DNEVNE NOVOSTI, 4.7.2008

Inflacija od 14 do 15 odsto

Beograd - Inflacija u Srbiji će do kraja godine dostići 14 do 15 odsto, što je znatno iznad planiranih 6,5 odsto za 2008. Razlozi za takav rast su, pored konstantnog skoka cena nafte i hrane na svetskom tržištu, kartelska i monopolska struktura srpskog tržišta, kao i velika javna potrošnja, izjavio je juče na predstavljanju mesečne analize tekućih privrednih kretanja, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

Prema njegovim rečima u narednom periodu ne treba očekivati smanjenje javne i lične potrošnje preko bankarskih zaduženja, pa ni smanjenje inflatornih pritisaka.

- Kurs dinara prema evru nije realan i trebalo bi da iznosi 140 do 150 dinara za jedan evro. Veštačko održavanje kursa dinara u odnosu na evro, nema utemeljenje u konkurentskoj snazi srpske privrede, jer je reč samo o prividu makroekonomske stabilnosti. Pri tom, sadašnji kurs dinara podstiče rast uvoza, a na drugoj strani smanjuje interes izvoznika, što je jedan od razloga za smanjenje domaće proizvodnje ali i zaposlenosti - rekao je Miloje Kanjevac, direktor IZIT.

On smatra da Srbiji predstoji ozbiljna monetarna reforma koja bi morala da bude postupna ili da domaća valuta devalvira. Međutim, neki ekonomski analitičari smatraju i da bi uvođenje evra kao valute umesto dinara bio dobar potez jer bi sprečio nepovoljna kretanja na monetarnom tržištu, podseća Kanjevac uz napomenu da bi, ukoliko evro bude uveden kao valuta, inflacija bila zadržana na nivou od dva ili tri odsto, a privrednici ne bi morali da "špekulišu" kursom.

Inače, analitičari IZIT smatraju da sastav nove vlade ne nagoveštava smanjenje javne potrošnje i kreiranje zdravih konkurentskih odnosa na srpskom tržištu, jer "ima veliki ucenjivački potencijal, s obzirom na to da je čine brojne stranake i koalicije, što doprinosi povećanju troškova upravljanja državom". M.  J.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 3.7.2008

Moskovska banka dobila konačno odobrenje za početak rada u Srbiji

Moskovska banka a.d. Beograd, koja je uz konsultantsku podršku kompanija Citadel Financial Advisory sredinom maja dobila grinfild bankarsku licencu, ispunila je sve uslove neophodne za poslovanje na srpskom tržištu, čime je završena i poslednja faza u procesu osnivanja te banke. 

Nakon što je Narodnoj banci Srbije u propisanom roku podneta potrebna osnivačka dokumentacija, NBS je u petak, 27. juna 2008. godine, dala saglasnost na sva dokumenta koja su prethodno usvojena na Osnivačkoj sednici Skupštine akcionara Moskovske banke a.d. Beograd. Namera ove banke je da u narednih nekoliko dana pokrene proceduru oko svog upisa u Registar republičke Agencije za privredne registre, nakon čega će i zvanično biti evidentirana kao pravno lice.

Moskovsku banku a.d. Beograd, od samog početka njenog poslovanja u Srbiji, predstavljaće tim od 40 vrsnih bankarskih stručnjaka, a sedište banke biće u Beogradu u Ulici Karađorđeva 89. Ovo je prva ruska banka na domaćem tržištu i prva grinfild investicija u srpskom bankarskom sektoru u poslednjih sedam godina.
- Veoma smo zadovoljni što smo u potpunosti ispunili sve propisane standarde NBS neophodne za dobijanje rešenja za početak rada. Preostaje nam period završne organizacije tehničkih i ljudskih resursa, za koju sam siguran da ćemo je obaviti podjednako kvalitetno i u najkraćem vremenskom roku - izjavio je Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke a.d. Beograd.

- Posebno nas raduje veliko interesovanje stanovništva, kao i privrednih subjekata za ulazak Moskovske banke na srpsko tržište. Naš plan je da budućim klijentima u Srbiji ponudimo potpunu podršku ponudom, koja će podrazumevati kako standardne, tako i neke sasvim nove bankarske proizvode i usluge – dodao je Zečar.
Moskovska banka (Bank of Moscow) osnovana je 1995. godine i predstavlja jednu od četiri najveće i najstabilnije banke na teritoriji Rusije. Posluje kroz mrežu od 369 ekspoziture rasprostranjene u čak 11 vremenskih zona.

Izvor:Investicioni-fondovi.com

DNEVNE NOVOSTI, 2.7.2008

Hartije na vidiku

Akcije srpskih preduzeća i obveznice stare devizne štednje jedine su dve vrste hartija od vrednosti kojima može da se trguje na Beogradskoj berzi. Dok i građani i berzanski igrači kao "ozebli sunce" iščekuju iznošenje na berzu akcija velikih javnih preduzeća ("Telekom", NIS...), država najavljuje da bi do kraja iduće godine mogli da trgujemo i obveznicama koje izdaje lokalna samouprava, ali i preduzeća.

- Projekat unapređenja finansijskog sistema u Srbiji, planiran da se realizuje do kraja iduće godine, podrazumeva da do kraja 2009. godine na domaćem tržištu imamo od tri do pet korporativnih obveznica, od tri do pet municipalnih, odnosno opštinskih obveznica i najmanje jednu uspešnu inicijalnu javnu ponudu akcija - kaže za "Novosti" Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. - Neki su rekli da je to vrlo malo, neki, pak, da je preambiciozno. Meni se čini da je to prava mera imajući u vidu da je pola ove godine prošlo u aktivnostima koje nisu vezane za razvoj, nego za izborne kampanje.

Na pitanje da li postoje neke zakonske prepreke za organizovanje IPO, Ilić odgovara potvrdno.
- Prepreke postoje: postojeći Zakon o tržištu hartija od vrednosti, na primer, ne omogućava da se istovremeno vrši prodaja već emitovanih i novoemitovanih akcija, što je sada izmenjeno, a takođe je stvorena je mogućnost za takozvani "buk bilding" - kaže Ilić, objašnjavajući da se time omogućava da se odredi raspon cena u inicijalnoj javnoj ponudi, odnosno cene po kojoj će se izvršiti prodaja akcija nakon isteka definisanog roka za dostavljanje ponuda.

Država je, po rečima državnog sekretara, već otpočela projekat unapređenja finansijskog sistema Srbije. Taj projekat ima tri segmenta: razvoj finansijskih institucija i stvaranje globalnog ambijenta, zatim, uvođenje IPO u funkciju razvoja tržišta kapitala, i konačno: razvoj tržišta zajmovnih hartija od vrednosti gde se pre svega misli na državne hartije, korporativne obveznice i municipalne obveznice.
- Mi smo pripremili akcioni plan koji treba da identifikuje šta treba da se uradi, odnosno koji zakoni moraju da se menjaju a koji novi da se naprave, zatim ko to treba da uradi, i kada - navodi Ilić. - Sve smo to pripremili, ali, nažalost, raspisivanjem izbora nismo mogli to i da prosledimo vladi, a ona da usvoji i prosledi dalje skupštini. Tako da će to neposredno po formiranju vlade biti dato i faktički će se i krenuti operativno u posao. Pre svega u domenu izmene i dopune zakona o tržištu hartija od vrednosti, poreskih zakona, kao i donošenja zakona o javnoj svojini. D. I. KRASIĆ

Izvor:Večernje novosti

DNEVNE NOVOSTI, 1.7.2008

Cena nafte premašila 143 dolara

Cena nafte danas je porasla za više od tri dolara i postigla je novi rekordan iznos iznad 143 dolara po barelu zbog sve većih tenzija između Izraela i Irana.
Poskupljenju nafte doprinela je i rekordno niska vrednost dolara u odnosu na evro. U Njujorku je barel svetle sirove nafte porastao za 3,43 i sada je 143,54 dolara. Dosadašnji rekordan iznos od 142,99 dolara za barel plaćan je u petak, 27. juna. Cena barela nafte "brent" iz Severnog mora u Londonu veća je za 3,50 i sada iznosi 143,81 dolara.

"Dolar je u padu, a mnogi geopolitički faktori utiču na povećanje cena nafte, posebno sa Bliskog istoka", rekao je jedan od analitičara tržišta iz australijske i novozelandske banke u Melburnu Mark Pervan.

Iranska revolucionarna garda saopštila je da će u slučaju napada na Iran ta zemlja uvesti kontrole kretanja brodova kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz.

Izvor:Blic

Berza – zatvoreno društvo odabranih

BEOGRAD - Nedavno su LJubljansku berzu kupili Austrijanci, a direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić izjavila je tim povodom da srpska još nije za prodaju. O novom gazdi Beogradske berze morala bi da odluči država zato što je direktno ili preko Agencije za sanaciju banaka, kao i banaka u kojima je vlasnik, najveći akcionar sa preko 40 odsto.

Među 42 vlasnika koji ukupno imaju 416 akcija su Erste banka, koja sa akcijama konsultantske kuće „Sinerdži kapital“, koju je u međuvremenu kupila ima 13,2 odsto, Alfa banka 1,68, Montenegro banka iz Podgorice 2,88, NLB Kontinental banka iz Novog Sada 1,20, Astra banka 2,16, „Dunav osiguranje“ 2,88, Agrobanka 1,92 i Marfin banka 0,24 odsto. Značajan udeo ima i brokerska kuća Miodraga Kostića „MV investments“ - 4,09 odsto. Među vlasnicima domaće Berze su sa manje od jedan odsto i „Žitozajednica“, u kojoj je većinski vlasnik „Ist point“, zatim „Delta broker“ Miroslava Miškovića, kao i Univerzal banka.

U Agenciji za privredne registre pored svakog akcionara Beogradske berze naveden je i uplaćeni kapital sa 7. majom ove godine, a reč je o dokapitalizaciji iz raspodele neraspoređene dobiti iz 2007. godine. Među vlasnicima su i preduzeća „Bambi-Banat“, „Soja protein“ i firma „Kempten“, koja se bavi spoljnom trgovinom i čiji je osnivač s Kipra.

Suvlasništvo privrednika izaziva zabunu, jer su po ranijim pravilima akcionari Berze mogle da budu samo finansijske organizacije i brokerske kuće. Kako su nam rekli u Beogradskoj berzi, prema postojećoj zakonskoj regulativi osnivač, odnosno akcionar Berze može biti Republika Srbija, domaće i strano pravno i fizičko lice. Nadležni na Berzi, jedinom organizovanom tržištu kapitala u Srbiji, kažu da isključivo akcionari odlučuju o tome da li će prodati svoje deonice i pod kojim uslovima.

U vlasničkoj strukturi Beogradske berze konfuziju stvara i činjenica da je jedan od njenih akcionara sa 1,44 odsto i akcionarsko društvo Beogradska berza. Reč je o posedovanju sopstvenih akcija koje je po zakonu moguće, ali iz toga proizilazi obaveza kompanije da u određenom roku otuđi te akcije ili za toliko umanji kapital. Beogradska berza je zatvoreno akcionarsko društvo, akcijama se ne trguje, pa sada ne postoji mogućnost da se postojećim vlasnicima pridruže i drugi. Akcijama Berze je trgovano 2005. godine kada su pojedine banke u stečaju iznele na prodaju te vrednosne papire po ceni od 273.963 dinara. Jula naredne godine bile su 780.000 dinara, da bi posle pet meseci bila prodata samo jedna akcija za čak 1.123.200 dinara. Uslov za izlazak tih akcija na Berzu bio je kao i kod svih ostalih akcionarskih društava izdavanje prospekta. Prema prospektu Beogradske berze njena tržišna kapitalizacija je 5,16 miliona evra.

Komentarišući informaciju da Bečka berza, posle Budimpeštanske i LJubljanske, namerava da kupi još neke berze u regionu, pa i našu, Branislav Ćosić, direktor konsultantske kuće „Sal konsalting“, kaže da je prerano za prodaju. „Naše tržište nije još razvijeno jer od oko 2.000 firmi koje se kotiraju na tom tržištu kapitala samo tri su na listingu A i u tim uslovima mala je šansa da dođe neka ozbiljna inostrana berza. Prodaja domaće Berze bila bi promašaj i zato što bi i ono malo likvidnosti, zbog strogih kriterijuma koje bi uveo novi vlasnik, još opalo. Situacija bi se promenila jedino ako bi država na to tržište iznela akcije „Telekoma“ ili EPS-a jer bi ponuda bila veća i došli bi značajni institucionalni igrači, kao što se desilo u Hrvatskoj sa „Telekomom“, kaže Ćosić koji je od 1990. do 1994. godine bio direktor Jugoslovenskog tržišta kapitala, prethodnice sadašnje Berze. On to ilustruje činjenicom da je kod nas imovina svih investicionih fondova ispod 50 miliona evra, a da je promet na Berzi u sredu, na primer, bio samo oko dva miliona evra. „Mala likvidnost tržišta je posebno uočljiva na strani prodaje jer su glavni prodavci akcija fizička lica dok institucionalni igrači, investicioni i dobrovoljni fondovi učestvuju samo sa 20 odsto. Ako nema dobre ponude, tržište nije likvidno. Obrnuto je kod kupovine gde su glavni ulagači fondovi“, kaže Ćosić i dodaje da je jedan od razloga i činjenica da kod nas postoji koncentracija vlasništva, dok na razvijenim tržištima u svetu i suvlasnici sa manjim brojem akcija imaju određen uticaj na donošenje odluka, što je u Srbiji nezamislivo.  

Izvor: Glas javnosti

DNEVNE NOVOSTI, 27.6.2008

Budi sam svoj gazda

U SRBIJI posluje tačno 215.938 preduzetnika. Tako je bar sudeći po zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, koja vodi elektronsku bazu podataka o preduzećima i preduzetnicima.

Prema podacima, dnevno se registruje oko 150 preduzetničkih radnji. Međutim, oko trećine preduzetnika godišnje prestane sa radom, a među najugroženijim delatnostima su svakako stari zanati.

Inače, za razliku od preduzeća koja imaju status pravnog lica, preduzetnik ostvaruje prihod sopstvenim radom. Njemu u obavljanju delatnosti mogu da pomažu članovi porodice. Otuda postoje neke delatnosti koje bi trebalo da se obavljaju samo u formi preduzetnika a ne u okviru privrednog društva (preduzeća). To su: umetnički i stari zanati, poslovi domaće radinosti, delatnosti koje se obavljaju neposrednim ličnim radom. Zatim profesije kao što su programer, prevodilac, stečajni upravnik, zdravstveni radnik, veterinar, apotekar (ukoliko se lično obavljaju), ugostiteljska, trgovinska, zanatska i uslužna radnja, kozmetički, frizerski, pedikirski, manikirski i drugi saloni lepote, prodaja na tezgama i pijacama, kao i dopunske, povremene ili sporadične delatnosti koje se obavljaju bez namere da se delatnost razvija.

Za registrovanje svih ostalih delatnosti mnogo je povoljnija pravna forma preduzeća.
U Srbiji je, pak, "najslađi" novac od trgovine. Jer, ova delatnost je i dalje ubedljivo na prvom mestu po broju registrovanih preduzetnika: prodavnice, mahom hrane, pića i duvana. U vrhu je i bavljenje taksi-prevozom, barovima, trgovinom na
malo na tezgama i pijacama. Preduzetnici rado otvaraju restorane, bave se prevozom robe u drumskom saobraćaju, frizerskim i drugim tretmanima za ulepšavanje.

Agencija za privredne registre maksimalno je ubrzala registraciju preduzetnika. Pa oni koji žele da otvore svoju radnju to mogu da učine elektronskim putem: najpre na sajtu APR treba da registruju korisnički nalog, a potom da podnesu i elektronsku prijavu za registraciju radnje.
Potom Agencija šalje potvrdu o prijemu registracije na elektronsku adresu korisnika, čime počinje i sam postupak registracije. Odštampanu elektronsku potvrdu, zajedno sa ostalom originalnom dokumentacijom i dokazom o plaćenoj naknadi za registraciju, preduzetnik dostavlja APR najkasnije u roku od pet dana od prijema potvrde o registraciji. Ovakav vid registracije omogućava preduzetniku da u APR dođe samo jedanput, i to prilikom podizanja originalnog rešenja o registraciji.

Izvor: Večernje Novosti

DNEVNE NOVOSTI, 26.6.2008

Metals banka isplaćuje dividende

Portfelji akcionara Metals-Banke a.d. Novi Sad će, od naredne nedelje, biti sadržajniji za jednu ili više akcija Banke. Naime, u skladu sa Odlukom Skupštine akcionara i na osnovu Zahteva Metals-Banke, Komisija za hartije odMetals banka vrednosti donela je Rešenje o odobrenju izdavanja akcija bez javne ponude, te će se na računima akcionara kod Centralnog registra uknjižiti akcije koje su ostvarene na ime prava na dividendu.

Kako je predviđeno Odlukom Skupštine akcionara, dividenda će se isplatiti akcionarima Banke delom u akcijama - kroz novu, XXII emisiju akcija, a delom u novcu – za pripadajući deo dividende do punog iznosa nominalne vrednosti jedne akcije, tako da će svi akcionari koji u svom portfoliju imaju najmanje dvadeset akcija Metals-Banke a.d. Novi Sad, na svaku dvadesetu akciju Banke ostvariti pravo na još jednu. U tom smilsu, iz Metals-Banke poručuju akcionarima da dostave svoje podatke kako bi se, što pre, izvršila isplata dividende. S obzirom na očekivanja da će tržišna vrednost akcija Banke nastaviti tendenciju daljeg rasta, akcionarima Banke će se iskazano poverenje višestruko isplatiti.

Podsećamo da ostvarena dobit Metals-Banke u 2007. godini iznosi više od milijarde dinara i da je u odnosu na 2006. godinu uvećana za 171%. I sve to uz adekvatnost kapitala od 33% što ukazuje na činjenicu da je banka u potpunosti u zoni sigurnog poslovanja. Ne treba zaboraviti ni značajnu disperziju vlasničkih udela (2.723 akcionara, na dan 15.05.2008.), koja omogućuje da se menadžment Banke, u kreiranju poslovne politike, rukovodi, isključivo, razvojnim ciljevima Banke.

Sve detaljnije informacije vezano za isplatu dividende, akcionari mogu pronaći na internet prezentaciji Banke.

Izvor: Poslovni magazin

DNEVNE NOVOSTI, 25.6.2008

Visoke cene koče razvoj brzog interneta

Internet operateri u Srbiji treba da ponude nove usluge i snize cene ako žele da povećaju rasprostranjenost brzog širokopojasnog pristupa Internetu, rečeno je juče na otvaranju konferencije o Internetu u jugoistočnoj Evropi. "Srpska domaćinstva koja imaju brzi pristup Internetu za telekomunikacione usluge treba da izdvoje do 40 evra mesečno, što je oko 10 odsto prosečne srpske plate", ukazao je direktor Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel) Milan Janković na konferenciji SEE brodbend.

Prema podacima Ratela, u Srbiji je 2007. godine bilo 583.109 pretplatnika na širokopojasni pristup Internetu, što je 7,75 odsto građana, dok je taj procenat 2006. bio znatno manji i iznosio je 1,62 odsto. U širokopojasni pristup uvršteni su ADSL, kablovski, bežični, lokalne mreže eternet i Internet treće generacije UMTS

Pristup preko telefonskog modema na kraju prošle godine imalo je 685.397 građana. Janković je najavio da će do kraja juna biti završen novi pravilnik o kontroli cena na telekomunikacionom tržištu, kojim će biti propisano da se opravdanost cena utvrđuje na osnovu analize troškova u prethodnom periodu, dok se do sada cene analiziraju na osnovu poređenja sa cenama iz zemalja regiona. Ratel odlučuje o opravdanosti povećanja cena dva operatera koji imaju veliki udeo na telekomunikacionom tržištu - Telekom Srbije za usluge fiksne telefonije i SBB za usluge koje se pružaju preko kablovske mreže.  

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 24.6.2008

Muke po firmi

ONAJ ko želi u Srbiji da otpočne sopstveni posao, najviše će čekati na poreski identifikacioni broj. Iako Agencija za privredne registre firmu registruje za najviše tri dana, osnivaču preduzeća predstoji još papirologije. A najduže se, prema rečima Zvonka Obradovića, direktora Agencije, čeka upravo na broj koji dodeljuje Poreska uprava. Kako se navodi u publikaciji Svetske banke "Duing biznis" - čak 11 dana. To produžava vreme potrebno za otpočinjanje svog biznisa i na više od 20 dana.

Kada će se u Srbiji sve dozvole neophodne za otpočinjanje posla dobijati na jednom mestu?

- Jednošalterski sistem je već trebalo da zaživi. Nažalost, čekaju se izmene nekih poreskih zakona koje bi omogućile da osnivači preduzeća prilikom registracije u Agenciji dobijaju i poreski identifikacioni broj. Mišljenja sam da za to čak nije ni neophodna izmena zakona, jer će Poreska uprava i dalje biti nadležna za dodeljivanje PIB, ali će taj posao obavljati preko naše Agencije, elektronskim putem, što će maksimalno da skrati rokove.

Da li, ipak, Poreska uprava ovakvom
dodelom PIB na neki način kontroliše osnivače preduzeća?

- Nijedna firma ne može da postane fantomska dok ne dobije PIB. Tek dodelom poreskog broja može da počne da se bavi kriminalnim delovanjem. Mislim da zbog nekoliko stotina onih koji nezakonito posluju u Srbiji ne treba kažnjavati još 300.000 ljudi nepotrebnim procedurama i papirologijom. Mi, inače, imamo izvanrednu saradnju sa Poreskom upravom, ali moramo ovu problematiku da istaknemo upravo zbog toga što građani za toliko čekanje na PIB krive Agenciju, kao instituciju koja ih registruje.

Ako neko želi da osnuje, recimo DOO, kao najjednostavniju formu preduzeća, šta mu je za to potrebno?

- U Agenciju za privredne registre donosi Odluku o osnivanju preduzeća, overenu u sudu, i dokaz o otvorenom računu u banci. Na račun Agencije uplaćuje se 3.600 dinara takse za registrovanje preduzeća i 1.460 dinara na ime matičnog broja koji im Zavod za statistiku dodeljuje preko naše Agencije. Za najviše tri dana preduzeće je registrovano, a onda sledi čekanje na PIB oko 11 dana, i čitav niz drugih procedura.
Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 23.6.2008

„AIK banka“ ostvarila najveću dobit u 2007.

Najveću dobit u prošloj godini u bankarskom sektoru imala je niška „AIK banka“ - 4,6 milijardi dinara.

Na drugom mestu, prema rang-listi „Finansija top 2007“, mesečnika „Biznis i finansije“, jeste „Rajfajzen banka“, sa dobiti posle oporezivanja 4,5 milijardi dinara, dok je treća „Inteza“ sa profitom od 3,2 milijarde dinara.

Slede „Komercijalna banka“ čija je dobit iznosila nešto manje od tri milijarde dinara, zatim „Vojvođanska banka“ - 1,89 milijardi, „Unikredit“ - 1,85 milijardi, „Sosijete ženeral“ - 1,5 milijardi, „Hipo Alpe-Adrija“ - 1,4 milijarde, „Eurobanka“ - 1,3 milijarde i „OTP banka“ sa dobiti od jedne milijarde dinara.
„Banka inteza“ je prvoragnirana po ukupnoj aktivi u iznosu od 194,8 milijardi dinara, na drugom mestu je „Rajfajzen“ - 157,1 milijarde dinara, a treća je „Komercijalna banka“ - 147,2 milijarde dinara. „Rajfajzen banka“ je 2007. godine imala najveći kapital - 34,8 milijardi dinara, zatim „AIK banka“ - 29,3 milijarde i „Inteza“ 28,2 milijarde dinara.
Prošla godina je bila uspešna i za osiguravajuća društva u Srbiji, ali je njihova ukupna dobit, u iznosu od 1,4 milijarde dinara, za 15 odsto bila manja nego u 2006. godini. Broj osiguravajućih kuća je povećan sa 17 na 20.

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 20.6.2008

Klimav drugi penzijski stub

Povike o hitnoj reformi penzijskog sistema, koje su u Srbiju stizale iz MMF-a i Svetske banke, donekle su utihnule, bar kada je u pitanju uvođenje privatnih obaveznih penzijskih fondova, jer bi u tom slučaju uveliko osiromašeni budžet PIO fonda bio još manji, a dotacije iz državne kase za pokrivanje penzija još veće.
Penzije su lani progutale 120 milijardi dinara državnih para, a procene su da će se deficit u prvom stubu samo povećavati, s obzirom na to da je od skora Srbija izbila na listu pet najstarijih nacija na svetu.

Privatne penzije što pre
Uvođenje drugog stuba produbilo bi jaz između visine doprinosa i isplaćenih penzija, i to minimum na tridesetak godina. Procenat od sedam odsto koji bi se skrenuo u privatne fondove morala bi finansirati država. Jedna od mogućnosti pokrivanja tranzicionog troška je smanjivanje postojećih penzija ili povećanje doprinosa, što je prema mišljenju ekonomista nedopustivo. Nije međutim malo onih koji misle da Srbija nema alternativu, a da će je strah od finansiranja ovog troška oterati u još veći minus, jer će isto ovo pitanje postojati i za deset godina, kada će problemi u prvom stubu biti za deceniju stariji.

- Privatne penzijske fondove treba što pre uvesti, jer je trenutna matematika da oni koji rade iz doprinosa obezbeđuju penzije za najstarije potpuno neodrživa. Problemi u državnom PIO fondu su svima poznati, a deficit će se iz godine u godinu samo povećati i jedini način da država tome stane na put jeste uvođenje drugog stuba. Nacija je sve starija, trenutne dotacije su oko 40 odsto budžeta i biće sve veće pitanje kako da se isfinasira trošak.

To treba da reši sama država, koja je nemilice trošila pare od privatizacije umesto da ih odvaja upravo u ove namene. Što se pre odluči za ovaj potez, pre će i rešiti problem tranzicionog troška - ističe Vojko Saksida, direktor DUPF „Triglav penzija".

Osetljivo pitanje
- Reforma penzijskog sistema sigurno podrazumeva i uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja, tzv. drugi stub. Trenutno ni stručna javnost u Srbiji nije postigla konsenzus o tome koji je pravi trenutak za otpočinjanje ovog procesa, dok jedan, nezanemarljiv deo iste smatra da sa uvođenjem drugog stuba, ne bi trebalo krenuti - dodaje Nataša Marjanović, direktor prvog dobrovoljnog penzionog fonda „Delta Đenerali".

Tranzicioni trošak predstavlja procenat od sadašnjih 22 odsto doprinosa koji se uplaćuje na ime penzija, a koji bi se u slučaju uvođenja drugog stuba prebacivao u privatne obavezne penzijske fondove.

Pri proceni da bi u drugi stub ušli mlađi od 35 godina, tranzicioni trošak mogao bi da košta oko 35 milijardi evra u konstantnim cenama, a trajao bi 27 godina, kada bi prve generacije koje su uplaćivale u oba stuba počele da se penzionišu. Tada bi nastale i prve uštede u sistemu međugeneracijske solidarnosti, jer bi pionirski penzioneri privatnih fondova primali državnu penziju proporcionalnu visini doprinosa koje su uplaćivali.

- Ukoliko bi u drugi stub ušla samo najmlađa generacija do 30 godina, tranzicioni trošak u prvim godinama bio bi manji, ali bi mnogo duže trajao ovaj period, jer bi i penzionisanje ovih generacija došlo na red tek posle 2041. Sa druge strane, trošak za one mlađe od, na primer, 40 godina je prvih deset godina znatno viši, ali i uštede u prvom stubu nastaju deset godina ranije - kaže Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Prvi stub čeka reformu
U svim varijantama godišnji obim tranzicionog troška bio od 0,5 odsto BDP do skoro 1,5 odsto BDP, što je blizu 50 odsto prosečne vrednosti BDP-a u višedecenijskom tranzicionom periodu.

- Trošak je ogroman i dugo traje, a osnovno pitanje je kako ga finansirati. Jedna od varijanti jeste da, poput Hrvata, ovaj trošak prebacimo na postojeće penzionere i da se za procenat doprinosa, koji se praktično iz prvog prebacuje u drugi stub, penzionerima smanji plata i da to nikako ne košta državu. U Hrvatskoj je prosečna penzija tek 40 odsto plate, što je kod nas nedopustivo - dodaje Bajec.

On kao mogućnost navodi povećanje doprinosa za procenat koji bi trebalo ubaciti u drugi stub, ali bi se, prema njegovoj oceni, tada opteretili poslodavci, koji bi umesto 22 odsto, u tom slučaju trebalo da uplaćuju oko 29 odsto doprinosa. Varijanta da se drugi stub puni prihodima od privatizacije je nemoguća, s obzirom na to da je ovaj proces pri kraju. Izdavanje obveznica povećalo bi javni dug države, čime se, prema rečima Bajeca, zatvara krug, pa je najbolje za sada uvođenje drugog stuba ostaviti po strani.

- Trebalo bi reformisati prvi stub, tako što će se poboljšati naplata doprinosa i podstaći razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova koji nije zaživeo onako kako bi trebalo. Zna se da se ljudi prijavljuju na minimalac kako bi im se što manje uplaćivalo na ime doprinosa, a to su stvari koje mogu da se promene i umnogome poprave sliku o sadašnjem državnom penzijskom fondu - ističe Bajec.

Zbog utvrđenih dugova penzijskih doprinosa, početkom oktobra prošle godine dati su nalozi za blokadu računa 22.451 poreskog obveznika, a 12. februara ove godine za blokadu još 26.000 poreskih obveznika, dužnika doprinosa za PIO. Autor: Jelena Aleksić

Izvor: Biznis

DNEVNE NOVOSTI, 19.6.2008

Domaći fondovi na kratkoj uzici

Dok hrvatski fondovi sklanjaju kapital na berze zapadne Evrope, njihove srpske kolege imaju problem da ih slede, jer ih država ograničava na izvoz 30 odsto kapitala
Hrvatski investicioni fondovi, koji su na srpsko tržište kapitala ubacili čak 260 miliona evra, gube poverenje u nelikvidna regionalna tržišta, jer su samo u maju sa Zagrebačke berze povukli 13 odsto imovine, a novu perspektivu pronašli u likvidnim akcijama berzi zapadne Evrope.

Da su akcije na ovim tržištima dobar plen za sve institucionalne ulagače znaju i srpski fondovi, ali oni nemaju dovoljno kapitala koji bi izneli na velike berze, jer bi im transakcioni trošak pojeo prinos, pa im tako ostaje da svetske trendove rasta izvesnih sektora samo posmatraju i čekaju dobro poznate najave o akcijama velikih preduzeća koja će podići likvidnost domaće berze. U idealnoj situaciji, sa dovoljno teškim kapitalom za izlazak na tržišta van regiona, srpski fondovi ne bi mogli izvući iz zemlje više od 30 odsto imovine, što je nepoznata praksa u regionu.

Skupe bankarske provizije
- Stanje koje vlada u Srbiji nepoznato je u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, jer nigde ne postoje ograničenja o visini ulaganja u inostranstvo. To je problem koji se susreće u zemljama koje imaju problem sa monetarnom stabilnošću, gde vlast kontroliše odlive sredstava iz zemlje. Mi ćemo po završetku javnog poziva sigurno iskoristiti dozvoljeni maksimum, jer nije tajna da srpsko tržište ima problem sa likvidnošću - poručuje Tomaž Klemenc, direktor DUIF „AC fondovi".

Hrvati „poste" u Beogradu
S obzirom na to da su komšijski fondovi značajan igrač na domaćem tržištu sa oko 260 miliona evra ubačenih na domaću berzu, to će srpsko tržište kapitala neko vreme biti na postu, bar kada je u pitanju hrvatski novac. Stručnjaci tvrde da će racionalni investitor sada ići na zapadna tržišta, gde će poslovati sve dok deonice tamošnjih kompanija ne povrate svoje vrednosti ili postanu skupe za ukus hrvatskih portfolio menadžera.

- Biće potrebno neko vreme da se hrvatski fondovi vrate na regionalna tržišta i to kada procene da su akcije u koje su uložili u poslednjih mesec dana i u koje će sigurno ulagati u narednom periodu postale skupe. Kako ova tržišta budu rasla, oni će se polako vraćati srpskoj berzi koja će postajati interesantnija - dodaje Milić.

Iako se većina iz industrije slaže da bi investicionim fondovima trebalo liberalizovati ulaganje u inostranstvo, kao nevidljiva kočnica ostaje ukupna imovina srpskih fondova od oko 43 miliona evra, koja nije dovoljna za profitabilno investiranje. Fondovi koji su iz Srbije izneli deo svog kapitala, ulagali su u regionalna tržišta oko 70.000 evra u proseku, mada je, prema nekima, prinos moguć na tek 100.000 evra uloženog kapitala. Transakcioni trošak bi, u ovom slučaju bio oko 1.100 evra, od čega je oko 1.000 evra potrebno platiti brokersku proviziju.

Pravi trenutak za ulaganje
- Da bi se isplatilo ulaganje u inostranstvo, trebalo bi kupiti jednu hartiju za 200.000 evra ili više kako bi se zaradilo. Dodatni problem je i ograničenje o ulaganju u jednu kompaniju ili hartiju od deset odsto kapitala maksimalno. Ipak, imovina naših fondova nije dovoljno velika za ozbiljnija ulaganja u inostrane berze, a kada se taj problem prevaziđe i sakupimo više imovine, sigurno će svi fondovi težiti da diverzifikuju portfolio i izađu na različita tržišta - kaže Marko Milić, portfolio menadžer DUIF „Fokus invest".

On dodaje da nije tajna da su pozicije za kupovinu deonica na stranim berzama odlične, jer su akcije najlikvidnijih kompanija potcenjene, što će iskoristiti oni koji mogu, znaju i umeju. Izvesna uteha moglo bi biti to što i iz srpske industrije fondova prepoznaju sektore energetike, prehrane i farmacije kao perspektivne, ali za sada nedostižne za ulaganje.

- Zapadna tržišta su dosta pala i logično je što se najavljuju ulaganja u tamošnje hartije od vrednosti. Fondovima treba dozvoliti da ulažu veći procenat u inostranstvo, jer u tom slučaju ne bi došlo do odliva kapitala, zbog čega je i uveden ovaj limit. Zarada na nekoj stranoj akciji obezbedila bi veću investicionu jedinicu, ali i prinos na kapital, čime se u isto vreme i jača tržište i tu nema nikakve štete za državu - navodi Predrag Vuković, direktor DUIF „Cepter investments". Autor: Jelena Aleksić

Izvor: Biznis

DNEVNE NOVOSTI, 18.6.2008

Banke naplaćuju previsoke provizije

Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ukazao je juče na to da su u većini slučajeva neopravdano visoke provizije banaka za usluge platnog prometa. "NBS će na svom sajtu (www.nbs.yu) redovno obaveštavati o iznosima bankarskih tarifa kako bi građani i privreda mogli da ih upoređuju", rekao je Jelašić novinarima u NBS.

Guverner je istakao da većina banaka obračunava visoke troškove za elektronski transfer novca i da je njihova zarada 0,5 odsto po naloga, kao i da su visoke provizije za interna plaćanja i gašenje i vođenje računa, naročito za preduzeća i preduzetnike. "Centralna banka je više puta upozoravala banke da nema opravdanja da drže visoke tarife i da bi njihovo smanjenje doprinelo povećanju broja transakcija i vrednosti naloga, a time i smanjenju plaćanja u gotovini", rekao je Jelašić. On je dodao da je NBS spremna da, posle određenog perioda praćenja kretanja bankarskih tarifa, preduzme mere da platni sistem bude efikasniji i jeftiniji.

Jelašić je na konferenciji o ulozi centralnih banaka u promovisanju efikasnosti platnih i sistema kartica rekao da NBS čini sve što je u njenoj nadležnosti da unapredi sistem i podstiče upotrebu platnih kartica. Propisi iz te oblasti su, prema njegovim rečima, u velikoj meri usaglašeni sa standardima u Evropskoj uniji.
Predstavnici Evropskog platnog saveta, Evropske centralne banke i Evropske komisije predstavili su projekat objedinjenog platnog sistema u evrozoni (SEPA) i istakli da je Srbija na dobrom putu da se u skoroj budućnosti uključi u taj sistem. Prema njihovim rečima, i u evropskim zemljama su visoki troškovi za usluge vezane za platne kartice, zbog čega je od sedam plaćanja šest u gotovini. Očekivanja su da će se ti troškovi za dve do tri godine prepoloviti.

Izvor: Danas

DNEVNE NOVOSTI, 17.6.2008

Vrednost „Jat tehnike“ od 100 do 200 miliona

Izvor: Blic

DNEVNE NOVOSTI, 16.6.2008

Fondovi izgubili više od 900 miliona dinara

Investitori u Srbiji imaju malo iskustva u trgovanju akcijama i na svaku najavu krize reaguju prodajom deonica ili investicionih jedinica fondova. Zbog političke krize i opšteg pada Belexa kapital iz gotovo svih investicionih fondova od početka godine do danas umanjen je za više od 900 miliona dinara.

Zbog parlamentarnih izbora u našoj zemlji od februara do aprila novac su najpre povukli hrvatski investitori koji su na srpskom tržištu kapitala učestvovali sa 50 odsto. To je bio razlog zašto su se zacrveneli indeksi Beogradske berze. Nedugo zatim strpljenje su izgubili i domaći investitori, jer se vrednost investicionih jedinica konstantno smanjivala.

– Industrija investicionih fondova u Hrvatskoj je doživela ekspanziju tek poslednje dve-tri godine iako su prvi investicioni fondovi bili osnovani 1999. godine. Imovina fondova u ovoj zemlji bila je najviša u oktobru 2007. godine kada je iznosila oko četiri milijarde evra, dok je u maju ove godine njihova ukupna vrednost oko 2,7 milijardi što je za šest meseci pad od 30 odsto. Zato što su hrvatski investitori jako prisutni na našem tržištu kapitala može se zaključiti da osim političkog faktora ovo je jedan od faktora koji je doprineo da Belex pada u poslednje vreme – kaže Nataša Đuričić, iz Društva za upravljanje investicionim fondovima „FIMA Invest a.d.”.

Nadležni u investicionim fondovima ne mogu da procene da li su više novca povlačili veliki ili mali ulagači, ali je izvesno da su to činili i jedni i dugi. Direktna veza između vrednosti investicione jedinice i straha investitora da će im pare propasti i umesto očekivanog dobitka opteretiti kućni budžet novim minusom, još je očiglednija ako se pogledaju berzanski indeksi koji od početka godine alarmantno padaju. Tako je sudbina investicionih fondova praktično sa jedne strane vezana za plitko tržište kapitala koje reaguje na svaki politički potres, a sa druge za neiskustvo domaćih investitora koji pri svakom ovom potresu uzimaju svoj novac.

Naša sagovornica kaže da je imovina srpskih fondova oko 42 miliona evra. Ona tvrdi da je u poslednje vreme primetan blag porast vrednosti investicione jedinice zbog osnivanja novih fondova i uplata novih investitora u postojeće fondove. Prema njenim rečima u poslednje vreme došlo do umanjenja imovine svih fondova, ali jednostavno splet negativnih okolnosti, politička situacija i negativna globalna kretanja su imala svoj uticaj na berzu pa samim tim i na fondove.

– Čim se stabilizuje politička situacija, a samim tim i berza, može se očekivati intenzivniji rast u pogledu imovine fondova. Ne znam kakva je situacija kod drugih fondova, ali kod nas nema povlačenja novca, a najveći pritisak kojima je fond „Fima” ikada bio izložen je pred objavu nezavisnosti Kosova i Metohije i kada su objavljeni vanredni parlamentarni izbori – ističe Nataša Đuričić. Dejan Spalović

Izvor: Politika

DNEVNE NOVOSTI, 13.6.2008

Agrobanka očekuje dobit od 1,7 milijardi dinara

Dobit Agrobanke će ove godine premašiti 1,7 milijardi dinara, a procenjujemo i da će rasti i cena akcija na berzi. Agorobanka je lane zabeležila gubitak u poslovanju od 2,1 milijardu dinara zbog regulisanja duga vezanog za zajam Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Taj dug je regulisan tako što je država preuzela otplatu 43,5 miliona evra, u zamenu za akcije Agrobanke. Uprkos tome, bilansna suma povećana je na 34,8 milijardi dinara, što je za 70 odsto više nego 2006. godine - izjavio je na Skupštini akcionara Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke.

On je podsetio da je Agrobanka prošle godine kreditirala privredu i građane sa 23 milijarde dinara, od čega je osam milijardi dinara usmereno u kredite namenjene poljoprivrednoj proizvodnji. Povećan je i broj klijenata, štediša i ekspozitura. Dobit Agrobanke za tri meseca ove godine dostigla je 427 miliona dinara, bilansna suma povećana je za 6,4 odsto, dok su plasmani porasli za 2,4 milijarde dinara, a platni promet veći je za 2,2 puta.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 12.6.2008

Delta gradi tržni centar u Ljubljani

Delta holding iz Srbije sklopio je juče predugovor za izgradnju trgovačkog centra površine 200.000 kvadratnih metara u Ljubljani u okviru Sportskog centra Stožice. Delta je saopštila da je investicija vredna 242,5 miliona evra. Površina tržnog centra, bez garaža i parkinga, biće 103.000 kvadratnih metara, a prodajna površina 66.000 kvadratnih metara što je dva puta više od beogradskog Delta sitija, rečeno je agenciji Beta u Delta holdingu. Tržni centar, čije otvaranje je planirano za 2010. godinu, gradiće Deltin partner Grep koji gradi Stožice po idejnom projektu Delte koja će otkupiti tržni centar kada bude izgrađen. Predugoovor su potpisali predstavnici Grepa Uroš Ogrin i Delta ril estejta Dejan Racić, a prisustvovali su gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i vlasnik Delte Miroslav Mišković. Gradonačelnik Ljubljane i vlasnik Delte izrazili su zadovoljstvo zbog sklapanja posla.

Mišković je u izjavi agenciji Beta prokomentarisao poslovni uspeh svoje firme rečima "srećan sam i mislim da je veoma značajno da je Delta stigla u Sloveniju". On je istakao da je ulazak na slovenačko tržište veliki trenutak za Deltu i da je izgradnja centra jedna od najvećih investicija te kompanije. Gradonačelnik Ljubljane i bivši predsednik uprave Merkatora Zoran Janković rekao je da je "ulazak Delte u Evropsku uniju odnosno u Sloveniju izuzetno važan i za Ljubljanu i za Sloveniju, a posebno za Srbiju"  

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 11.6.2008

Devizne rezerve u maju devet milijardi evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u maju su smanjene za 300,4 miliona evra i iznosile su devet milijardi evra, ili izraženo u dolarima 14,1 milijardu. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 326 odsto - saopštila je juče centralna banka. Poslednjeg dana maja su, precizira se, uz devizne rezerve banaka od 858 miliona evra ukupne devizne rezerve Srbije dostigle 9,9 milijardi evra, odnosno 15,44 milijarde dolara. Na smanjenje deviznih rezervi NBS uticalo je to što su banke povukle 285,9 miliona evra izdvojenih kod NBS po osnovu obavezne devizne rezerve. Kako se navodi, pored toga, na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje isplaćeno je 41,3 miliona evra, a u maju su plaćene i obaveze prema inokreditorima u iznosu od 6,8 miliona evra.

Najznačajniji priliv u devizne rezerve NBS realizovan je po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca u visini od 54,3 miliona evra, što je porast od 23,2 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Rad međubankarskog deviznog tržišta u maju obeležio je visok obim trgovine devizama u iznosu od 2,5 milijardi evra, dok je u aprilu iznosio 1,5 milijardi evra. U prvih pet meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 9,6 milijardi evra.  

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 10.6.2008

Budžet ključan za stabilnost kursa

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je jačanje dinara u odnosu na evro posledica najave u kom pravcu ide formiranje nove vlade, ali da će kretanje vrednosti domaće valute zavisiti od ekonomske politike za koju se opredeli nova vlada. "Za stabilnost kursa dinara formiranje vlade je nužan, ali ne i dovoljan uslov. Ključno je da se obezbedi restriktivnost budžeta, kako bi se postigao prvobitni cilj da ovogodišnja inflacija bude 6,5 odsto", rekao je Jelašić novinarima. On je istakao da će NBS pratiti kretanje deviznog kursa i ako bude potrebno, intervenisaće da bi se sprečile prevelike dnevne promene. "Jedini način da se spreči nagli rast vrednosti dinara jeste da centralna banka kupuje devize. Od 11. maja, posle parlamentranih izbora, NBS nije prodavala evre na deviznom tržištu, a i pored toga dinar jača", naveo je Jelašić.

Komentarišući opasnost da rast cena nafte na svetskom tržištu ubrza rast inflacije u Srbiji, guverner je istakao da država ima način da utiče na cenu goriva, kao i da kontroliše kako se poskupljenje goriva prenosi na ostale cene. "Jasno je da nema jačanja socijalne politike i boljeg života bez stabilnih cena", naglasio je Jelašić. Država, kako je rekao, do septembra nema potrebe da se zadužuje kod NBS, jer će do tada biti uravnoteženi prihodi i rashodi budžeta. "Posle septembra, ako bude potrebno, država može da se zadužuje na tržištu, jer je NBS razradila tražište koje dobro funkcioniše", dodao je Jelašić.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 9.6.2008

Kamate na kredite u Srbiji više nego u okruženju

Zbog više cene kapitala koji sa svetskog finansijskog tržišta dolazi u Srbiju i restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije, kamatne stope na kredite građanima Srbije više su nego u zemljama u okruženju, složili su se u izjavama Tanjugu stručnjaci i predstavnici banaka.

Član Izvršnog odbora "Hipo Alpe Adrija banke" Mirko Španović istakao je da je cena kapitala koji sa međunarodnog finansijskog tržišta ulazi u Srbiju viša zbog "rizika zemlje". On je objasnio da su svetska finansijska tržišta procenila da zbog političkih događaja u poslednje vreme u Srbiji treba da podignu stopu koja obeležava "rizik zemlje", pa je ta stopa viša nego u Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji koje su u EU i Hrvatskoj koja je na dobrom putu da uđe u EU.

Prema Španovićevim rečima, drugi razlog zbog čega su kamatne stope više je izuzetno restriktivna monetarna politika koju sprovodi centralna banka u Srbiji da bi obuzdala inflaciju. On je naglasio da se restriktivne mere centralne banke ogledaju u podizanju referentne kamatne stope, kao i visokoj stopi obavezne rezerve, zbog čega banke sa tako smanjenim volumenom novca moraju da dižu kamatne stope da bi isplatile ulaznu cenu kapitala. Španović je ukazao da to važi generalno za sve vrste kredita i da, iako je obavezna rezerva na dinarska sredstva mnogo niža nego na devizna, s druge strane dizanje referetne kamatne stope utiče na visinu kamate dinarskih kredita.

Predstavnik "Sosijete ženeral" banke Sonja Miladinovski ukazala je da su kamatne stope uporedive samo ako se radi o čisto deviznim i indeksiranim kreditima, jer dinarski krediti u našem slučaju zavise direktno od bazne kamatne stope na domaću valutu, koja moze biti različita od zemlje do zemlje. Devizni i indeksirani krediti, bez obzira na zemlju, polaze od iste bazne stope na evro ili švajcarski franak, ali se na to dodaje marža vezana za procenu rizika zemlje, kao i "marža likvidnosti", vezana za globalnu finansijsku krizu. Kada takav izvor uđe u zemlju koja pozajmljuje iz inostranstva, na sve to se dodaju troškovi obaveznog rezervisanja, pa tako formirana kamatna stopa tek čini trošak finansiranja, objasnila je ona. Miladinovski je istakla da se tek na taj trošak finansiranja dodaju finalne marže koje se sastoje od marže procene kreditne sposobnosti klijenta i od "profitabilne marže" koja predstavlja razliku u ceni koju banka zadržava za sebe. Imajući u vidu sve elemente kamatne stope, jasno je da je marža koju banke "beleže" sebi u profit samo jedan, najčešće najmanji deo ukupne kamatne stope, što se vrlo često zanemaruje, pripisujući bankama enormne zarade na kreditima, naglasila je ona. Miladinovski je kazala da nije lako napraviti paralelu između različitih sistema, budući da čak i zemlje u okruženju imaju niže margine rizika zemlje u odnosu na Srbiju, kao i da je lokalna regulativa vezana za procente obaveznog rezervisanja takođe različita. Takođe treba napomenuti da se "profitne marže" smanjuju srazmerno jačanju bankarskog sistema i jačanju konkurencije banaka na tržištu, rekla je ona.

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić izjavio je da su zahvaljujući subvencijama države putem Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ti krediti konkurentni u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju. Kada se u kamatnu stopu na stambene kredite ukalkuliše subvencija države ona je u Srbiji na nivou koji daju banke u zapadnoj Evropi, ukazao je Nikolić.

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 6.6.2008

Banka Inteza pruža najkvalitetniju uslugu

Sa bilansnom sumom od 2,6 milijardi evra i depozitima od oko 1,6 milijardi evra kao i sa ukupnim plasmanima koji premašuju milijardu evra, Banka Inteza zauzela je prvo mesto na finansijskom tržištu Srbije. Ovo je prva banka koja je u saradnji sa GFK Eurisko uvela evropske standarde, merenja kvaliteta usluga i proizvoda koje pruža klijentima. U tom cilju pokrenula je program pod nazivom "Slušamo vas 100%", koji je razvijen u skladu sa metodologijom Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca , a obuhvata trajno i kontinuirano praćenje i merenje zadovoljstva klijenata proizvodima i uslugama banke - izjavio je juče na konferenciji za novinare Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Banke Inteza.

On je podsetio da je ovaj program pokrenut na nivou čitave grupacije Inteza Sanpaolo, koja posluje u deset zemalja u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope i Mediteranskog basena. Kada je reč o tržištu Srbije istraživanje koje je urađeno metodom slučajnog uzorka i posredstvom telefona, (anketirano je 25.000 korisnika bakarskih usluga), pokazalo je da Inteza ima lidersku poziciju među 35 banka, kad je reč o kvalitetu proizvoda i usluga koje nude građanima.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 5.6.2008

Najveći ceh plaćaju izvoznici

Kurs dinara u odnosu na evro u aprilu je zabeležio rast od 2,6 odsto, ali problem je što je o veštačkom održavanju vrednosti domaće valute. To negativno utiče na izvoz, ali i ukupna privredna kretanja. Tome treba dodati i ograničen prostor za delovanje Narodne banke Srbije koja bez podrške Vlade Srbije ne može da kreira realniji devizni kurs - izjavio je juče na konferenciji za novinare Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Saša Đogović, saradnik IZIT istakao je da je inflacija već izmakla kontroli i da će do kraja godine biti van projektovanih okvira.

- Očigledno je da optimistička procena o ovogodišnjoj inflaciji od 12 odsto nije realna, jer će, kako sada stvari stoje, biti viša za nekoliko procenata. Zbog pooštrene kreditno-monetarne politike centralne banke, pogoršani su uslovi kreditiranja, smanjena mogućnost novih investicija i otežano tekuće poslovanje. Od 200 anketiranih industrijskih preduzeća krajem aprila, čak 62 odsto anketiranih smatra da su uslovi za dobijanje kredita u prvom tromesečju ove godine bili nepovoljniji nego u istom periodu lane - kaže Đogović i dodaje da su ispitanici kao osnovni faktor pogoršanja uslova kreditiranja naveli rast kamatnih stopa, lošije uslove otplate kredita, kao i rast administrativnih troškova.

Komentarišući potencijalnu opasnost od deficita u ovogodišnjem budžetu, Đogović je rekao da je predizborna kampanja očito bila preskupa što je uz visoku javnu potrošnju jedan od razloga za manjak u budžetu.

- Na drugoj strani nema novih investicija i značajnijeg priliva kapitala, pa se postavlja pitanje zašto se stvaraju dodatne unutrašnje krize koje dovode do odbojnosti investitora. Ispostavlja se da treba nešto prodati da bi se rupa u budžetu, koja vuče ka finansijskoj krizi, popunila. Sve to ukazuje na neodgovornost kreatora ekonomske politike koja, ako se politička kriza prolongira i produbi može da izazove značajan odliv kapitala iz zemlje. Pri tom, NBS neće moći da zadrži pod kontrolom devizni kurs i inflaciju i tada će se Srbija suočiti sa ozbiljnom finansijskom krizom - rekao je Đogović.

Izvor:Danas  

DNEVNE NOVOSTI, 4.6.2008

Srbiji preti finansijska kriza

Stručnjaci Ekonomskog insituta procenili su juče da će inflacija u Srbiji do kraja 2008. godine biti najmanje 12,5 odsto. Ekonomista i saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković kazao je, predstavljajući novi broj Konjukturnog barometra i makroekoenomskih analiza i trendova, da je to znatn oviše od osam odsto koliko je predviđeno Memorandumom o budžetu.

- Na rast inflacije uticao je skok cena energenta i poljoprivrednih proizvoda, a u situaciji kada je izvesno da će budžet biti ekspanzivan čitav teret borbe protiv inflacije pao je na Narodnu banku Srbije, koja to čini povećanjem referentne kamatne stope. Pitanje je gde je granica tog metoda kada je priliv investicija gotovo zaustavljen.

Ova godina je, dakle, izgubljena sa stanovišta ekonomske politike - ocenio je Stameković, i dodao da je za uređenje makroekonomske politike neophodna.

On je upozorio i da bi u Srbiji moglo da dođe do finansijske krize ukoliko priliv investicija i kredita ne bude dovoljan za pokrivanje deficita tekućeg platnog bilansa, koji je do sada finansiran na taj način. "Procena je da će Srbija ove godine u pokriću deficita tekućeg platnog bilansa ostati kratka za oko milijardu dolara". Priliv investicija, od 3,5 do 4,5 milijardi dolara godišnje i manji rizik za ulaganja koji bi donela ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji omogućili bi dalje finansiranje deficita plaćanja. U suprotnom, ako bi se deficit pokrivao iz deviznih rezervi brzo bi došlo do finansijske krize", naglasio je Stojan Stamenković.

Izvor:Danas

DNEVNE NOVOSTI, 3.6.2008

Firme iz Austrije najviše uložile u Srbiju

Od 2002. godine u Srbiju se slilo 13,8 milijardi dolara stranih investicija, odnosno 8,7 milijardi evra. Najviše 5,474 milijarde dolara ušlo je 2006. godine, a trenutno je zbog aktuelne političke situacije i nepostojanja vlade priliv usporen, odnosno skoro da je zaustavljen, rečeno je juče na predstavljanju publikacije „Najveći inostrani investitori u Srbiji“ u izdanju „Privrednog pregleda“.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da treba potvrditi evropsku perspektivu zemlje jer to utiče i na cenu kapitala i ohrabruje investitore. Prvi put investitori izražavaju određenu dozu zabrinutosti i sumnje, a takođe i prvi put rejting agencije su snizile nažu perspektivu sa pozitivnih na negativne, zadržavajući ocenu.

U 2008. godini zbog političkog rizika i nešto teže ekonomske situacije u svetu desio se jedan broj neuspešnih privatizacija i investicija kod nas. Kupac IMT-a je odustao jer novac nije bio obezbeđen. Nije uspela ni privatizacija RTB-a „Bor“ jer „A-tek“ nije zaokružio finansijsku konstrukciju. U slučaju „Laste“ zatraženo je da se posle formiranja buduće vlade raspiše tender, a novac za koncesiju Horgoš-Požega takođe nije bio obezbeđen - rekao je Đelić.
U poslednje dve godine najviše ulaganja bilo u finansijskom sektoru - 40 odsto, a slede telekomunikacije sa 22 odsto i industrija - 17 odsto.
Od 2002. godine strancima je prodata 141 firma, od toga na tenderu 52 preduzeća, a na aukcijama 89 firmi. Od njihove prodaje ukupno je zarađeno 924 miliona evra, dok su investicije u njih vredne 787 miliona evra. Na aukcijama najviše je bilo stranih investitora iz Italije i Slovenije, a na tenderima iz Austrije i Grčke. Prva na listi stranih ulagača je Austrija sa oko dve milijarde dolara, a zatim Grčka sa 1,8 milijardi, potom Nemačka 1,6 milijardi dolara. Slede Norveška, SAD, Slovenija, Italija, Francuska, Velika Britanija...

Izvor:Blic

DNEVNE NOVOSTI, 2.6.2008

Zatvoreni fondovi posebna kotacija

Beogradska berza sprema se za nove prve ZIF-ove, koji će doneti novi kvalitet na srpsko tržište kapitala
Srpsko tržište kapitala sprema se za dolazak prvih zatvorenih investicionih fondova, zbog čega će Beogradska berza organizovati poseban segment kotacije, najavio je Siniša Krneta, direktor za poslovne operacije.

Širenje lepeze
- Osnivanje i kotiranje zatvorenih investicionih fondova svakako je pozitivan događaj u razvoju srpskog tržišta kapitala, pre svega zbog širenja lepeze investicionih mogućnosti na samoj Berzi, ali i na tržištu uopšte. Osnivanjem zatvorenih investicionih fondova povećaće se konkurencija među investicionim fondovima, i otvorenim i zatvorenim, a njen ishod biće povećanje kvaliteta, s jedne, ali i pojeftinjenje investicionih usluga, s druge strane - rekao je Krneta.

Na srpskom tržištu kapitala, na kojem već radi 11 otvorenih investicionih fondova, uskoro će delovati i dva zatvorena investiciona fonda. Dozvolu za osnivanje zatvorenog investicionog fonda prvo je dobilo Društvo za upravljanje investicionim fondovima „Citadel", 16. maja, da bi nedelju dana kasnije Komisija za hartije od vrednosti dala odobrenje za osnivanje i „Fimi invest".

Zatvoreni fondovi prikupljaju sredstva prodajom akcija javnom ponudom, za razliku od otvorenih, koji prodaju investicione jedinice.

Zatvoreni investicioni fondovi ulažu u dugoročnije projekte i obično su profitabilniji od otvorenih. Međutim, likvidnost im je limitirana, pa se u punoj meri isplate investitoru samo ako ulog u fondu ostavi nekoliko godina. Investiciona kompanija „Fima invest" već je objavila javni poziv za upis 8.000 akcija zatvorenog investicionog fonda „Fima SEE aktivist „, po ceni od 10.000 dinara za akciju. Javni poziv otvoren je za građane i firme od 30. maja do 30. juna. Taj fond više od 50 odsto imovine ulagaće u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji i na berzama u inostranstvu. U „Fimi" očekuju da fond počne da investira od kraja juna.

„Citadel" će javni poziv za upis i uplatu akcija „Trijumf elit" objaviti 16. juna, rekao je direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima „Citadel aset menadžment" Aleksandar Krtinić. Poziv će biti otvoren najviše dva meseca, a ulazak u fond koštaće najmanje 100.000 dinara, kolika je nominalna vrednost akcije, pri čemu će biti emitovano 250 akcija. „Trijumf elit" će više od 50 odsto vrednosti imovine ulagati u akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na berzi, kao i u udele društava sa ograničenom odgovornošću.
Hrvati za primer

Očekuje se da Citadel počne da investira početkom septembra, pošto se završi upis akcija i preduzeće upiše u Registar investicionih fondova, a akcije „Trijumf elit" mogu biti listirane na Beogradskoj berzi mesec i po dana kasnije.

Inače, u regionu je najrazvijenije tržište zatvorenih investicionih fondova hrvatsko, gde su prvi takvi fondovi krenuli 2001. U Hrvatskoj sada radi deset zatvorenih fondova, od kojih šest ulaže isključivo u nekretnine, a ukupna vrednost tržišta je oko 410 miliona evra.

Izvor: Biznis

Sledeća >>>

  PRIJAVITE SE NA
</