da je pola ove godine prošlo u aktivnostima koje nisu vezane za razvoj, nego za izborne kampanje.
Na pitanje da li postoje neke zakonske prepreke za organizovanje IPO, Ilić odgovara potvrdno. - Prepreke postoje: postojeći Zakon o tržištu hartija od vrednosti, na primer, ne omogućava da se istovremeno vrši prodaja već emitovanih i novoemitovanih akcija, što je sada izmenjeno, a takođe je stvorena je mogućnost za takozvani "buk bilding" - kaže Ilić, objašnjavajući da se time omogućava da se odredi raspon cena u inicijalnoj javnoj ponudi, odnosno cene po kojoj će se izvršiti prodaja akcija nakon isteka definisanog roka za dostavljanje ponuda.
Država je, po rečima državnog sekretara, već otpočela projekat unapređenja finansijskog sistema Srbije. Taj projekat ima tri segmenta: razvoj finansijskih institucija i stvaranje globalnog ambijenta, zatim, uvođenje IPO u funkciju razvoja tržišta kapitala, i konačno: razvoj tržišta zajmovnih hartija od vrednosti gde se pre svega misli na državne hartije, korporativne obveznice i municipalne obveznice. - Mi smo pripremili akcioni plan koji treba da identifikuje šta treba da se uradi, odnosno koji zakoni moraju da se menjaju a koji novi da se naprave, zatim ko to treba da uradi, i kada - navodi Ilić. - Sve smo to pripremili, ali, nažalost, raspisivanjem izbora nismo mogli to i da prosledimo vladi, a ona da usvoji i prosledi dalje skupštini. Tako da će to neposredno po formiranju vlade biti dato i faktički će se i krenuti operativno u posao. Pre svega u domenu izmene i dopune zakona o tržištu hartija od vrednosti, poreskih zakona, kao i donošenja zakona o javnoj svojini. D. I. KRASIĆ
Izvor:Večernje novosti
DNEVNE NOVOSTI, 1.7.2008
Cena nafte premašila 143 dolara
Cena nafte danas je porasla za više od tri dolara i postigla je novi rekordan iznos iznad 143 dolara po barelu zbog sve većih tenzija između Izraela i Irana. Poskupljenju nafte doprinela je i rekordno niska vrednost dolara u odnosu na evro. U Njujorku je barel svetle sirove nafte porastao za 3,43 i sada je 143,54 dolara. Dosadašnji rekordan iznos od 142,99 dolara za barel plaćan je u petak, 27. juna. Cena barela nafte "brent" iz Severnog mora u Londonu veća je za 3,50 i sada iznosi 143,81 dolara.
"Dolar je u padu, a mnogi geopolitički faktori utiču na povećanje cena nafte, posebno sa Bliskog istoka", rekao je jedan od analitičara tržišta iz australijske i novozelandske banke u Melburnu Mark Pervan.
Iranska revolucionarna garda saopštila je da će u slučaju napada na Iran ta zemlja uvesti kontrole kretanja brodova kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz.
