INVESTICIONI FONDOVI, 26.10.2007

Osnovano je deveto društvo za upravljanje "Citadel Asset Management"
"Citadel" grupa osnovala Društvo za upravljanje investicionim fondovima     
Društvo za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management" iz Beograda dobilo je juče, dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, saopštio je "Citadel".Osnivač društva "Citadel Asset Management" je beogradska brokersko-dilerska kuća "Citadel Securities", inače članica "Citadel" grupe. Osnivanjem Društva za upravljanje investicionim fondovima, grupa Citadel je nastavila sa unapređenjem svojih aktivnosti i stvaranjem uslova za razvoj novih investicionih usluga.Dobijanjem licence Komisije za hartije od vrednosti, Citadel grupa postala je prva finansijska institucija u Srbiji sa objedinjenom ponudom usluga po ugledu na najveće svetske investicione banke.Novoosnovano Društvo za upravljanje investicionim fondovima podneće uskoro dokumentaciju za osnivanje prvog investicionog fonda. Inače, strateško opredeljenje Društva je da razgrana svoju ponudu, formiranjem više tipova investicionih fondova.

Izvor: www.citadel-securities.com 

INVESTICIONI FONDOVI, 24.10.2007

Osmo društvo za upravljanjeJubmes Invest
Komisija za hartije od vrednosti dodelila je dozvolu za rad društvu za upravljanje investicionim fondovima Jubmes Invest, a.d.,Beograd, 18.10.2007. godine.

INVESTICIONI FONDOVI, 8.10.2007

Srbiji potrebno pedesetak portfolio menadžera
Beograd - U Srbiji, u vreme kada se veliki broj banaka i osiguravajućih društava sprema da pokrene penzijske fondove, nedostaju portfolio menadžeri, ocenjuju stručnjaci. Dobrovoljni penzijski fondovi, kao i investicioni fondovi, ne mogu da dobiju licencu za rad bez portfolio menadžera. Trenutno u Srbiji ima 27 portfolio menadžera i šest investicionih savetnika s dozvolom Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje tih poslova, izjavila je portparol Komisije Vesna Vujić.
Prema rečima portfolio menadžera fonda Delta plus Radisava Osmajlića, s pedesetak portfolio menadžera zadovoljila bi se neka inicijalna tražnja, pri čemu bi, okvirno, u narednih godinu dana 20-ak menadžera trebalo da "pokrije" potrebe penzijskih, a 30-ak tražnju investicionih fondova i brokersko-dilerskih društava.
Portfolio menadžer upravlja hartijama od vrednosti u ime i za račun građana. Sredstva koja građani ulože u investicione ili dobrovoljne penzijske fondove on investira u hartije od vrednosti, nastojeći da to bude uz minimalan rizik i maksimalnu dobit.

Izvor:Beta  

INVESTICIONI FONDOVI, 5.10.2007

Imovina raste
Četiri investiciona fonda trenutno posluju na tržištu Srbije. To su „Delta plus“, „Fima proaktiv“, „Rajfajzen akcije“ i „Fokus premijum“. Da će ovaj broj uskoro da se uveća ukazuju i podaci Komisije za hartije od vrednosti, prema kojima su registrovana još tri društva za upravljanje investicionim fondovima („Invej investment“, „KD investment“ i od 20. septembra „Ilirika“).

Prvi je, u martu, počeo da radi fond „Delta plus“. U utorak je investiciona jedinica ovog balansiranog fonda premašila vrednost od 1.400 dinara, što je rast od 40 odsto za nepunih sedam meseci. Poređenja radi, od 8. marta do kraja septembra indeksi na Beogradskoj berzi, Beleks 15 i Beleks lajn, zabeležili su rast od 25,6 odsto, odnosno 28,9 odsto.
Poverenje našem timu je, do danas, ukazalo više od 2.350 članova, preduzeća i građana, tako da „Delta investment“ u ovom trenutku upravlja imovinom od oko 24 miliona evra, uloženom u „Delta plus“ investicioni fond - ističe Radisav Osmajlić, portfolio menadžer ovog fonda.

Dva meseca posle „Delte plus“, sa radom počinje „Fima proaktiv“. Za razliku od prvog fonda, koji je balansirani i minimum 35 odsto imovine ulaže u obveznice i novčane depozite, „Fima proaktiv“ je fond rasta imovine, gde se 75 odsto kapitala ulaže u - akcije, što sa sobom nosi i veći rizik.
Fond „Fima proaktiv“ ima više od 2.000 članova - navodi Milan Marinković, direktor društva „Fima investa“, za upravljanje ovim fondom. - Struktura članova je izuzetno raznovrsna, nominalno, najveći broj čine građani Srbije. Ali, tu su i građani iz drugih zamalja, kao i mnogi profesionalni investitori iz zemlje i inostranstva.
Marinković navodi da je društvo izuzetno zadovoljno dosadašnjim poslovanjem fonda.
U tom smislu da smo, s jedne strane, iskoristili trend pada cena na Beogradskoj berzi za kupovinu kvalitetnih hartija od vrednosti po povoljnim cenama. Ali smo sa druge ostvarili, po našem mišljenju, kvalitetne stope prinosa na investirani kapital, uprkos činjenici da se Beogradska berza u periodu od osnivanja fonda manje-više nalazila u konstantnom padu - ističe Marinković.
U šta su to ulagali fondovi?
Struktura ulaganja imovine „Delte plus“ je poslednjeg dana juna izgledala ovako: u akcijama se nalazi 64,6 odsto imovine, u državnim obveznicama 34 odsto, a u depozitima i na novčanim računima jedan, odnosno 0,4 odsto.

Dva meseca posle prvog fonda na našem tržištu, počinje da investira i drugi. Fond „Fima proaktiv“ je 66,4 odsto uložio u akcije domaćih izdavalaca, 19,6 odsto se nalazi u depozitima. U gotovini je 12,12 odsto, a u pravima na dividendu 1,88 odsto imovine članova fonda. U polugodišnjem izveštaju „Fime“ navodi se i da je, pošto su cene akcija u prethodnom periodu beležile pad, ulagano samo u one akcije kod kojih je postojala takozvana „zaštitna margina“, odnosno razlika između procenjene fer tržišne cene i trenutne cene akcija na berzi.
Rajfajzen banka iz Beograda osnovala je društvo za upravljanje investicionim fondovima „Rajfajzen invest“. Prvi fond koji je počeo da radi pod okriljem ovog društva je fond „Rajfajzen akcije“. Ovde je, takođe, reč o otvorenom fondu rasta vrednosti imovine. Počeo je sa radom 16. avgusta, a vrednost njegove imovine trenutno je veća od 1,2 milijarde dinara.
Poslednji je, u septembru, počeo da radi „Fokus premijum“, koji je takođe registrovan kao otvoreni fond rasta vrednosti imovine. On trenutno raspolaže imovinom od 156,4 miliona dinara.

PLAĆANjE POREZA
Veliki problem kod investiranja u Srbiji za običnog čoveka, bilo da je to putem ovakvih fondova ili direktno na berzi, predstavlja porez na kapitalnu dobit. Jer, kada se odluči da podigne svoj ulog, delimično ili u celosti, član fonda mora da plati porez na „zarađenu razliku“, i to po stopi od 20 odsto. To predstavlja veliku prednost za građane susednih država (Hrvatske, BIH na primer), koji ulažu preko fondova u Srbiji. Jer, u njihovim matičnim zemljama ovakva vrsta poreza ne postoji. Čak su i srpske firme u boljoj poziciji od građana Srbije koji investiraju na ovaj način, jer plaćaju i upola niži porez (a imaju i pravo na odbitke)...D. I. KRASIĆ  

Izvor: Večernje novosti

INVESTICIONI FONDOVI, 1.10.2007

Ilirika dobila dozvolu za rad
Otvoreni investicionog fond Ilirika Jugoistočna Evropa (JIE) dobio je dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti.
Ilirika JIE biće organizovan kao fond rasta vrednosti imovine i namenjen je svim ulagačima, fizičkim i pravnim, kao i domaćim i stranim licima, koji žele da investiraju u diversifikovani portfolio prvenstveno vlasničkih hartija od vrednosti, navodi se u saopštenju. Investiciona politika fonda Ilirika JIE će biti fokusirana na ulaganje prvenstveno u akcionarska društva iz Srbije, kao i na perspektivna tržišta kapitala u regionu jugoistočne Evrope. Javni poziv za upis investicionih jedinica će biti objavljen do kraja novembra, kaže se dalje u saopštenju.

Slovenačka brokerska kuća Ilirika je jedna od vodećih finansijskih grupacija u regionu i sem na slovenačkom prisutna je još na hrvatskom, makedonskom i rumunskom tržištu kapitala. Kako stoji u saopštenju, na ovim tržištima, Ilirika grupa već više od 12 godina nudi širok spektar finansijskih usluga, od upravljanja investicionim fondovima, berzanskog posredovanja i upravljanja sredstvima, do pružanja usluga u postupcima spajanja i kupovine (M&A) kompanija. Ilirika grupa trenutno upravlja sa ukupno 14 investicionih fondova i u fazi je dobijanja dozvola za još 8 novih fondova u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji.

Izvor:EM Online

INVESTICIONI FONDOVI, 25.9.2007

Svi fondovi na jednom mestu
Na našem portalu možete pratiti dnevne vrednosti investicionih jedinica svih otvorenih investicionih fondova u Srbiji: Fima ProActive, Focus Premium, Raiffeisen AKCIJE, Delta Plus. Sa povećenjem broja fondova, će se povećavati i naša ponuda informacija o fondovima.

Sa klikom na ime fonda, vam se otvaraju dodatne informacije o fondu, kao i brza i jednostavna usporedba fondova sa grafičkim prikazom.
Nadamo se da ćemo uskoro moći omogućiti i ostale servise.

Ekipa portala www.investicioni-fondovi.com

INVESTICIONI FONDOVI, 24.9.2007

Ilirika osniva otvoreni investicioni fond

Na Komisiji za hartije od vrednosti je 20.9.2007, registrovano novo društvo za upravljanje investicionim fondovima "Ilirika a.d., Beograd".

To je sedmo društvo za upravljanje registrovano u Srbiji.

Ilirika već ima otvorene investicione fondove u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Ilirika je dobila dozvolu za rad i započela osnivanje otvorenog investicionog fonda u Srbiji, koji će poslovati kao fond rasta vrednosti imovine, sa pretežnim ulaganjem u akcije.

INVESTICIONI FONDOVI, 18.9.2007

Fokus invest osniva još dva fonda u Srbiji
Beograd - Društvo za upravljanje investicionim fondovima Fokus invest počelo je postupak osnivanja zatvorenog i privatnog investicionog fonda u Srbiji, izjavio je juče u Beogradu direktor tog društva Aleksej Misailović. Na konferenciji za novinare,on je istakao da za privatni fond već postoje planovi za investiranje u oblasti poljoprivrede i hotelijerstva.

Izvor: Beta  

INVESTICIONI FONDOVI, 13.9.2007

Fima otvara filijale u Novom Sadu i Nišu
Investicioni fond Fima proaktiv namerava da proširi poslovanje i na druge gradove u Srbiji, a za početak će otvoriti filijale u Novom Sadu i Nišu, kaže direktor fonda Milan Marinković. U tim filijalama, kao i u sedištu fonda u Beogradu, građani će moći da potpišu ugovor o pristupanju fondu i da dobiju sve informacije i usluge u vezi sa posredovanjem u trgovanju hartijama od vrednosti.
Fond je počeo rad u maju i od tada je vrednost njihove investicione jedinice porasla za oko 14 odsto, dok ukupna imovina fonda iznosi oko 1,3 milijarde dinara. Stručnjaci fonda kažu da ne treba donositi zaključke na osnovu tako kratkog vremenskog perioda, jer je ulaganje u investicione fondove dugoročno i o pravoj dobiti se može razgovarati tek za dve do tri godine.

Fima proaktiv je otvoreni investicioni fond, koji se svrstava u fondove rasta namenjene svim fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima, koja žele da investiraju na duži vremenski period u veći broj hartija od vrednosti, prvenstveno akcija, radi ostvarenja visoke stope prinosa.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima Fima invest planira osnivanje i fondova specijalizovanih za određeni tip investicija. Jedan od njih je nekretninski, koji je trenutno u fazi studije o izvodljivosti. To je tip zatvorenog fonda koji izdaje akcije koje se kotiraju na berzi, objasnio je Marinković i dodao da u poslovanju investicionih fondova još postoje manje problemi u zakonskoj regulativi, kao i nedostatak kadrova kao što su portfolio menadžeri.

Izvor: Beta

INVESTICIONI FONDOVI, 12.9.2007

Upisano novo društvo za upravljanje
Na Komisiji za hartije od vrednosti je 6.9.2007, registrovano novo društvo za upravljanje investicionim fondovima "KD Investments".

To je šesto društvo za upravljanje registrovano u Srbiji.

Veći broj otvorenih investicionih fondova omogućava zdravu konkurenciju na tom tržištu, kao i nove institucionalne investitore na berzi , koji omogućuju stabilnost kapitalnog tržišta.  

INVESTICIONI FONDOVI, 7.9.2007

Fond Focus Premium upisan u Registar investicionih fondova
Na osnovu podnetog Zahteva Focus Invest ad Beograd, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, donela je Rešenje o upisu u Registar investicionih fondova, fonda Focus Premium, (br. Rešenja: 5/0-44-6673/7-07, od 06.09.2007. godine).
Danom upisa u Registar investicionih fondova, fond Focus Premium smatra se organizovanim, nakon čega Fond nastavlja sa prikupljanjem novčanih sredstava i otpočinje sa radom tj. investiranjem do sada prikupljenih novčanih sredstava.

Izvor: Focus Invest

INVESTICIONI FONDOVI, 3.9.2007

Ulaganje u fondove
Investitori mogu da biraju kako efekte, tako i način na koji žele da obezbede sredstva, bilo za starost, bilo za uvećanje postojećeg kapitala
Kada razmišljamo o ulaganju sredstava u fondove na finansijskom tržištu jedna od prvih dilema pojavljuje se kroz pitanje „šta su penzijski a šta investicioni fondovi”. Dilema je tim veća jer su to neki novi proizvodi na našem finansijskom tržištu, a iskustva su veoma mala ili čak nikakva, iako trenutno u Srbiji takvo ulaganje nude već sedam penzionih i četiri investiciona fonda.

Ovom prilikom pokušaćemo da napravimo paralelu između dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova kroz razlike i sličnosti i naravno iz svega toga ćemo izvući zaključke, savetuje mr Vojko Saksida, direktor Triglav penzionog fonda.

Pođimo od razlika.
Investicioni fondovi su razrađeniji (postoje otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi), što svakako pruža i više mogućnosti.
Investicioni fondovi mogu biti različiti. U zavisnosti od investicionih ciljeva mogu biti: fond rasta vrednosti imovine, fond prihoda, balansirani fond i fond očuvanja vrednosti imovine.
Nadzor nad radom dobrovoljnih penzijskih fondova obavlja Narodna banka Srbije, dok je nadzor nad investicionim fondovima u nadležnosti Komisije hartija od vrednosti. Troškovi koji se naplaćuju (bilo direktno od člana, bilo iz neto vrednosti imovine) raznovrsniji su kod investicionih fondova (naplaćuje se naknada za DZU, troškovi kupovine i prodaje hartije od vrednosti, troškovi kastodi banke, troškovi eksterne revizije), dok se kod dobrovoljnih penzijskih fondova naplaćuje samo provizija prilikom uplate doprinosa i  paušalni troškovi iz neto vrednosti fonda.

Dobrovoljni penzijski fond je bez svojstva pravnog lica, dok to nije slučaj kod investicionih fondova (osim otvorenog IF), a minimalni kapital za osnivanje je znatno veći kod dobrovoljnog penzijskog fonda. Kod investicionog fonda dozvoljeno je zaduživanje, dok to nije moguće kod dobrovoljnog penzijskog fonda. Naravno i način isplaćivanja se bitno razlikuje, jer je svrha dobrovoljnih penzijskih fondova obezbeđivanje dopunske penzije.

Prinosi su različiti zbog različitih rizika.

A sada nešto i o sličnostima između fondova.
Najpre, zakonska regulativa je veoma slična. Način i dokumenta za osnivanje su praktično isti. Organi upravljanja, uslovi za njihovo biranje su isti. Sistem dokumentacione osnove, izveštavanje i kontrola su takođe identični.

I, na kraju, zaključak za buduće ulagače.
Dobro je da su se pojavila oba fonda, jer su veoma komplementarna, odnosno međusobno se nadopunjuju, zatim daju mogućnost investitorima da biraju kako efekte, tako i način na koji žele da obezbede sredstva, bilo za starost, bilo za uvećanje postojećeg kapitala.Prikupljanjem sredstava kroz oba sistema razvija se finansijsko tržište, a samim tim daje se mogućnost mnogim privrednim granama da se dalje razvijaju (dobijaju nove izvore finansiranja)
Sredstva koja se na ovakav način obezbeđuju su dugoročna (ili to uglavnom po definiciji mogu biti), predstavljaju velike iznose i kvalitativno su nov izvor finansiranja (uz bankarske proizvode).

Penzijski i investicioni fondovi kao institucionalni investitori predstavljaju budućnost finansijskih i berzi kapitala.
Izvor: Politika, Vojko Saksida, Priredila B. Dumić

INVESTICIONI FONDOVI, 1.9.2007

Fokus Premium završio upis investicionih jedinica

Otvoreni investicioni fond Fokus Premium je završio upis investicionih jedinica po nominalnoj ceni od 1.000 dinara.

To je četvrti investicioni fond koji je u Srbiji osnovan u nepunih pola godine.

Upis investicionih jedinica je trajao od 20. do 29. avgusta.

Nakon upisa u Registar investicionih fondova, Društvo Focus Invest će početi sa upravljanjem otvorenog investicionog fonda Focus Premium.

PENZIONI FONDOVI, 30.8.2007

Ograničenja za penzijske fondove
Narodna banka Srbija (NBS) od 1. septembra primenjivaće nova ograničenja za ulaganja imovine dobrovoljnih penzijskih fondova.
Kako bi obezbedila veću sigurnost i smanjila rizike investiranja njihove imovine, NBS je odlučila da će dobrovoljni penzijski fond moći da uloži do 40 odsto svoje imovine u akcije koje se nalaze na Listingu A Beogradske berze, jer to garantuje da se radi o hartijama od vrednosti visokog kvaliteta.

U slučaju kupovine akcija koje se ne nalaze na Listingu A smanjen je dozvoljeni iznos ulaganja imovine fonda. Dobrovoljni penzijski fondovi su obavezani da taj iznos sukcesivno smanjuju, kako bi on u drugom kvartalu 2008. godine bio sveden na deset odsto imovine fonda.

Ta odluka, pored dodatne sigurnosti za ulaganja imovine dobrovoljnih penzijskih fondova, treba da doprinese i razvoju domaćeg finansijskog tržišta, podstičući investitore da ulažu u najkvalitetnije hartije od vrednosti.

Na A Listingu Beogradske berze kotiraju se trenutno samo akcije pirotskog Tigra i beogradskog Energoprojekta, dok je kompanija Sojaprotein najavila da će se uskoro i njene akcije naći na toj kotaciji Beogradske berze.

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, kojim se po prvi put u Srbiji reguliše način osnivanja, rad i kontrola društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, stupio je na snagu 1. aprila ove godine, a na srpskom tržištu trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijski fondova, a poslednji od njih je Triglav penzija, koji je počeo da radi tokom avgusta.

Prema podacima NBS za prvu polovinu ove godine, ukupna neto imovina šest dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je dve milijarde dinara. Najveće učešće od 51,7 odsto u ukupnoj imovini ima dobrovoljni penzijski fond Dunav, a slede DDOR penzija plus sa 26,5 odsto, Delta Đenerali sa 19,4 odsto, Rajfajzen future sa 1,29 procenata, Garant sa 1,07 i NLB nova penzija sa 0,06 odsto.

Izvor: Beta

INVESTICIONI FONDOVI, 27.8.2007

Komentar: Zarade veće za trećinu

Građani Srbije koji su novac uložili u investicione fondove napravili su odličan poslovni potez, jer vrednost investicione jedinice svakodnevno raste. Najzadovoljniji su oni koji su novac poverili investicionom fondu „Delta investment”, jer su za nepunih šest meseci svoj kapital uvećali za čak 37 odsto. Lagani rast beleže fondovi „Fima” i „Rajfajzen invest”.

Radmila Bajević, direktor „Delta investmenta”, kaže da je početna vrednost investicione jedinice 8. marta 2007. godine, kada je fond počeo sa radom, iznosila hiljadu dinara, a da je 22. avgusta bila 1.376,16 dinara. Ona tvrdi da njihovi investitori nisu mnogo pogođeni letnjim padom berze, jer „Delta” ulaže i u obveznice.

Oba indeksa Beogradske berze zabeležila su pad od 1. juna do 22. avgusta i to BELEX 15 za 1,94 i BELEX line 2,63 odsto. Za razliku od berzanskih indeksa, „Delta” je u datom periodu zabeležila blag rast. „Delta investment” je početkom avgusta prvi put trgovala u inostranstvu i uložila sredstva u hartije od vrednosti listirane na Zagrebačkoj berzi. Zato što fond može da do 30 odsto svoje imovine ulaže u inostranstvo, „Delta investment” će nastaviti ulaganja u strane hartije od vrednosti zbog veće ponude kvalitetnijih hartija od vrednosti na stranim berzama i diverzifikacije rizika – ističe Radmila Bajević.

Ona dodaje da ovaj fond sada ima više od 2.500 ulagača, sa prosečnom vrednosti uloga od 10.000 evra, s tim što postoje i oni koji su u fond uložili 100 evra, ali i oni čiji ulog prelazi i nekoliko stotina hiljada evra. „Takođe imamo i ulagače koji su u fond uložili nekoliko hiljada dinara”, naglašava Bajevićeva.

Nataša Đuričić, iz fonda „Fima”, kaže da se investiranje u fond mora posmatrati kao dugoročna investicija. Prema njenim rečima, početna vrednost investicione jedinice je iznosila hiljadu dinara, a 21. avgusta je bila 1.075,32 dinara. Ona kaže da fond ima nešto manje od 2.000 članova.

Trudili smo se da pad vrednosti akcija mnogih kompanija na berzi iskoristimo za kupovinu akcija kvalitetnih firmi po povoljnim cenama. Za ove kompanije verujemo da će beležiti dobre rezultate u narednom periodu, što će se neminovno odraziti na vrednost njihovih akcija a samim tim i na atraktivnu stopu prinosa na uloge članova. Zadovoljni smo što je vrednost investicione jedinice od organizovanja fonda porasla za oko 7,5 odsto, dok su istovremeno berzanski indeksi zabeležili značajan pad – ističe Đuričićeva.

Treći investicioni fond u Srbiji, „Rajfajzen akcije” je, preko javnog poziva od 27. jula do 9. avgusta, prikupio više od osam miliona evra kapitala i dosad je osvojio petinu srpskog tržišta, izjavio je Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Tokom javnog poziva ovaj fond je stekao 1.664 člana iz zemlje i inostranstva, od čega su 85 odsto fizička lica, a 15 odsto firme. Oni su kupovali investicione jedinice po ceni od 1.000 dinara, a posle toga su 16. avgusta upisani u Registar investicionih fondova Komisije za hartije od vrednosti, kada su zvanično počeli da rade.

Jovana Kršikapa, portfolio menadžer „Rajfajzen akcija”, ističe da će fond ulagati najmanje 75 odsto sredstava u vlasničke hartije od vrednosti, što je relativno rizično ulaganje koje donosi visoke prinose. Ostatak novca biće investiran u dužničke hartije i depozite.

Aleksej Misailović, direktor fonda „Fokus premijum”, kaže da je u toku javni poziv za kupovinu investicione jedinice fonda za hiljadu dinara. On kaže da građani koji kupe njihove investicione jedinice mogu očekivati dobre prinose.

Fond „Fokus premijum” u skladu sa svojom investicionom politikom, investiraće 75 odsto u akcije i u najvećem broju na domaćem tržištu, dok će deo sredstava držati u dužničkim hartijama i novčanim ekvivalentima. Osnovni investicioni cilj fonda je ostvarivanje stabilnog prinosa na dugi rok – naglasio je Aleksej Misailović.
Kako „Politika” saznaje, do kraja avgusta biće otvoren još jedan investicioni fond. Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, od 9. avgusta dozvolu za rad je dobilo i „Društvo za upravljanje invej investments” koje će poslovati u okviru „Invej grupe” Predraga Rankovića Peconija.

Dejan Spalović

Izvor: Politika

INVESTICIONI FONDOVI, 21.8.2007

Investicioni fond Rajfajzen akcije sakupio osam miliona evra
Otvoreni investicioni fond Rajfajzen akcije sakupio je osam miliona evra kapitala i počeo da investira na Beogradskoj berzi, čime je zvanično počeo da radi. Treći po redu investicioni fond u Srbiji ima 1.664 članova, od čega su 85 odsto građani, a s prikupljenim kapitalom zauzima petinu tržišta, izjavio je juče na konferenciji za novinare zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović.

Prema njegovim rečima, osnivač fonda je Rajfajzen banka u Srbiji, a više od 75 odsto kapitala će biti investirano u hartije od vrednosti u Srbiji. Petrović je istakao da je Rajfajzen akcija, investicioni fond rasta vrednosti imovine, što znači da će ulaganja biti nešto rizičnija za članove, ali će sa druge strane obezbediti i veću dobit. Članovi fonda Rajfajzen akcija plaćaće naknadu od 2,5 odsto vrednosti uloga na iznose do pola miliona dinara, dva odsto za uloge od pola do milion dinara, 1,5 odsto na uloge od jedan do dva miliona dinara, jedan odsto na uplatu od pet do 10 miliona, dok se naknada na uloženih više od 10 miliona dinara ne plaća.

Portfolio menadžer društva za upravljanje fondom Rajfajzen invest Jovana Kršikapa objasnila je da se za podizanje novca pre isteka roka od godinu dana plaća provizija od jedan odsto, pre isteka dve godine pola procenta, dok se provizija ne plaća ako se novac podigne dve godine od ulaganja. Prema njenim rečima, naknada za upravljanje fondom iznosi tri odsto, ali se ona ne naplaćuje posebno jer je već uračunata u vrednost investicione jedinice. Austrijski Rajfajzen kapital menadžment upravlja sa više od 320 investicionih fondova u 16 zemalja i imovinom većom od 42 milijarde evra.

Izvor: Beta

INVESTICIONI FONDOVI, 17.8.2007

Četvrti otvoreni investicioni fond Fokus premium

Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za rad četvrtom investicionom fondu u Srbiji Fokus premiumu, koji će danas objaviti poziv zainteresovanim investitorima za kupovinu investicionih jedinica. Cena investicione jedinice će biti 1.000 dinara, a prodaja po toj ceni će trajati od 20. do 29. avgusta, rekao je direktor Fokus investa, društva za upravljanje investicionim fondom, Aleksej Misailović. Osnivači fonda su domaće i inostrane firme, među kojima su "Poteza skupina" iz Ljubljane i Viktorija grupa iz Beograda.

Izvor:Beta

Više informacija na: http://www.focusinvest.biz/

INVESTICIONI FONDOVI, 16.8.2007

Treći otvoreni investicioni fond u Srbiji počeo sa upravljanjem

Društvo je 16.08.2007 godine dobilo rešenje broj 5/0-44-6300/5-07 o upisu Raiffeisen AKCIJE otvorenog investicionog fonda u Registar investicionog fonda. Od trenutka upisa u Registar investicionih fondova, Društvo počinje sa upravljanjem otvorenim investicionim fondom Raiffeisen AKCIJE.

Vrednosti fonda na dan 15.8.2007

Vrednost investicione jedinice       1.000  RSD

Vrednost imovine                           641.952.224,26  RSD

Izvor: http://www.raiffeiseninvest.co.yu

INVESTICIONI FONDOVI, 10.8.2007

Investicioni fondovi nastavili rast

Investicione jedinice fondova Fima invest i Delta investments nastavile su blagi porast.
Investiciona jedinica Delta investmentsa 9. avgusta porasla je za 0,19 dinara, odnosno 0,01 odsto na 1.346,27 dinara, a ukupna imovina fonda povećana je za oko 33 miliona dinara na 1,56 milijardi.

Vrednost investicione jedinice Fima invest fonda porasla je za 0,45 dinara, odnosno 0,04 odsto na 1.060,51 dinara, a ukupna imovina fonda povećana je za oko četiri miliona dinara na 1,124 milijarde dinara.

Izvor: Beta

INVESTICIONI FONDOVI, 7.8.2007

Investicioni fondovi, prilika za zaradu

Za manje od pet meseci od osnivanja prvog investicionog fonda u Srbiji, tim institucionalnim investitorima građani iz zemlje, ali i inostranstva, poverili su više od 30 miliona evra. Vrednost imovine investicionog fonda „Delta plus“, koji je počeo da radi 5. marta, dostigla je nedavno 1.462 miliona dinara, ili nešto više od 18 miliona evra, dok je imovina „Fima proaktiva“ narasla na 1.107 miliona dinara, ili oko 13,8 miliona evra, s tim što je ovaj fond startovao početkom maja. Ukupno, dakle, njihova imovina vredi više od dve i po milijarde dinara. Tu je i novi „igrač“, investicioni fond “Rajfazen akcije”.

Najhrabriji građani, koji su prvi investirali, odnosno kupili investicione jedinice ovih fondova, već su se u praksi uverili u to da ovaj vid ulaganja može biti jedan od najsigurnijih, ali i najisplativijih načina za zaradu “bez motike”. Svako ko je na početku kupio 100 investicionih jedinica fonda “Delta plus” po početnoj ceni od 1.000 dinara, sada bi mogao da ih proda za 134.802 dinara. Da je isti novac položio na štednju, u evrima, za prinos od gotovo 35 posto morao bi da novac u banci drži blizu sedam godina! Nedavno je, pak, jedna investiciona jedinica “Fima proaktiva” vredela 1.060,12 dinara, ili šest posto više nego pre dva meseca, kada je ovaj fond počeo da ulaže novac prikupljen od građana i drugih investitora.

I neki bankari priznaju da se ulaganje u investicione fondove više isplati od klasične štednje. Predsednik Izvršnog odbora “Folksbanke”, na čijim se šalterima prodaju investicione jedinice fonda “Fima”, Aksel Humel nedavno je rekao da se ulaganjem u investicione fondove može, uz srazmerno veći rizik, obezbediti veći prinos od štednje u banci. Pri tome je, po Humelovim rečima, taj rizik značajno manji od rizika ulaganja individualnih investitora u akcije na berzi.

Nedavno je “Rajfajzen invest” dobio dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda “Rajfazen akcije”, čije investicione jedinice po ceni od 1.000 dinara mogu da se kupe do 9. avgusta. Očekuje se da će treći fonda bitno zaoštriti konkurenciju na srpskom finansijskom tržištu, jer austrijska bankarska grupacija Rajfajzen u regionu već upravlja s više od 320 fondova, čija je imovina veća od 42 milijarde evra.

Pojava većeg broja fondova građanima pruža mogućnost izbora, koju doskora nisu imali. Uz to, investicione jedinice svih fondova mogu se kupiti i na šalterima nekih banaka, čime se smanjuju štetne posledice prevelike centralizacije.

Inače činjenica da je vrednost investicione jedinice “Delta plusa” porasla za 34,8 odsto, a “Fima proaktiva” za šest procenata ne znači da je prvi fond bio gotovo šest puta efikasniji od drugog. Svaki fond, naime, nastoji da “pobedi” tržište, odnosno da vrednost njegovog portfolija raste brže od berzanskog indeksa. To, međutim, nije lako i polazi za rukom samo najboljima. U Srbiji su, za sada, postojeći fondovi imali polovičan uspeh u borbi s tržištem. Od 5. marta do 30. jula indeks Beogradske berze “beleks 15”, koji čine najlikvidnije akcije srpskih kompanija i banaka, porastao je s 2.162,84 na 2.908,62 poena, ili za 34,48 posto, taman koliko i vrednost investicione jedinice “Delta plusa”, s početnih 1.000 na 1.348,02 dinara.

S druge strane, od 3. maja do 30. jula vrednost investicione jedinice fonda “Fima proaktiv” porasla je za šest posto, dok je indeks “beleks 15” u tom periodu zabeležio pad od čak 13,61 odsto, s 3.304,64 na 2.908,62 poena. Krajnje pojednostavljeno, bez transakcionih troškova, to znači da je za petinu bilo isplativije 3. maja kupiti “Fima” investicione jedinice nego “paket” akcija firmi i banaka koje čine berzanski indeks “beleks 15”. Konkretno, da je neko u taj paket akcija pre dva meseca uložio 100.000 dinara, sada bi mogao da ih proda za 87.000 dinara, a da je za iste pare kupio investicione jedinice fonda “Fima”, mogao bi da za njih dobije 106.012 dinara.
M. Ćulibrk

Izvor: Dnevnik Online

INVESTICIONI FONDOVI, 2.8.2007

Ima mesta za ulaganje
U Srbiji počinje da radi još jedan investicioni fond. Posle fondova "Delta plus" (trenutno jedini balansirani fond), "Fima proaktiv" i "Rajfajzen akcije", građani i firme moći će svoj novac da investiraju i putem fonda rasta imovine "Fokus premijum".
Da li u Srbiji ima dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti u koje fondovi, kojih je sve više, mogu da ulažu?

Materijala ima dovoljno. Hrvatska, na primer, ima oko stotinak aktivnih otvorenih investicionih fondova koji raspolažu imovinom od oko tri milijarde evra - ističe Aleksej Misailović, direktor "Fokus investa", društva za upravljanje fondom "Fokus premijum", koji tek treba da uputi javni poziv zainteresovanim ulagačima.

Više fondova koji posluju na nekom tržištu, po sili posla, deluju uravnotežavajuće. Jer, kako ističe Misailović, tamo gde postoji veći broj spekulativnih i individualnih investitora, stvaraju se očekivanja iznad realnih.
Investicioni fondovi kreiraju stabilno tržište, sa stabilnim, realnim stopama rasta - ističe direktor "Fokus investa". - Fondovi ne žele da vide tržište koje pada. Jer, pri padu berzanskih cena, špekulanti beže, i još više obaraju cenu hartija od vrednosti, što izaziva pravi domino efekat. Fondovi su ti koji drže cenu.
Tržište kapitala kod nas nastalo je kao iz procesa privatizacije. Neka preduzeća su na berzu izašla po sili zakona, neka su prepoznala svoj interes da tu i ostanu.

Neke kompanije već prepoznaju mogućnosti koje nudi zvaničan listing berze, što vodi ka razređenijoj vlasničkoj strukturi, ali i efikasnijem sistemu upravljanja - ističe Misailović. Što, opet, na srednji i dugi rok, uvećava vrednost takve kompanije. Ne treba zaboraviti da berza nije cilj sama za sebe, već insturument da određena kompanija ostvari svoje ciljeve...
Srpsko tržište kapitala prešlo je, po rečima našeg sagovornika, iz inicijalne u sledeću fazu razvoja i počinje da poprima obrise organizovanog tržišta. Međutim, potencijali su mu mnogo veći. Nedostaju akcije velikih javnih preduzeća, dok tržište državnih hartija od vrednosti praktično i ne postoji.

IMOVINA
"DELTA plus" investicioni fond je, sa početnih 1.000 dinara s početka marta, do sada uvećao vrednost svoje investicione jedinice na 1.340,97 dinara (prvi dan avgusta). "Fima proaktiv" je, od početka maja, svakih uloženih 1.000 dinara uvećao na 1.059 dinara (na dan 1. avgust). Fond "Rajfajzen akcije" nije počeo da investira imovinu, jer je u fazi prikupljanja prvih uloga članova (do 9. avgusta).

Autor:D. I. KRASIĆ

Izvor: Večernje novosti Online

INVESTICIONI FONDOVI, 1.8.2007

Fondovi i akcije vrlo unosni za ulaganje
U Srbiji trenutno rade tri investiciona fonda i oko 70 brokerskih kuća. Istina, kupovina akcija i investicionih jedinica nosi i određeni rizik, naši građani sve to još nedovoljno poznaju, ali uz elementarno praćenje ekonomskih prilika to može biti dobar način za vrlo pristojnu zaradu.
Kupovina akcija na berzi ne mora uvek biti rezervisana za one sa dubokim džepom. Na beogradskoj berzi se mogu pronaći i akcije čija je cene svega desetak dinara.

Kupovina akcija
Za početak potrebno je pronaći brokersku kuću koja će u vaše ime kupovati željene akcije. Zatim je potrebno otvoriti namenski račun u banci i na njemu deponovati novac za kupovinu akcija, kao i vlasnički račun u Centralnom registru (to otvara broker), na kome će biti evidentirane kupljene hartije od vrednosti. Nakon toga sa brokerom se potpisuje ugovor o zastupanju, a zatim se vaš nalog unosi u sistem za trgovanje beogradske berze. Fiksni troškovi koji se plaćaju po potpisivanju ugovora sa bankom i brokerskom kućom kao i otvaranje računa u banci zavisi od propisanih tarifa i trenutno iznose oko 1.000 dinara. Takođe, prilikom svake kupovine akcija, u zavisnosti od brokera, naplaćuje se i provizija, a prosečna je oko jedan odsto.
Na ovaj način ostvarena zarada se i oporezuje. Porez na kapitalnu dobit obračunava se na pozitivnu razliku između prodajne i kupovne cene hartije od vrednosti i iznosi 20 odsto za fizička i 10 odsto za pravna lica. U slučaju da prilikom prodaje imate kapitalni gubitak i on se prijavljuje i za taj iznos se porez na dobit umanjuje.
Prilikom kupovine akcija potrebno je potpisati nalog i precizirati koje je akcije tačno kupuju, po kojoj ceni i koja količina. Cena koja se precizira je uglavnom limit tipa „ne više od X dinara“, i nalog će biti realizovan samo ako bude dovoljno ponuda po toj ceni.
Kako odrediti koje su akcije profitabilne najteže je pitanje za svakog berzanskog učesnika. Prema rečima brokera u našoj zemlji, trebalo bi dobro da se kotiraju akcije firmi koje se bave prehrambenom industrijom, infrastrukturom i dobro vođene građevinske firme.

Kako Kupovati investicione jedinice
Ulaganje u investicione fondove je manje rizično, ali donosi i manju dobit. Na našem tržištu trenutno rade „Delta Investment“, „Fima Proaktiv“ i „Rajfajzen Invest“.
Svako ko želi može postati i vlasnik samo jedne jedinice, a pojedinačna cena jedinice je oko 1.000 dinara. Period investiranja takođe birate sami, prodaja investicionih jedinica je moguća stalno i nije ograničena rokovima. Iskustva zemalja u okruženju su pokazala da je najisplativije jedinice držati u fondu najmanje dve godine.
Za kupovinu investicionih jedinica dovoljna je samo lična karta, tekući račun na koji će se novac isplaćivati i novac za kupovinu. Jedinice „Delta Investmenta“ mogu se kupiti u zgradi „Delta holdinga“ na Novom Beogradu ili u ekspoziturama „Univerzal banke“. Pored novca za jedinice plaća se i naknada za kupovinu i administrativni trošak od 300 dinara. Naknada za kupovinu zavisi od visine jednokratnog uloga.
Jedinice „Fime Proaktiv“ mogu se kupiti u njihovim prostorijama, na Trgu Nikole Pašića 5, ekspoziturama „Metals“ i „Volks banke“ ili u brokerskim kućama „Senzal“ i „Galenika“. Prilikom kupovine plaća se provizija od tri odsto, dok kod prodaje ne postoji.
„Rajfajzen Invest“ je objavio javni poziv koji će trajati do 9. avgusta sa ciljem prikupljanja novčanih sredstava radi organizovanja investicionog fonda „Rajfajzen akcije“, a cena jedne jedinice je 1.000 dinara. Može se kupiti u zgradi društva na Novom Beogradu ili u bilo kojoj ekspozituri „Rajfajzen banke“. Naknada od jedan odsto se plaća ako su jedinice kupljene u periodu kraćem od godinu dana, 0,5 odsto za period kraći od dve godine, a duže od toga se ne naplaćuje.

Autor: Aleksandra Galić

Izvor:Blic Online

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 24.7.2007

Treći investicioni fond u Srbiji
Rajfajzen invest dobio dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda Rajfazen akcije, koji će početi poslovanje 27.jula

Distrubuciju investicionih jedinica vršiće Rajfajzen invest i filijale Rajfajzen banke u Srbiji, koje je osnivač tog društva

Kako se navodi u saopštenju tog društva za upravljanje investicionim fondom Rajfajzen invest (Raiffeisen), poziv za upis i prodaju investicionih jedinica trećeg otvorenog investicionog fonda u Srbiji, po ceni od 1.000 dinara za jedinicu, biće otvoren do 9. avgusta.

Austrijska bankarska grupacija Rajfajzen upravlja sa više od 320 fondova i imovinom većom od 42 milijarde evra, a u Srbiji će nastojati da se pozicionira kao jedan od glavnih učesnika na tržištu, ističe se u saopštenju.

Prvi investicioni fond na srpskom tržištu, Delta plus, počeo je da radi u martu ove godine i do sada je povećao vrednost investicione jedinice za oko 34 odsto, na 1.341 dinar, dok je investicioni fond Fima proaktiv, koji radi od maja, povećao vrednost investicione jedinice za oko šest odsto, na 1.059 dinara.

Izvor: Beta

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 24.7.2007

Veći prinos, još veći rizik
Investicioni fondovi predstavljaju još jednu dodatnu uslugu koju banke nude klijentima koji mogu izabrati kako i gde će uložiti svoj novac.

Investicioni fondovi, kao vrsta institucionalnih investitora, donose velike koristi obezbeđujući dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu i podstičući razvoj privrede. Jedna od najznačajnijih koristi jeste podizanje cene kapitala. Tako su, na primer, u zemljama u tranziciji investicioni fondovi ubrzali i sam proces tranzicije.
Aksel Humel, predsednik Izvršnog odbora Folksbanke, smatra da investicioni fondovi nisu konkurencija bankarskim proizvodima. Naprotiv, oni predstavljaju još jednu dodatnu uslugu koju banke nude klijentima koji mogu izabrati kako i gde će uložiti svoj novac. Ulaganjem u investicioni fond mogu, naime, obezbediti veći prinos od štednje u banci, uz srazmerno veći rizik. Međutim, ovaj rizik je znatno manji od rizika ulaganja individualnih investitora u akcije na berzi. Dakle, sve zavisi od toga koliko je ko spreman da rizikuje, a odluku svako donosi sam.

U osnovi, postoji više prednosti ulaganja u investicioni fond, a Humel izdvaja nekoliko. Najpre, o načinu kako će novac iz fondova biti investiran odlučuju finansijski eksperti, što znači da je reč o profesionalnom rukovođenju investicijama. Dalje, uloženi novac nije „zarobljen”: investirani novac klijent uvek može podići. Isto tako oni koji žele da investiraju na duži rok, a tu je reč o periodu od više godina, i koji razmišljaju, na primer, o odlasku u penziju i finansijskoj sigurnosti u „starim danima”, mogu svoj novac poveriti investicionom fondu. Dugoročne investicije mogu doneti i veliki profit.

Međutim, građani se često odlučuju da svoj novac povere na štednju u banci ne samo zbog povoljnih kamatnih stopa na oročena sredstva već i zbog sigurnosti.      

U Srbiji su građani dobrim delom povratili poverenje u banke i stoga svoju ušteđevinu ne drže više kod kuće, ili „ispod slamarice”, već se odlučuju za jednu od banaka na našem tržištu. Koji je odlučujući faktor pri izboru banke, sem najpovoljnijih kamata na oročenu štednju?

Odgovor je jednostavan: poverenje u banku.

Sa jedne strane je rizik kojem se klijent izlaže prilikom ulaganja svog novca, što je u direktnoj vezi sa likvidnošću banke u koju ulaže. Sa druge strane nalaze se kamate: što je rizik veći, i kamate su više. Što je banka likvidnija, kraći su rokovi, a samim tim i kamate su niže.

U svakom slučaju, odluka je na klijentima. Naš savet je da pre početka ulaganja  porazgovarate sa profesionalcem iz ove oblasti. Zainteresovani ulagači će, recimo, u ekspoziturama Folksbanke dobiti sve neophodne informacije u vezi sa ulaganjem u investicioni fond, kao i stručne savete o ulaganju. Takođe, stručnjaci banke će im predočiti rizike koje nosi ovo ulaganje, a sa druge strane i mogućnosti zarade. Klijent zatim može zaključiti ugovor o pristupanju fondu, a takođe i uplatiti sredstva za kupovinu investicionih jedinica. Da bismo podstakli ulaganja u investicioni fond, svim klijentima koji su preko Folksbanke kupili investicione jedinice fonda ponudili smo i veće kamate na oročena sredstva u odnosu na standardne kamate na štednju.

Inače ova banka trenutno ima 15 ekspozitura u osam gradova Srbije. Tokom jula i avgusta mreža će biti proširena na još tri grada, da bi do kraja ove godine Folksbanka imala ukupno 22 ekspoziture.

Izvor: Politika

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 23.7.2007

Investicioni fond "Fima proaktiv" najviše je ulagao u firme iz građevinskog sektora, u prehrambenu industriju i bankarstvo.

"Startna" cena investicione jedinice fonda "Fima" koji je osnovan u aprilu bila je 1.000 dinara
Menadžer investicionog fonda "Fima proaktiv" Vladimir Pavlović izjavio je da je poslednjih mesec dana taj fond najviše ulagao u firme iz građevinskog sektora, u prehrambenu industriju i bankarstvo.

On je rekao da je vrednost investicione jedinice krajem prošle nedelje iznosila 1.059,52 dinara, kao i da je neto vrednost fonda dostigla oko 1,08 milijardi dinara, odnosno oko 13,5 miliona evra.

Pavlović je naveo da se trenutno na berzi oseća pad prometa a razlog su letnji odmori, investira se manje, jer je novac potreban za letovanje. Drugi razlog je što su u poslednje vreme i cene akcija na berzi sezonski pale pa su "investitori nervozniji i suzdržavaju se od daljeg ulaganja".

Pozdravljajući izlazak "Energroprojekta" na A listing Beogradske berze, Pavlović je istakao da je ne samo za investicione fondove već i za ostale učesnike na tržištu, to dokaz da se u Srbiji "polako razvija nivo korporativnog upravljanja".

Rast investicione jedinice dokaz je rasta neto vrednosti imovine fonda i merilo je uspešnosti poslovanja.

"Fima Proaktiv" se svrstava u fondove rasta vrednosti imovine. Osnovna karakteristika te vrste fondova je da ulaže njamanje 75 odsto svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti.

Takvi fondovi nose veći stepen rizika od drugih vrsta fondova, jer ih karakteriše pretežno investiranje u hipotekarne obaveznice, kratkoročne dužničke hartije od vrednosti uz garanciju Srbije, ali je i uz veći rizik, očekivani prinos veći.

"Fima proaktiv" član je "Fima Grupe" koja posluje u regionu jugoistočne Evrope i pruža brokerske, usluge finansijskog savetovanja i analize, faktoringa, lizinga, bankarske usluge i usluge upravljanja investicionim fondovima.
Izvor: Tanjug

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 13.7.2007

Folksbanka i Fima Invest zaključile su ugovor o posredovanju u prodaji investicionih jedinica fonda „FIMA ProActive".

Predsednik Izvršnog odbora Folksbanke (Volksbank) Aksel Humel je naglasio da se investicione jedinice za početak mogu kupiti u sedam ekspozitura u šest gradova Srbije.

„Ulaganje u investicioni fond može obezbediti veći prinos od štednje u banci uz srazmerno veći rizik. Međutim, ovaj rizik je značajno manji od rizika ulaganja individualnih investitora u akcije na berzi", kaže Humel.

Informacije o mogućnostima kupovine "fima" investicionih jedinica mogu se dobiti u svih 15 ekspozitura Folksbanke, u osam gradova Srbije, rekao je on i dodao da je plan da se mreža do kraja 2007. proširi na 22 ekspoziture.

Folksbanka će, kako su istakli predstavnici te banke, kupcima "fima" investicionih jednica, ako odluče i da ulože novac na deviznu štednju, dati veće kamate za 1,5 odsto.

Uslov za to je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, da se na štednju uloži suma koja najmanje mora biti u visini vrednosti investicionih jedinica.

Direktor Fima Invest fonda, Milan Marinković, smatra da će realizacijom postignutog sporazuma FIMA Invest biti za još jedan korak bliža svojim postojećim i budućim klijentima. On je dodao da će realizacija ugovora krenuti u vrlo kratkom roku.

Vrednost kapitala Fima invest fonda je, kako je saopšteno, veća od 13 miliona evra, a ima 2 hiljade članova. Investicione jedinice tog fonda mogu se već kupiti i u Metals banci i tri brokerkse kuće - Fima, Senzal i Galenika broker.

Izvor: B92

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 29.6.2007

Akcije unosne, štednja sigurna

Građani koji nemaju dovoljno znanja i iskustva sa investiranjem, najjednostavnije mogu da zarade oročavanjem dinarske štednje. Znatno veća zarada može da se ostvari trgovinom akcijama na berzi, kao i ulaganjem u investicione fondove. Naravno, treba imati na umu „da veći rizik, nosi i veću zaradu“, i obratno.
Kada je Narodna banka Srbije pre nekoliko meseci počela da promoviše dinarsku štednju, Radovan Jelašić, guverner NBS, poručio je da se mnogo više isplati ulagati dinare u banku nego devize jer „dinarska štednja uvek pobeđuje inflaciju“.
Ukoliko se građani odluče za dinarsku štednju, godišnja kamatna stopa je i do 19,5 odsto. Nešto niže kamate, ali isto tako privlačne su i za štedne zapise NBS, gde je kamata na godinu dana 14 odsto.
U slučaju devizne štednje na godinu dana, moguće je dobiti neto prihod od oko četiri do 4,5 odsto. Kamate koje banke nude jesu nešto veće od ovog iznosa i uglavnom su oko pet odsto, ali se na štednju plaća i porez na kapitalnu dobit od 20 odsto kada se ona podigne. Treba imati i na umu i da za veće sume banke neretko nude i više kamatne stope, a one su više i za duže periode otplate.Atraktivna je i kupovina obveznica stare devizne štednje, gde je neto prinos oko 5,5 odsto u evrima.

 Ipak, ko se  razume u berzansko poslovanje, najbolje je da ulaže u akcije jer će zarada skoro sigurno biti veća. Za one sa manjim znanjem dovoljno je da odu kod brokera i da sami nasumično odaberu neku od akcije sa kontinuiranog trgovanja. Takvih preduzeća ima pedesetak. Građanin može da ulaže u različite akcije preduzeća, čime smanjuje rizik - kaže mr Goran Nikolić, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
I kod trgovine akcija na berzi mora se računati na plaćanje poreza na kapitalnu dobit od 20 odsto (obračunava se na razliku između prodajne i kupovne cene), kao i na neke manje provizije. Druga mogućnost za zaradu su fondovi. U Srbiji trenutno posluju dva - „Delta plus“ i „Fima proaktiv“. Oni ulažu novac u akcije, obveznice, kratkoročne hartije od vrednosti, bankovne depozite...

Kod ulaganja u fondove uloženi novac može se uvek povući i to sa pripadajućom zaradom do momenta povlačenja. Kod ulaganja novca plaća se takozvana ulazna provizija koja kod „Delta plusa“ zavisi od visine uloženog novca (za uloge do 1.000 evra provizija je pet odsto, a sa povećanjem uloga provizija se smanjuje sve do 0,5 odsto za uloge preko 250.000 evra), dok je kod „Fima proaktiva“ jednoobrazna i iznosi tri odsto. Kod povlačenja novca „Delta plus“ naplaćuje jedan odsto od ukupno isplaćene sume, dok u „Fima proaktivu“ izlazna provizija ne postoji.
- Prednost ulaganja u investicione fondove je smanjenje rizika kojim se izlaže ulagač. Još jedna od prednosti je profesionalno upravljanje novcem, za šta je zadužen portfolio menadžer - objašnjava mr Goran Nikolić.
Takođe, postoji obaveza plaćanja poreza na kapitalnu dobit od 20 odsto. Kapitalna dobit u ovom slučaju predstavlja razliku između otkupne cene investicionih jedinica i njihove kupovne cene.

Izvor: Blic Online

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 28.6.2007

Fima invest - društvo za upravljanje investicionim fondovima u okviru kojeg je organizovan otvoreni investicioni fond Fima proaktive, sklopio je ugovor o posredovanju u prodaji investicionih jedinica sa Metals bankom što će omogućiti potencijalnim članovima Fonda da postanu i vlasnici investicionih jedinica.

 Investicioni fond Fima proaktive je prvi otvoreni fond rasta vrednosti imovine u Srbiji, i od aprila ove godine, kada je osnovan, ima više od dve hiljade članova kao i imovinu vrednu milijardu dinara. Saradnjom sa Metals bankom prodajna mreža investicionih jedinica proširena je na još 28 gradova Srbije. Time smo omogućili svima koji žele da na ovaj način investiraju svoj kapital, da to mogu da učine u svom gradu, izjavila je juče Nevenka Mićanović, interni revizor Fonda.

U ime Metals banke, direktorka Sektora za poslovanje sa stanovništvom Verica Janković, izjavila je da Metals banka prati trendove i u tom smislu je prodaja investicionih jedinica prepoznata kao kompatibilni biznis.
Naš plan je da poslovnu mrežu naše banke, koja ima već blizu sto poslovnih jedinica osposobimo za pružanje usluga koje su po kvalitetu i sadržaju potpuno nove na našem tržištu. Ponuda investicionih jedinica Fima investa svakako je novina koja će biti privlačna građanima, našim klijentima - istakla je Janković.
Član Fonda može postati svaki građanin koji to želi. Potrebno je da ima ličnu kartu, a novčani iznos nije limitiran. Napomenimo da je vrednost jedne investicione jedinice na jučerašnji dan bila 1.052 dinara i da 90 odsto članova tog Fonda čine fizička lica. G. D. Noni
Izvor: Danas

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA, 10.6.2007

Kapitalna zarada slađa od kamate

Bez obzira na kratkotrajni konjunkturni zastoj, ovogodišnji zamah Beogradske berze (rast prestižnog indeksa Beleks-15 za 64,16 posto) kao da je pokrenuo finansijsko sazrevanje srpskog društva. Ako su takvu zaradu donosile najlikvidnije hartije na domaćem tržištu kapitala, s tim da se zarada na nekim manje upadljivim papirima merila stotinama procenata, onda je shvatljivo što je i prosečni građanin počeo da se preračunava i da prebira po svojim džepovima. Svest o isplativosti investiranja u hartije od vrednosti širom je otvorila vrata investicionim fondovima. Srpska finansijska scena time je dobila poslednju, po mnogima, najvažniju kariku.

Ekonomista Branko Dragaš tvrdi da će “investicioni fondovi razbiti parazitske banke i druge finansijske monopole, donoseći toliko potrebnu dinamiku finansijskom tržištu”. U svom oštrom komentaru, on ukazuje na činjenicu da poslovne banke u Srbiji uzimaju novac od štediša i deponenata po ceni od 3-5 posto godišnje i da te iste pare, uz obaveznu deviznu klauzulu, posle plasiraju obračunavajući kamatu od 20 do 40 procenata. Da nije bilo investicionih fondova, dodaje Dragaš, najbogatiji čovek na svetu Bil Gejts, ne bi imao imetak od 42 milijarde dolara, već bi još uvek sedeo u svojoj garaži i čekao da ga neki bančin referent pozove na razgovor.

Investicioni fondovi nisu izum novijeg vremena. Preteče investicionih fondova nastale su još u XIX veku. Berzanski analitičar “Dnevnika” Nenad Gujaničić pisao je da je holandski kralj Viljem Prvi, još 1822. godine u Briselu oformio prvi investicioni fond. Nešto kasnije oni postaju veoma popularni u Engleskoj i Škotskoj, ali je do pune ekspanzije došlo dvadesetih godina prošlog veka, kada su špekulativni interesi pokrenuli otvaranje brojnih zatvorenih fondova.

Krah finansijskog tržišta 1929. godine uništio je najveći broj zatvorenih investicionih fondova. Prvi savremeni otvoreni fond – “Masačusets Investors Trast”, stvoren je 1924. godine sa portfoliom od 45 akcija i aktivom vrednom 50.000 dolara. Ovaj fond, piše Gujaničić, uveo je koncept koji predstavlja pravu revoluciju u investiranju: kontinuirano prodavanje novih akcija i otkupljivanje akcija koje mogu uvek biti prodate prema trenutnoj vrednosti aktive fonda. Ovaj fond još uvek posluje, danas pod nazivom “Stejt Strit Resirč” i neke njegove procene govorile su da je 10.000 dolara, uloženih 1924. godine, sedam decenija kasnije vredelo oko 40 miliona dolara.

Velika ekonomska kriza dovela je u pitanje popularnost investicionih fondova. Oporavak je došao četrdesetih-pedesetih godina prošlog veka, ali je prava ekspanzija nastala osamdesetih godina, kada su ustanovljeni brojni fondovi, čije poslovanje nije počivalo samo na akcijama, već i na drugim finansijskim instrumentima. Procenjuje se da je u SAD, 1980. godine samo 5,7 odsto domaćinstava posedovalo akcije investicionih fondova, da bi danas 70 miliona pojedinaca u skoro 40 miliona domaćinstava držalo u svojim ruka oko 80 procenata akcija investicionih fondova.

Upošljavanje rasutog kapitala

Investicioni fondovi su nastali kao izraz potrebe da se uposli rasuti kapital miliona malih vlasnika. Onima koji nemaju vremena, a ni znanja da vode sopstveni portfolio akcija, investicioni fondovi su ponudili usluge investicionog menadžmenta i prateći računovodstveni servis. Profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu dr Stojan Dabić navodi da investicioni fondovi upošljavaju veoma spretne menadžere, koji za svakog klijenta prave poseban akcijski portfolio (kupuju deonice različitih firmi), čime snižavaju rizik ulaganja, a zaradu čine izvesnijom.

Sem što popravljaju opštu investicionu klimu, investicioni fondovi su značajni zbog još dva razloga. Oni nisu strateški investitori i ne teže dugoročnijem boravku u vlasničkoj strukturi nekog preduzeća, već im je najvažniji interes kapitalna dobit. NJihova računica je jednostavna: kupujemo akcije da bi ih sutra skuplje prodali. Stoga se zalažu za restrukturiranje kompanija čije akcije poseduju, za bolje korporativno upravljanje i veću korporativnu odgovornost, za podizanje ukupnih performansi preduzeća, jer samo tako njihovi vlasnički papiri mogu računati na bolju cenu.

Investicioni fondovi po pravilu kupuju manje vlasničke pakete pa se, posredno, javljaju kao neka vrsta zaštite sitnih akcionara. Kao jedna od najznačajnijih karika korporativne ekonomije, investicioni fondovi su brana obezvređivanju uloga malih akcionara i njihovoj marginalizaciji. Tamo gde su oni uključeni u igru, teško se može dogoditi da onaj koji dođe do kontrolnog paketa, svesno obara vrednost akcija malih vlasnika.

Zarade koje donosi novac uložen u investicione fondove, po pravilu je veći od kamata koje banke odobravaju, ne samo na štednju po viđenju, već i na oročene uloge. Naravno, one su manje od mogućih zarada na najlikvidnijim berzanskim papirima, ali za takve prihode imaoci kapitala sem znanja, moraju imati i potrebnu dozu spremnosti na rizik i finansijski avanturizam. Prošle godine su slovenački investicioni fondovi donosili prihod od prosečnih 20 procenata, mađarski od 32 posto, češki od 28 procenata, a poljski od čak 44 posto.

Mada u Srbiji zvanično posluju tek nekoliko meseci, neki pokazatelji već govore o isplativosti ulaganja u investicione fondove. Ako je neko početkom marta uložio 5.000 evra u prvi investicioni fond na tržištu Srbije - “Delta plus”, krajem ove nedelje raspolagao je sa 6.500 evra. Za samo dva i po meseca vrednost investicione jedinice “Delta plusa” porasla je za oko 35 posto, a imovina fonda skočila je na više od 15 miliona evra. Drugi investicioni fond “Fima Proaktiv”, koji posluje tek nešto više od mesec dana, povećao je vrednost imovine na više od 11 miliona evra, uz rast investicione jedinice od 6,4 posto. “Dnevnikov” berzanski analitičar Nenad Gujaničić smatra da se, s razlogom, može očekivati da investicioni fondovi usisaju bar deo od onih četiri milijarde evra, koje stoje neuposlene u rukama građana Srbije.

Da li je sve tako lepo i ružičasto ili ulaganje u investicione fondove nosi i određene rizike? Velika ekonomska kriza iz tridesetih godina prošlog veka pokazala je da špekulanti mogu da naduvaju investicioni balon do pucanja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr. Boško Živković smatra da su investicioni fondovi, ako posluju u zakonski neregulisanom ambijentu, veoma opasni igrači. Češko iskustvo, gde su se investicioni fondovi pojavili pre donošenja potrebnih zakonskih rešenja, bogato je fingiranim stečajevima i širokom pljačkom malih investitora. Zato je profesor Živković, pre nego što je i donet Zakon o investicionim fondovima, pledirao da se u njega ugrade jako stroge odredbe. Ne bi bilo dobro, ako bi se slobodni kapital, koji tek što se spustio u finansijske vode, uverio da te odredbe i nisu tako stroge.

 Izvor: Dnevnik

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA,14.5.2007

Luka sitnog investiranja
Investicioni fondovi jedan od najsigurnijih načina, ali i najisplativijih, da se štedi i štedeći zaradi

Investicioni fondovi – da ili ne? Upravo to je dilema koje za svakog pažljivijeg investitora u Srbiji više ne bi trebalo da bude. Jer, po svemu sudeći, pojedini investicioni fondovi pokazaće se veoma brzo i na ovom području jednim od najsigurnijih, ali i najisplativijih načina da se štedi i zaradi, tvrdi Pavle Kavran, direktor investicione banke Citadel.

Pre svega, njih karakteriše lakoća investiranja. Uložiti novac u investicioni fond, bez obzira na to da li je reč o ulogu od svega sto evra ili pak sto hiljada evra, jeste potez koji odlikuje najmanje nekoliko prednosti u odnosu na sve ostale mogućnosti ulaganja koje svakom građaninu stoje na raspolaganju.

Prva od njih je svakako činjenica da je kupovina investicionih jedinica u fondu (bez čega nema ni članstva u njemu) ubedljivo najlakši način. Svi oni za koje su kretanja na Beogradskoj berzi potpuna  nepoznanica, sredstva plasiraju mudro i uz višestruko manji rizik od gubitka nego što je to slučaj kada se kupuju akcije samo jedne firme listirane na berzi.

Ulaganje novca u investicione fondove sa sobom nosi manji rizik. Glavni razlog za to je upravo diversifikacija investicionog portfolija fonda. Jer, fondovi svoja sredstva ne ulažu samo u jednu, već u izuzetno veliki broj različitih hartija od vrednosti, zatim u nekretnine, novčane depozite i slično. Tako se u znatnoj meri umanjuje rizik od eventualnog gubitka. Naime, ukoliko vrednost neke od akcija koje fond ima u svom vlasništvu iznenada padne, građani koji su svoj novac uložili u taj fond najverovatnije neće pretrpeti nikakav gubitak. Ovo zbog toga što će se vrednost investicione jedinice fonda, zahvaljujući nekretninama, državnim obveznicama i drugim hartijama od vrednosti kojima fond raspolaže (a čija je tržišna cena ostala ista ili je čak porasla), zadržati na približno istom nivou kao i pre. Za razliku od toga, kada neko sav svoj novac uložili samo u akcije jednog preduzeća, a one dožive pad na berzi, gubitak i plići džep ne mogu se izbeći.

Sledeće bitne prednosti koje ne samo da opravdavaju ulaganja običnih građana u investicione fondove jesu upravo stručnost i iskustvo već čuvenih portfolio menadžera. Ulaganjem novca i Investicioni fond investirate kao tim, a posao portfolio menadžera je da se brinu o stalnom rastu vrednosti investicione jedinice fonda, time i o rastu zarade svih koji su uložili u njega. Drugim rečima, ulažući u investicioni fond građani svoj novac poveravaju na upravljanje stručnjacima koji raspolažu mnoštvom investicionih informacija, ali i znanjem i iskustvom neophodnim da se kretanja na finansijskom tržištu mudro analiziraju i predvide. To znači da ulaskom u neki investicioni fond građani zapravo postaju deo šireg tima, koji pred sobom ima zajednički cilj, ali i kapitena i stručni štab spreman da čitav posao preuzme isključivo na sebe. Kupiti preko brokera akcije na berzi je sasvim obrnuta stvar. Naime, brokerske kuće u Srbiji nemaju prava da savetuju klijente u koju hartiju od vrednosti bi im u datom momentu bilo najpametnije da ulože. Upravo zbog toga, trgovina na berzi je igra u kojoj su građani prepušteni isključivo sebi, odnosno svojim procenama i svojim informacijama, a koje su gotovo uvek na znatno nižem nivou od informacija, iskustva i znanja kojim raspolažu portfolio menadžeri investicionog fonda.

Još jedna bitna stvar koju ne treba zaboraviti je svakako likvidnost investiranog novca, ili jednostavnije rečeno mogućnost građana da novcem koji su negde uložili raspolažu na način i u vreme koje njima odgovara. Investicione fondove u tom pogledu odlikuje niz pogodnosti i to, pre svega, u odnosu na štednju u bankama, ali i kupovinu nekretnina. Kao što je već poznato, da bi se dobila što veća kamata na štednju u bilo kojoj banci, građani svoj novac moraju da oroče na određeno vreme i da se time odreknu mogućnosti da u međuvremenu uloženim sredstvima raspolažu onako kako je to njima volja. Slična stvar je i kada je reč o kupovini nekretnine, gde su da bi se jedan stan ili poslovni prostor ponovo „pretočio” u novac potrebni strpljenje i vreme. Kod fondova je sve to mnogo jednostavnije, jer građani sa svojim novcem mogu da ulaze i izlaze iz fonda kad god im je to volja.

Da bi se sve prednosti ulaganja u investicione fondove potvrdile i u praksi, najvažnije je izabrati pravi fond. Pri tom nije dovoljno samo pročitati prospekt fonda i načelno se upoznati sa njegovom investicionom politikom, već je mnogo važnije uveriti se u nezavisnost, poštenje i iskustvo ljudi koji upravljaju imovinom. Osim toga, uvek je uputno raspitati se i oko toga da li i sam menadžment društva za upravljanje fondom ulaže svoj novac u njega. Jer, upravo to govori mnogo više od svih brošura i tvrdnji.

Izvor: Politika

INVESTICIONI FONDOVI- SRBIJA,2.5.2007

Provizije, troškovi i porez na kapitalnu dobit!
Građani koji odluče da ulažu svoj novac kroz investicione fondove moraju da vode računa i o troškovima koje će morati da plate. Takođe, ne postoji mogućnost da se izbegne plaćanje i poreza na kapitalne dobitke, po stopi od 20%. Situacija je malo drugačija i uveliko povoljnija za preduzeća, kada je reč o poreskom tretmanu.

Društvo za upravljanje investicionom fondom finansira se iz naknada koje naplaćuje članovima fonda. Naknada za kupovinu investicionih jedinica naplaćuje se kao procenat od uloga investitora (građana ili firmi, kako iz Srbije tako i iz drugih zemalja) u fond. Godišnje se naplaćuje naknada za upravljanje imovinom fonda. U slučaju kada član fonda želi da povuče svoj ulog iz fonda moguće je da će morati da plati i takozvanu naknadu za otkup investicionih jedinica. Ona je jedina zakonski ograničena na jedan odsto, dok sve ostale utvrđuju sama društva za upravljanje.

Kod dva fonda koja trenutno imaju dozvolu za rad u Srbiji, ove "ulazne" provizije idu do najviše pet odsto od vrednosti uloga (kod fonda "Delta plus") i padaju što su ulozi veći. Dok "Fima proaktiv" zaračunava tri odsto provizije na ulog, a maksimum 49.000 dinara.
Međutim, kada bi građanin odlučio da samostalno ivnestira na berzi, moguće je da bi naknade bile još i više. Jer se plaća određeni procenat na ime provizije brokeru, Centralnom registru i Berzi, i to pri svakoj transakciji.

Kada član povuče svoj ulog, tojest svoje investicione jedinice iz fonda, u celosti ili delimično, mora