Da li investicioni fondovi rade dobro? U situaciji kada cene na Beogradskoj Berzi beleže pad, razumljivo je da i vrednosti investicionih jedinica imaju sličan trend, ali postavlja se pitanje kako posluju investicioni fondovi? Da li oni dodaju vrednost svojim članovima, ili od profesionalnog upravljanja imovinom članovi nemaju nikakvu korist?
Da bi dali odgovor na ova pitanja, možda je najbolje vratiti se par meseci unazad, recimo na pocetak oktobra. Tada su ocene rada investicionih fondova bile pozitivne, odnosno ako je fond od osnivanja ostvario rast u iznosu od 10% na tržištu koje je palo 12% od njegovog osnivanja, takav fond se smatrao uspešnim.
Danas, nešto preko dva meseca kasnije, na tržištu koje je kumulativno palo 30% od maja meseca, kada su berzanski indeksi zabeležili svoje maksimalne vrednosti, kako oceniti fond koji je zabeležio rast od osnivanja u iznosu od 3%. Iako nikom nije drago kada vidi da vrednost investicionih jedinice pada, objektivna ocena rada srpskih investicionih fondova u decembru trebalo bi da bude bolja od ocene u oktobru.
Svaki investitor treba da obrati pažnju na stratešku alokaciju imovine u svom ukupnom portfoliju na akcije, investicione fondove, obveznice, bankarske depozite i nekretnine. Ukoliko je ova alokacija napravljena u skladu sa stepenom rizika koju investitor može da podnese, u situaciji kada cena akcija pada, učešće akcija i investicionih fondova će padati u ukupnom portfoliu, odnosno investitor će na tržištu koje je palo dokupiti akcije i investicione fondove da bi njihovo učešće ostalo konstantno. Na tržištu koje raste, učešće akcija i investicionih fondova će rasti, pa investitor treba da smanjuje pozicije, odnosno da prodaje kada su cene visoke. Ovu situaciju je najlakse opisati poznatim pravilom: Buy on Fear, Sell on Greed.
Međutim, u situaciji kada se investitori “preinvestiraju”, odnosno kada ulože više novca u akcije i investicione fondove nego što bi trebalo za stepen rizika koji mogu da podnesu, u situaciji kada tržište pada, panika je njihov najveći neprijatelj. U ovom slučaju oni prodaju kada su cene niske, i tako realizuju kapitalne gubitke (da podvučemo, investitor nije ostvario kapitalnu dobit, niti kapitalni gubitak sve dok ne proda imovinu o kojoj je reč).
Berzanska korekcija koja je u toku, idealna je prilika za sve investore da preispitaju svoju stratešku alokaciju imovine, pa da se drži iste i u “dobrim” i u “lošim” vremenima.
Što se tiče budućih kretanja na tržištu, nedavno su objavljena mišljenja portfolio managera iz okruženja koji smatraju da su politički rizici uglavnom već ugrađeni u cene.
Za investitore koji čekaju da tržište „dotakne donju tačku“ možda može da posluži sugestija da je mnogo lakše uprosečiti cene oko pomenute „donje tačke“ nego čekati baš taj dan.
Vladimir Pavlović, CFA Portfolio manager fonda FIMA ProActive
