Beograd - Zakon o besplatnoj podeli akcija omogućiće svim punoletnim građanima Srbije da se uključe u proces privatizacije što će tranziciju učiniti pravičnim procesom, a tržišnu ekonomiju približiti većini stanovništva. Tačno 3.780.00 ima pravo na 15 odsto akcija u javnim preduzećima NIS, EPS, Jat ervejz, Aerodrom Nikola Tesla, Galenika i Telekom - izjavio je juče u Skupštini Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije obrazlažući, umesto ministra ekonomije Mlađana Dinkića, Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija. On je podsetio da su uslovi za dobijanje u proseku po hiljadu evra akcija da potencijalni vlasnik akcija, na dan 31.12.2007. bude punoletan, kao i da u narednih šest meseci bude upisan u birački spisak. Uslov je i da građani nisu učestvovali u dosadašnjoj privatizaciji, odnosno da su se upisali u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom. - Ako se ima u vidu da će zaposleni u javnim preduzećima dobiti po 4.000 evra, to znači da je pronađena prava mera pravičnosti. Od trenutka kada se evidentirate ne smete da raspolažete ovim akcijama jer je promet protivzakonit. Akcije će u pravom smislu te reči biti besplatne, niti će biti oporezovane, niti će se na njih plaćati porez na kapitalnu dobit. Vlada će platiti sve troškove brokera i to sve do prve transakcije na tržištu - najavio je Đelić. S. Č. Bonus izbačen iz Predloga zakona Beograd - Vlada Srbije usvojila je amandmane na Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija prema kome će isplata bonusa biti izostavljena iz zakona. Odlučeno je takođe da se ukinu carinske dažbine na uvoz mleka u prahu i maslaca, i to će važiti za naredna četiri meseca - rekao je ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo na jučerašnjoj konferenciji za novinare, nakon sednice Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, Vlada je usvojila Informaciju o potrebi ostvarivanja saradnje između Ruske Federacije i Srbije u oblasti naftne i gasne privrede i formirala Radnu grupu kojoj će predsedavati premijer Srbije, a članovi su resorni ministri. J. D.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 13.12.2007
Kosmet ne drma berzu
Neizvesnosti koje će pratiti rešavanje konačnog statusa južne srpske pokrajine na srednji rok ipak može da izazove makroekonomsku nestabilnost, smatraju analitičari kompanije „Sitadel” Krajnji ishod razgovora o konačnom statusu Kosmeta, bez obzira na rešenje koje bude usvojeno, kratkoročno neće uticati na dalji pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Za pretpostaviti je da će se Vlada Srbije truditi da održi trenutnu ekonomsko-socijalnu ravnotežu i tako spreči političku nestabilnost koja bi mogla drastično da umanji interesovanje stranih investitora za lokalno tržište. Međutim, neizvesnosti koje će pratiti rešavanje konačnog statusa Kosmeta, ostavljaju otvoren prostor za političku nestabilnost u zemlji koja, na srednji rok, ipak može da izazove nestabilnost na makroekonomskom planu.
Ovo je jedan od osnovnih zaključaka istraživanja na temu „Kratkoročni finansijski rizici rešenja za budući status Kosova”, koje su obavili stručnjaci kompanije „Citadel Financial Advisory” iz Beograda.
„Sitadel” je vodeća grupa za investiciono savetovanje na finansijskom tržištu jugoistočne Evrope. Njeni klijenti su finansijske institucije u zemlji i inostranstvu: Vlada Republike Srbije, Agencija za privatizaciju, renomirane domaće i svetske kompanije, fizička lica i preduzetnici sa velikim kapitalom. Epitet vodećeg investicionog savetnika u Srbiji, „Sitadel” opravdava i ukupnom vrednošću transakcija na kojima je dosad savetovao, a koja iznosi više od 4,5 milijardi evra.
– Sve dok postoje makroekonomski rizici, oporavak i dalji razvoj berzanskog i uopšte finansijskog tržišta u Srbiji biće umerenog intenziteta. Međutim, ukoliko makroekonomski rizici ne budu otklonjeni do sredine 2008. godine, uz sav postojeći nivo političke nestabilnosti, to će se negativno odraziti na finansijsko tržište – smatraju u „Sitadelu”.
Istraživanje je potvrdilo da će se ulaganja stranih investitora u našu zemlju nastaviti. Kratkoročno gledano, šanse za značajna ulaganja su, pre svega, u sektoru nafte i električne energije i veće su od 50 odsto. Takođe, postoji svega 10 odsto šansi da zbog moguće političke nestabilnosti izazvane nekim od rešenja budućeg statusa Kosmeta već započeti proces privatizacije u Srbiji bude zaustavljen.
– Najveći deo direktnih stranih ulaganja u Srbiju je u vezi sa privatizacijom. Grinfild investicije su i dalje male i sporadične. Kako se može pretpostaviti da će vlada nastaviti sa procesom privatizacije, za očekivati je i nastavak direktnih stranih investicija. Ipak, njihov iznos naročito zavisi od makroekonomskih uslova zemlje – uvereni su u „Sitadelu”. Iako postoji mogućnost da rešenje statusa Kosova izazove strukturalne lomove i neravnotežu na ovim prostorima, sigurno je da je rizik od političke nestabilnosti ubedljivo najopasniji, budući da lako utiče na pogoršanja u ekonomiji i finansijama. Sve to samo znači da u Srbiji već sada postoji značajan rizik na makroekonomskom nivou. Spoljni bilans nije održiv na dug rok, pa je rizik od pogoršanja deviznog kursa u porastu, što opet može da dovede do inflatornog pritiska. Takođe, eventualna korekcija kursa mogla bi da poskupi finansiranje spoljnog duga. To će se, takođe, dogoditi i u slučaju da referentne međunarodne institucije smanje investicioni rejting zemlje u zavisnosti od razvoja političke situacije. Borko Pavićević Izvor: Politika
AKCIJE / BERZA, 12.12.2007
NIS za četiri godine lider u regionu
Kanjiža - Kada se za četiri godine okonča program unapređenja poslovanja naftne industrije Srbije koji se sprovodi u saradnji sa kompanijom Šel, stvoriće se uslovi da NIS ostvari lidersku poziciju u regionu - izjavio je juče u Kanjiži, na otvaranju seminara "Aktuelni trendovi u naftnoj industriji", Vladan Mijović, vođa projekta za unapređenje poslovanja NIS Plus i direktor NIS Petrol Rafinerije nafte u Pančevu. Prema njegovim rečima taj program, između ostalog, predviđa smanjenje troškova, racionalizaciju i ostvarivanje uspešnijeg rada maloprodajne mreže. Mijović je istakao da je u okviru programa prepoznato oko 120 projekata za poboljšanje poslovanja od kojih je 15 projekata označeno kao prioritet, pa će se sa njihovom realizacijom krenuti već iduće godine. On je objasnio da je reč o projektima vezanim za bolji kvalitet goriva koja se proizvode u Rafineriji nafte Pančevo, a za koje su potrebna minimalna ulaganja. "Implementacija programa unapređenja poslovanja NIS doneće uštedu od 100 do 150 miliona dolara", naglasio je Mijović. G. V.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 10.12.2007
Kosovo i nestabilan kurs dinara pokolebali investitore
Beogradska berza u poslednjem ovogodišnjem tromesečju beleži loše poslovne rezultate. U odnosu na početak godine, a posebno na period od januara do maja 2007. godine, kada su cene većine hartija od vrednosti beležile istorijske maksimume, i kada je obim dnevnih trgovanja dostizao i deset miliona evra, sadašnja situacija ne uliva optimizam. Silazna putanja počela je u junu kada je, zbog godišnjih odmora i iščekivanja polugodišnjih rezultata kompanija, došlo do hlađenja investicione tražnje i smirivanja tržišta u celini. Indeksi su tada izgubili od 20 do 30 odsto od svojih vrednosti, a pale su i cene do tada veoma likvidnih i traženih akcija na Beogradskoj berzi. Septembar po pravilu donosi optimizam izražen kroz očekivanja investicione javnosti što se moglo videti kroz glasanje za BELEXSENTIMENT, gde je većina investitora iščekivala oporavak. To se i desilo, ali na kratko, jer sva tri indeksa ubrzo doživljavaju drastičan pad. Tako je posle 9. maja, kada je zabeležen rekordan pad indeksa BELEXLINE od 5,24 odsto, 20. novembra taj indeks izgubio na vrednosti 3,05 odsto.
DOMINO EFEKAT Deprecijacija dinara - loš ili poželjan signal Svuda u svetu investitori deprecijaciju nacionalne valute shvataju kao podstrek izvoznom sektoru. U tom smislu, ako se očekuje veći izvoz i zarada kompanija, pad dinara može da predstavlja pozitivan signal. Ako je, sa druge strane, deprecijacija nacionalne valute znak lošeg stanja privrede i samo jedan element u setu razočaravajućih informacija, onda deprecijacija može da pogura cene akcija nadole. Dakle, bitno je u kakvom makroekonomskom ambijentu dolazi do deprecijacije, to jest, kako investitori doživljavaju slabljenje nacionalne valute - kao loš ili poželjan signal. Ipak, treba naglasiti da investitori u svetu imaju jednu prednost - terminsku zaštitu od rizika deviznog kursa, što znači da mogu da se osiguraju od eventualnih rizika. Ta mogućnost postoji i kod nas, ali se nedovoljno koristi - kaže Vladimir Vučković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Šta je izazvalo krizu na Beogradskoj berzi? Jedan od razloga koji se najčešće pominje odnosi se na nerešeno pitanje statusa Kosova. Beogradska berza pokazala je da je osetljiva na politička zbivanja, kada je posle izbora Tomislava Nikolića za predsednika Narodne Skupštine Srbije zabeležen rekordan pad indeksa u jednom danu. Oštar pad svih indeksa zabeležen je ponovo, a da li se to može povezati sa novom političkom krizom i predstojećim završetkom pregovora o statusu Kosova, to ćemo videti već posle 10. decembra. Jedno je sigurno, opšti pad tržišnih vrednosti na Berzi traje već mesec i po dana, a kod većine hartija od vrednosti to se ne može objasniti lošijim poslovanjem preduzeća. Svakako da se Kosovo kao politički razlog nalazi na čelu kolone potencijalnih razloga krize na Beogradskoj berzi, ali ne treba isključiti i druge faktore.
Tako, recimo, finansijski stručnjaci ukazuju i na precenjenost pojedinih hartija od vrednosti, u prvom redu akcija pojedinih banaka, zbog kojih je rast Beogradske berze u prvom polugođu bio rekordan u regionu. Od januara do maja opšti indeks BELEXLINE zabeležio je rast od 86 odsto, pa se kao logičan sled događaja, nametnula korekcija na dole. Ako se tome doda i panika, koju izazivaju mali i nedovoljno berzanski obrazovani investitori, dobija se domino efekat koji smo imali prilike da vidimo, kada su cene gotovo svih akcija padale bez obzira da li je postojao konkretan ekonomski razlog ili ne. Uzmimo primer pirotskog Tigra ili Sojaproteina iz Bečeja. Obe komapnije su listirane na zvaničnom prajm listingu Beogradske berze, koji podrazumeva korporativnu odgovornost prema investicionoj javnosti. Iz poslovnih rezulatata komapnije Tigar može se videti da je za prvih devet meseci ostvarila dobit od 199 miliona dinara, što pretstavlja povećanje od oko sto odsto u odnosu na 2006. godinu. Izvoz van programa autoguma povećan je za 15 odsto, a najavljena su ulaganja u nove proizvodne programe iznose nekoliko miliona evra. Slična je situacija i kod Sojaproteina, gde je za prvih šest meseci ukupna dobit premašila 435 miliona dinara, što je 65 odsto ukupne dobiti iz 2006. godine. Ako bi se posmatrali ostvareni rezultati i najavljeni planovi, savet u vezi sa ovim akcijama bi bio "strong buy", jer akcije imaju potencijal visokog rasta. Međutim, dešava se suprotno! Cena akcija pomenute dve kompanije vratila se na nivo iz februara 2007. godine. Ukoliko bismo analiziral celokupno tržište, mogli bismo zaključiti da to nisu usamljeni slučajevi.
ULOGA DEVIZNOG KURSA Najnovija dešavanja na Međubankarskom deviznom tržištu, kada je dinar u odnosu na evro, za dve nedelje devalvirao za 10 odsto, ukazuju i na kurs kao jedan od razloga za krizu na Berzi. Prema oceni Vladimira Vučkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, investitorima ne odgovara kolebanje kursa, jer je zarada ostvarena u dinarima po osnovu prodaje akcija sve manja kada se preračunava u evro. Dakle, u periodu kada je dinar jačao investitori su bili mirniji i ta činjenica mogla je samo da odloži odluke o prodaji. - Zaključno sa oktobrom, pad kursa je bio jedan od retkih faktora koji je delovao stabilizirajuće na Berzu. Ipak, treba imati u vidu da je pad evra mogao negativno da utiče na rezultate i bilanse izvozno orijentisanih preduzeća i da se po tom osnovu smanjivala atraktivnost njihovih akcija. Kasnije, kada je kurs počeo da raste, naročito u drugoj polovini novembra, investitori su osećali da se vrednost njihovog portfolija topi, ne samo po osnovu pada cena akcija, već i zbog porasta kursa. Sve u svemu, brže i lakše su se odlučivali na prodaju akcija. Uprkos tome, mislim da ni pad niti porast kursa nisu uticali na kretanja na Beogradskoj berzi, kao što nisu ni kretanja na Berzi u znatnoj meri uticala na pomeranja kursa - tvrdi Vučković. Komentarišući uticaj monetarne politike na berzanska kretanja, naš sagovornik kaže da taj uticaj jeste posredan, ali je veoma jak. "Monetarna politika oblikuje makroekonomske performanse zemlje i neke od najbitnijih informacija koje investitori sagledavaju. Logično je da će visoka inflacija, nestabilnost kursa, ili deficiti odvratiti investitore, pošto se oni neće osećati prijatno u takvom ambijentu. Od monetarne politike očekuje se da podrži privrednu ekspanziju kompanija, a to će povećati i cene akcija. Inflacija, inače, na kratak rok manje zabrinjava investitore nego porast kursa, pošto oni sve kalkulacije vrše u evrima. Drugim rečima, njih ne interesuje da li je prinos obezvređen u dinarima po osnovu inflacije, već u evrima", naglašava Vučković. U ovoj priči o kretanjima na Berzi svakako treba pomenuti i slabljenje interesovanja investitora usled zasićenja postojećim tržišnim materijalom, a to se može obajsniti padom ukupnog prometa, što, procenjuju stručnjaci, predstavlja veći problem od pada vrednosti indeksa, jer je upravo veća tražnja činilac koji može ponovo podići cene akcija, a indirektno i vrednost indeksa. Da je naše tržište plitko, to je već svima jasno. Zato je novi zakon o finansijskom tržištu i hartijama od vrednosti, koji bi regulisao trgovinu finansijskim derivatima, kao što su fjučersi i opcije, veoma potreban. Neophodno je, takođe, kreirati i niz novih finansijskih instrumenata, kao što su npr. municipalne obveznice. Kada je reč o izdavanju korporativnih i municipalnih obveznica (izdaju ih organi lokalne samouprave) Srbija kasni za zemljama u okruženju. U Hrvatskoj su emitovane obveznice Hrvatske elektroprivrede (HEP) i naftne kompanije INA i one su praktično razgrabljene. U Bosni i Hercegovini je u uspešno završena prva emisija obveznica Balkan investment banke iz Banjaluke, dok je u Crnoj Gori Opština Nikšić pionir, kada je u pitanju emitovanje municipalnih obveznica. Snažan podsticaj za nova ulaganja u naše finansijko tržište bio bi i izlazak velikih sistema i javnih preduzeća na listing Beogradske berze. I najzad, treba pomenuti i peti razlog, kojim brokeri objašnjavaju trenutni zastoj na Berzi, a to je okretanje većine stranih investitora inicijalnoj javnoj ponudi Hrvatskog telekoma. Činjenica je da strani invesitori, prvenstveno oni iz Slovenije i Hrvatske, igraju važnu ulogu na Beogradskoj berzi, i da postoji određena zavisnost od njihovih aktivnosti. Zato treba izvršiti popularizaciju srpskog tržišta hartija od vrednosti, kako na unutrašnjem planu, tako i van regionalnih okvira, a to se može postići samo daljim podizanjem atraktivnosti i dubine Beogradske berze. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 7.12.2007
Radnicima u javnim preduzećima akcije ili bonus
Beograd - Vlada Srbije juče je jednoglasno usvojila Predlog zakona o pravu na besplatne akcije prema kojem će svi punoletni građani Srbije koji do sada nisu ostvarili to pravo dobiti akcije u šest velikih javnih preduzeća. Osnovna novina u odnosu na do sada razmatrane varijante zakona odnosi se na zaposlene i bivše zaposlene u šest javnih preduzeća. Prema usvojenoj verziji zakona oni će dobiti pravo na akcije pre privatizacije svog preduzeća u iznosu od 200 evra po godini staža prema procenjenoj vrednosti preduzeća ili fiksni novčani iznos koji je određen za svako pojedinačno preduzeće. Zakonom je predviđeno i da će, u slučaju prodaje preduzeća po višem iznosu od procenjenog, bivši i sadašnji zaposleni morati da plate porez na kapitalnu dobit, dok će ostali građani biti oslobođeni tog poreza.
Južni potok i vize Komentarišući spekulacije u javnosti da projekat gasovoda Južni potok ruske kompanije Gazprom neće proći preko teritorije Srbije, vicepremijer Božidar Đelić izjavio je da je prošle nedelje ambasada Srbije u Moskvi izdala 24 vize na godinu dana inženjerima Gazproma. "To je činjenica i oni će imati mnogo razloga da često dolaze u Srbiju", zaključio je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče, na konferenciji za novinare, da je reč o najvažnijem zakonu posle 5. oktobra koji će u proces privatizacije uključiti četiri miliona građana koji će moći da dobiju akcije vredne u proseku 1.000 evra, a bivši i sadašnji zaposleni dobiće oko 4.000 evra s obzirom na to da je procenjena vrednost šest javnih preduzeća koja su obuhvaćena zakonom oko 25 milijardi evra. On je ocenio da je reč o pravičnom predlogu i najavio skoro usvajanje i zakona o denacionalizaciji. - Ovim predlogom naša zemlja postaće finansijski centar Balkana i ovde će biti realizovane neke od najvećih transakcija u ovom delu Evrope, a mogu reći i u celoj Evropi - izjavio je Đelić i pozvao građane da ne prodaju prava na akcije bilo kome pre nego što dobiju mogućnost da ih sami prodaju jer je to protivzakonito i mogu da budu oštećeni, a vrednost akcija će verovatno rasti. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić podsetio je da je reč o modelu koji nije do sada primenjen nigde u svetu jer građani dobijaju akcije vrednih preduzeća. "Četiri miliona građana podeliće oko četiri milijardi evra, a oko 150.000 bivših i sadašnjih zaposlenih u javnim preduzećima između 500 miliona i 750 miliona evra", ocenio je on. Komentarišući najavu štrajka radnika NIS zbog usvajanja ovog predloga Dinkić je podsetio da je usvojen zahtev radnika da dobiju akcije od 200 evra po godini staža pre privatizacije i da će, ukoliko budu i posle toga štrajkovali, to biti "štrajk pohlepe". - Nadam se da do toga neće doći. U NIS očekuju da dobiju 20.000 ili 40.000 evra po čoveku, ali to ne dolazi u obzir. Ako budu štrajkovali zato što džabe dobijaju krupan iznos za naše uslove onda neka štrajkuju koliko hoće, mi od ovoga nećemo odstupati - naglasio je Dinkić i dodao da do 30. juna radnici mogu u svom preduzeću da odluče da li žele akcije ili gotov novac u vidu bonusa. Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo rekao je da je Vlada juče odobrila interventni uvoz 15.000 tona jestivog ulja zbog poskupljenja. On je ocenio da se proizvođači ne odnose fer prema građanima i koriste zaštitu države da podižu cene. Ulje iz uvoza ići će isključivo u maloprodaju i neće moći da košta više od 95 dinara. Odobren je i uvoz mleka u prahu za potrebe konditorske industrije. Osim toga, Vlada je juče vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava odobrila produženje roka vraćanja kratkoročnih kredita za još godinu dana zbog suše, a za naknadu štete od elementarnih nepogoda odobreno je još 29 miliona dinara opštinama Žitište, Kuršumlija, Požarevac, Novi Pazar i Osečina. I. Radak
Izvor:Danas
AKCIJE / BERZA, 6.12.2007
Rast vrednosti berzanskih indeksa kao osveženje
Beograd - Rast vrednosti svih indeksa predstavlja pravo osveženje u statističkim izveštajima koji su juče stizali sa Beogradske berze. Najveći skok vrednosti je zabeležio je indeks SRX, koji rastao po stopi od 2,36 odsto, dok su BELEX15 i BELEXLINE podigli nivo za 0,93, odnosno za 0,39 odsto. Ukupan promet smanjen je na 371,1 milion dinara, a nešto slabije bilo je i učešće stranih investitora - sa fantastičnih 75 odsto zabeleženih u utorak, palo je na 39,89 odsto. Na pad vrednosti ukupnog prometa uticalo je i smanjeno interesovanje investitora za obveznice Republike Srbije od 451.909 evra. Čak 90 odsto te sume ili 405.548 evra, zaključeno je u trgovini jednom serijom - A2016K, koja će svojim vlasnicima doneti godišnji prinos od 5,59 odsto.
Na tržištu akcija dominiraju vrednosni papiri Pobeda holdinga iz Petrovaradina, čijim se akcijama trgovalo za 83,5 miliona dinara. Tako visoka tražnja pogurala je tržišnu kapitalizaciju pomenutog preduzeća za 20 odsto, tako da sada trenutna tržišna vrednost iznosi 594 miliona dinara. Na drugom mestu, sa prometom od 44,9 miliona dinara našli su se vlasnički papiri AIK banke. Slede ih akcije Sojaproteina i Agrobanke sa otrgovanim iznosom od po 21 milion dinara. Na kraju liste najtraženijih, sa prometom od 20,5 miliona dinara, hartije od vrednosti najvećeg srpskog prerađivača mleka - beogradskog Imleka. Osim Pobeda holdinga, zapažen je rast vrednosti akcija Kikindskog mlina koje su ostvarile promet veći od milion dinara i uvećale cenu za 11,11 odsto. Rast od 5,3 odsto beleže hartije Sremputa iz Rume, kao i Energoprojekta koje su skočile za 3,02 odsto, dok veći pad karakteriše kretanje cene Navipovih akcija (5,38 odsto). Darko Jovanović
Izvor: Danas
PENZIJSKI FONDOVI, 5.12.2007
Ograničen plasman sredstava koči razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova
Beograd - Ograničavajući faktor za razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova jeste slaba kupovna moć građana. Zato će uvođenje trećeg stuba penzijskog osiguranja trajati bar tri do pet godina. Problem je i regulativa imajući u vidu ograničenja i plasman prikupljenih sredstava, a ogroman problem predstavlja i pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Imamo pravo da deo prikupljenih sredstava uložimo u akcije koje su na A listingu, ali ograničavajuća okolnost je što se na tom listingu nalaze samo tri kompanije. Investicione jedinice svih fondova imale su stalan rast do aprila, a od tada beleže pad - izjavio je juče na konferenciji za novinare, Vojko Saksida, generalni direktor dobrovoljnog penzijskog fonda Triglav Penzija, koji je obeležio šest meseci od početka rada u Srbiji.
Prema njegovim rečima, predstavnici svih sedam dobrovoljnih penzijskih fondova koji posluju na našem tržištu, složili su se da bi trebalo da dođe do liberalizacije sistema plasmana sredstava dok se na berzi ne pojave još neki proizvodi atraktivni za ulaganje (municipalne obveznice, veći broja firmi na A listingu...). On je podsetio da dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji imaju oko 150.000 članova i prikupljena sredstva su suviše mala da bi ih uložili u nekretnine ili na tržišta u inostranstvu. Saksida je ipak naglasio da će se vremenom prikupljena sredstva uvećavati i da će fondovi sigurno iskoristiti mogućnost ulaganja u nekretnine i inostranstvo. Govoreći o prednostima ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove Saksida je podsetio da član nema obaveze prema fondu, sredstva izdvaja na individualni račun i ne mora da ih uplaćuje u kontinuitetu. Posle određenog vremena novac može podići u celokupnom iznosu ili na obroke. I. R.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 5.12.2007
Akcije AIK banke dominiraju prometom na Berzi
Beograd - Indeksi Beogradske berze nisu juče uspeli da održe pozitivan smer kretanja. BELEXLINE i BELEX15 bili su na gubitku od po 0,51 odsto, dok pomenuta konstatacija ne važi, jedino za indeks SRX koji je trgovački dan završio u plusu od 0,52 odsto. Kad je reč o stranim investitorima oni su juče bili još aktivniji, pa je njihov udeo u ukupnom prometu narastao na 75,01 odsto. Stranci su svoje učešće uvećali na 47,83 odsto i kod trgovine obveznicama Republike Srbije. Inače, na obveznice stare devizne štednje potrošeno je 629.986 evra, od toga najviše na serije A2016K (411.791 evra) i A2009K (201.500 evra). U prometu teškom 486 miliona dinara i dalje dominiraju akcije niške AIK banke kojima je trgovano za 127,9 miliona dinara. U stopu ih prate hartije od vrednosti zemunskog preduzeća Pupin Telekom, čija je intenzivnija trgovina donela promet od 125 miliona dinara.
Veća tražnja je zabeležena i kod akcija Energoprojekt holdinga (43 miliona dinara), dok je na vlasničke papire Metals banke i Sojaproteina potrošeno po 12 miliona dinara. Dominantno učešće u jučerašnjem trgovanju, sa više od pedeset odsto obavljenog prometa ostvarile su dve brokerske kuće UNICREDIT Bank Beograd (29,8 odsto) i Hypo Alpe Adria Bank (27,29 odsto). Najveći skok vrednosti od 20 odsto zabeležile su akcije preduzeća Somborstan iz Sombora. To preduzeće za kupovinu i prodaju nekretnina ostvarilo je u 2006. godini ukupne prihode od 87,7 miliona dinara i neto dobit od 11,8 miliona dinara. Trenutna cena akcija Somborstana od 1.200 dinara je daleko ispod obračunske cene koja iznosi 2.135 dinara, pa zato i ne čudi pojačano interesovanje investitora za njima. Cenu su uvećale i akcije koncerna Bambi-Banat (5,05 odsto), dok su najviše izgubile Agrocoopove (6,25 odsto) i Informatikine akcije (4,1 odsto). Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 4.12.2007
Živnula aktivnost stranih investitora
Beograd - Za nama je ostao još jedan nezanimljiv trgovački dan na Beogradskoj berzi. Vrednost ukupnog prometa nije bitnije odskakala u odnosu na prosek zabeležen u poslednjem ovogodišnjem tromesečju i iznosila je 251,6 miliona dinara. Hartije od vrednosti kojima se juče najviše trgovalo bile su akcije AIK banke iz Niša čiji je promet premašio 45,3 miliona dinara. Na drugom mestu našle su se akcije Agrobanke, koje su se suočile sa novim padom cene od 2,06 odsto, dok je obim trgovanja dostigao 40,2 miliona dinara. Slede vlasnički papiri Komercijalne banke Beograd sa prometom od 11,6 miliona dinara, kao i akcije Vitala iz Vrbasa i Energoprojekt holdinga sa prometom od osam, odnosno 7,3 miliona dinara. Kada govorimo o obveznicama Republike Srbije, interesovanje za te vrednosne papire izražava se cifrom od 653.170 evra od čega 80 odsto otpada na trgovinu serijom A2016K (563.885 evra).
Ova serija obveznica doneće svojim vlasnicima godišnji prinos od 5,59 odsto. Statistika Beogradske berze je još zabeležila i povećanje vrednosti sva tri indeksna pokazatelja, najveći skok od 1,01 odsto zabeležio je indeks SRX, a najmanji opšti indeks BELEXLINE - rast od 0,11 odsto. U sredini se našao pokazatelj petnaest srpskih najlikvidnijih hartija od vrednosti, BELEX15, koji je svoj nivo popravio za 0,25 odsto. Znak plus odlika je i pokazatelja aktivnosti stranih investitora, koji su sa udelom u ukupnom prometu od 51,84 odsto nadjačali domaće investitore. Stranci su svoje aktivnosti pojačali kako na strani prodaje tako i na strani kupovine akcija. Od 139 emisija akcija kojima je juče trgovano veću cenovnu promenu, praćenu i većim obimom trgovanja, iskazale su jedino akcije preduzeća BG Group Jugoalat iz Novog Sada koje su, uz promet od četiri miliona dinara, poskupele za 11,11 odsto, dok su akcije Metals banke, posle prošlonedeljnog pada na nivo od 40.777 dinara, popravile cenu za 5,45 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 3.12.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke
Iako su ponedeljak i utorak poslednje nedelje novembra najavljivali promenu negativnog trenda u kretanju indeksa Beogradske berze, druga polovina sedmice demantovala je očekivanja. Posle dvodnevnog rasta vrednosti, indeksi BELEX15 i BELEXLINE su u sredu, četvrtak i petak prethodne nedelje zabeležili pad. Ipak, značajan rast vrednosti indeksa BELEX15 koji je zabeležen u ponedeljak, i koji je iznosio 1,75 odsto, rezultirao je skokom vrednosti tog indeksa na nedeljnom nivou, i to za 23,22 indeksnih poena, odnosno za 1,05 odsto. BELEX15 je u petak vredeo 2.226,45 indeksnih poena, dok je najviša nedeljna vrednost zabeležena u utorak i iznosila je 2.275,34 poena. Indeks BELEXLINE, sa druge strane, beleži pad vrednosti na nedeljnom nivou, i novembar završava sa 3.736,48 indeksnih poena, što je za 0,16 odsto niže u odnosu na prethodnu sedmicu.
U periodu od 26. do 30. novembra na Berzi je ostvaren obim prometa od 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 20 miliona evra, a realizovan je kroz 3.700 transakcija. U nedeljnom trgovanju, akcije su učestvovale sa 96,1 odsto, dok preostalih 3,9 odsto prometa predstavlja učešće obveznica RS. Dnevni promet akcijama kretao se na ustaljenom nivou od oko 300 miliona dinara, dok je u trgovanju obveznicama RS zabeležen relativno nizak dnevni obim prometa u prvoj polovini nedelje, da bi u petak trgovanje tim hartijama premašilo 400 hiljada evra. Obveznice A2015 zabeležile su najveći promet na nedeljnom nivou, i to u iznosu od oko 330 hiljada evra. Učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama RS iznosilo je 11,7 odsto. Važno je podsetiti i da je Odlukom Upravnog odbora Berze, privremeno ukinuto naplaćivanje provizije na sekundarno trgovanje dužničkim hartijama koje se nalaze na listingu Berze (u toj kategoriji su obveznice RS), i to u periodu od 1. do 31. decembra ove godine.
Kad je reč o trgovanju akcijama, od 286 emisija koje su istrgovane u prethodnoj nedelji, 69 je zabeležilo rast cene, dok je pad cene zabeležen za 121 emisiju akcija. Preostalih 96 emisija akcija kojima je trgovano u toku prethodne nedelje zabeležile su poslednju cenu jednaku onoj od prethodnog petka. Strani investitori su u ukupnom trgovanju akcijama učestvovali sa 44,1 odsto. Investitorima su najinteresantnije bile akcije AIK banke iz Niša i Agrobanke iz Beograda, kojima je ostvaren promet od 233,3 odnosno 161,9 miliona dinara, dok sve ostale hartije beleže promet niži od 100 miliona dinara. Najveći skok cene među akcijama koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, od 8,6 odsto, zabeležile su akcije Dunav osiguranja iz Beograda, dok se na drugom mestu nalaze akcije Puteva iz Užica, čija je cena skočila za 7,5 odsto. Najveći, dvocifreni pad cene, zabeležile su akcije Navipa iz Zemuna, čija je poslednja cena od 1.400 dinara za 15,1 odsto niža u odnosu na početak nedelje. Akcije koje se nalaze na listingu Berze, zabeležile su porast vrednosti. Tako su, recimo, akcije preduzeća Sojaprotein iz Bečeja poslednjeg dana trgovanja vredele 16.930 dinara. Skočila je i vrednost akcija Energoprojekt holdinga, a poslednja cena ovih akcija iznosila je 2.595 dinara. Akcije Tigra iz Pirota zabeležile su rast cene samo u ponedeljak i utorak, što je bilo dovoljno za nedeljno uvećanje cene od 45 dinara, tako da je poslednja cena ovih akcija iznosila 1.803. Natalija Nedeljković
Izvor: Danas
INVESTICIONI FONDOVI, 1.12.2007
Investicioni fond ušao u trgovinski lanac u Vojvodini
Privatni investicioni “Fond za južni Balkan” (Saut Balkan fand), koji deluje u okviru fondacije SEAF, uložio je do sada u dokapitalizaciju “Gomeksa” više od dva miliona dolara, čime je postao vlasnik 35 odsto kapitala tog vodećeg trgovinskog lanca u Vojvodini. SEAF je saopštio da namreava da u narednih pet godina investira oko 10 miliona dolara u “Gomeks”, koji je jedan od najvećih lanaca maloprodaje u okviru “CBA asocijacije”, koja okuplja 23 trgovinska lanca u Srbiji i deo je međnarodne “CBA grupacije” sa sedištem u Mađarskoj. To će omogućiti “Gomeksu”, koji sada poseduje mrežu od 17 maloprodajnih objekata, sa ukupno 300 zaposlenih, da u narednih pet godina otvori još 10 supermarketa u Srbiji i da zaposli još 450 ljudi.
Dokapitalizacijom “Gomeksa”, SEAF je, kako je istaknuto, uspešno okončao svoju prvu investiciju u Srbiji i time proširio poslovanje na jedno od najatraktivnijih brzorastućih tržišta na Balkanu. Kao suvlasnik i poslovni partner, “Saut Balkan fand” će, kako je saopšteno, raditi na unapređenju poslovanja i bržem rastu “Gomeksa”, oslanjajući se na svoje internacionalno iskustvo u povećanju vrednosti kompanija i pružanju neophodne podrške u poslovanju kroz ekspertizu iz različitih oblasti, uključujući strateški i operativni menadžment, marketing i finansije. SEAF-ova finansijska i operativna podrška će omogućiti “Gomeksu” da pojača svoje prisustvo u Vojvodini i da se proširi na ostala područja u Srbiji. SEAF investira kapital u privatne kompanije koje se bave različitim industrijskim delatnostima na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije.
SEAF je globalna investiciona kompanija sa sedištem u Vašingtonu, koja upravlja privatnim investicionim fondovima koji ulažu u kompanije na tržištima u razvoju, uključujući Centralnu i Istočnu Evropu, Aziju i Južnu Ameriku. Investitori SEAF-a na globalnom nivou su poznate međunarodne finansijske institucije, osiguravajuća društva, penzijski fondovi i banke, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska Korporacija (IFC), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Razvojna finansijska organizacija holandske vlade (FMO) i Sekretarijat za Međunarodne odnose u vladi Švajcarske (SECO).
Izvor: Dnevnik
AKCIJE / BERZA, 30.11.2007
Indeksi Berze ponovo u minusu
Beograd - Povećanje broja akcija koje beleže pad vrednosti (44), u odnosu na broj onih čija cena raste (22) doprinelo je da indeksi Beogradske berze trgovački dan ponovo završe sa minusom. Taj minus kod opšteg indeksa BELEXLINE iznosi 0,4, kod BELEX15 0,3, a indeks SRX beleži najveći pad od dva odsto. Najveći pad vrednosti registrovan je kod akcija Puteva iz Užica (7,9 odsto), Simpa iz Vranja (7,2 odsto) i Dunav osiguranja (6,1 odsto). Vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi dostigla je 359,6 miliona dinara, uz učešće stranih investitora od 42 odsto. Najviše se trgovalo hartijama od vrednosti građevinskog preduzeća Budućnost iz Novog Sada, koje i pored uvećanog prometa (64,3 miliona dinara) beleže pad cene od 10,6 odsto.
Značajniji obim trgovanja zabeležen je i akcijama niške AIK banke (47,1 milion dinara), dok je na akcije Agrobanke potrošeno 33,9 miliona dinara. U prvoj petorki investitorima su bili interesantne i akcije Koka Kole (promet od 19,5 miliona dinara) i Pobeda holdinga (19 miliona dinara). Obveznicama Republike Srbije je trgovano za 210.401 evro, a najviše serijom koja poslednja dospeva na naplatu - 2016. godine (115.591 evra). Juče je na Beogradskoj berzi bilo aktuelno i trgovanje metodom minimalne cene, kojom se obavljao promet sa akcijama Autoservisa iz Čačaka (38 miliona dinara) i Elektronabave iz Beograda (875.637 dinara). Od ostalih informacija izdvajaju se dve: isključenje sa organizovanog tržišta - za hartije preduzeća Budućnost D.M.R. iz Paraćina i Stražilova iz Sremskih Karlovaca. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 29.11.2007
Četvrtinu prometa na Berzi ostvarile akcije preduzeća Beograd
Beograd - Oporavak vrednosti berzanskih indeksa bio je kratkog daha s obzirom na to da su juče svi indeksi ponovo zabeležili pad. Tako su, recimo, BELEX15 i SRX, indeksi koji prate kretanje cena najlikvidnijih hartija u Srbiji, pali za 0,8 odsto, dok je vrednost BELEXLINE bila niža za 0,4 odsto. Ukupan promet na Berzi dostigao je nivo od 368,7 miliona dinara dok je učešće stranih investitora smanjeno za oko tri odsto i iznosilo je 41 odsto. Na kupovinu obveznica Republike Srbije juče je potrošeno 65.938 evra, a najviše se trgovalo serijama koje dospevaju na naplatu 2008. (15.311 evra) i 2015. godine (13.331 evra). Za obveznice sa rokom dospeća 2016. godine, koja je do sada bila najinteresantnija investitorima, nije bilo tražnje.
Nešto manje od jedne četvrtine ukupnog prometa (81,6 miliona dinara) realizovano je kupovinom akcija preduzeća Beograd iz Beograda, koje su ujedno bile i najtrgovanije hartije od vrednosti, sa rastom cene od 4,9 odsto. To preduzeće, koje se bavi proizvodnjom i prometom alkoholnih i bezalkoholnih pića, poljoprivrednih proizvoda, kao i ugostiteljskim uslugama, ostvarilo je lane ukupan prihod od 1,2 milijarde dinara i neto profit od 27,2 miliona dinara. Na drugom mestu, sa prometom od 52,1 milion dinara, našle su se akcije Rudnika iz Rudnika, dok su se na trećem mestu liste akcija sa najvećim prometom, pozicionirale hartije Agrobanke (42,5 miliona dinara). Slede ih vlasnički papiri Koka Kole (promet od 35,7 miliona dinara) i AIK banke čiji je promet premašio 27,1 miliona dinara. Većih cenovnih oscilacija nije bilo, jedino su akcije Dunav osiguranja zabeležile rast vrednosti od 8,1 odsto. Za 2,4 odsto skočila je i cena akcija Sojaproteina iz Bečeja koje su ostvarile promet od 10,6 miliona dinara. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 28.11.2007
Indeksi u blagom porastu
Beograd - Finansijsko tržište nastavlja sa oporavkom, posle dvonedeljnog negativnog trenda. BELEXLINE je juče zabeležio rast od 0,2 odsto, BELEX15 0,4 odsto, dok srpski indeks listiran na Bečkoj berzi svoju vrednost uvećava za 0,2 odsto. Ukupan promet na berzi premašio je 270 miliona dinara zahvaljujući uglavnom tražnji za investiranje u akcije. Obim prometa obveznica Republike Srbije ponovo je nizak (48.609 evra). Najviše se trgovalo serijom A2010K (20.917 evra), dok kod serija A2008K, A2011K, A2012K, A2013K i A2015K nije zabeležen promet. Najveću pažnju investitora privukli su vlasnički papiri AIK banke, na čiju kupovinu je juče potrošeno 63,4 miliona dinara .
Trgovalo se u značajnijem obimu i akcijama Agrobanke ( promet od 39,2 miliona dinara), kao i Imleka, (31,3 miliona dinara). Prvu petorku najtraženijih akcija Beogradske berze čine i hartije od vrednosti Sojaproteina (16 miliona dinara) i Metals banke (9,7 miliona dinara). Oporavak berzanskih indeksa prati i rast cena većeg broja emitovanih hartija od vrednosti kojima je trgovano. Od 45 akcija firmi koje su trgovački dan završile u plusu, najveći rast vrednosti beleže akcije Strela Ub iz Uba, sa poskupljenjem od 19,9 odsto, slede akcije Telefonkabla (10,7 odsto), hartije od vrednosti Laste (8,5 odsto) i Dunav osiguranja (4,8 odsto). Na drugoj strani, najveći pad od 11,3 odsto beleže akcije vranjskog Alfa Plama. Beogradska berza je juče donela Rešenje o privremenoj obustavi trgovanja za akcije preduzeća Turist iz Bačke Palanke. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 27.11.2007
Akcije Jedinstva iz Vranja privukle pažnju investitora
Beograd - Jučerašnje trgovanje na Beogradskoj berzi obeležio je značajan obim prometa akcijama Jedinstva iz Vranja. Hartijama od vrednosti tog saobraćajnog preduzeća trgovano je metodom preovlađujuće cene (za 51,2 miliona dinara), ali i kroz blok trgovanje (za 125 miliona dinara). Po ceni od hiljadu dinara prodato je više od 53 odsto akcija vranjskog Jedinstva. To preduzeće je počev od 2005. godine stabilizovalo poslovanje, a lane je ostvario ukupan prihod od 655,3 miliona dinara i neto profit od 1,2 miliona dinara. Veći obim prometa beleže i akcije AIK banke (25,1 miliona dinar), čija je cena uvećana za 6,7 odsto. Akcijama Beogradelektra trgovano je za 19,1 milion dinara, dok je na vlasničke papire Agrobanke i Sojaproteina potrošeno po jedanaest miliona dinara.
Vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi koji je ostvaren kroz 600 transankcija, dostigla je juče 321 milion dinara, dok je učešće stranih investitora iznosilo 46,5 odsto. Njihov udeo na strani kupovine akcija je izraženiji (69,5 odsto), i trostruko je veći od njihovog učešća u prodaji akcija (23,6 odsto). Sva tri indeksa beleže rast - najveći pomak od 2,6 odsto zabeležio je indeks SRX, a najmanji BELEXLINE (0,6 odsto). Indeks BELEX15 beleži rast vrednosti od 1,7 odsto. Od ostalih dešavanja na berzi izdvaja se rekordno nizak promet obveznica Republike Srbije (samo 7.652 evra). Interesovanja je bilo za serije A2010K (4.395 evra) i A2016K (3.257 evra), dok kod ostalih serija promet nije zabeležen. Za dva preduzeća su doneta rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta, pa se tako više neće trgovati akcijama Somboleda iz Sombora i Neimara iz Novog Sada. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 26.11.2007
Kretanja na domaćem finansijskom tržištu
Protekla nedelja mogla bi se slobodno okarakterisati kao pet veoma teških trgovačkih dana u kojima su tržištem dominirali beznadežnost i pesimizam investitora koji su žestoko oborili cene skoro svih likvidnih akcija. Indeks Beleks 15 potonuo je nepunih 10 odsto dok je u samo jednom danu, u utorak, izgubio skoro pet procenata. Ovaj berzanski pokazatelj spustio se na kraju sedmice na nivo od 2.203,23 poena što je vrednost koju je dostizao krajem februara tekuće godine. Silazni trend tržišta, već nekoliko sedmica prisutan u celoj regiji, kao i sve jači uticaj političke neizvesnosti koja se nadvija nad Beogradskom berzom, verovatno su glavni faktori naglog potonuća domaćeg tržišta akcija.
Izuzetno nepovoljan signal investitorima dala je i neuspela prodaja novosadskog DDOR-a koja je privukla samo jednog ponuđača. Italijanska Fondijarija, nezvanično, bila je spremna platiti za kontrolni paket jedne od dve vodeće domaće kompanije u oblasti osiguranja manje od 200 miliona evra, te su investitori sa nevericom sagledavali tržišne kapitalizacije kompanija sa Beogradske berze, pre svega iz finansijskog sektora.
Najtrgovanija hartija bila je niška AIK banka koja je uz realizaciju od 375,5 miliona dinara izgubila na vrednosti više od 13 procenata spustivši se ispod nivoa od 9.000 dinara. Beogradska Agrobanka pala je 5,2 odsto okončavši sedmicu na nivoima oko 23.000 dinara. Novosadska Metals banka spustila se do kote od 40.000 dinara, naglo potonuvši odmah nakon neuspele prodaje DDOR-a. Ova novosadska bankarska ustanova zabeležila je minus od skoro 18 procenata, te je od likvidnih hartija jedino beogradsko Dunav osiguranje zabeležilo značajniji pad. Među trgovanijim hartijama bio je i bečejski “Sojaprotein” koji je umanjio tržišnu kapitalizaciju oko 11 procenata. Ova kompanija zabeležila je realizaciju od 216 miliona dinara dok je nedeljni minimum ostvarila na ceni od 16.000 dinara. Nešto blaži pad zabeležio je holding “Energoprojekt”, dok je najstabilnija hartija na A listingu bio pirotski “Tigar”, istina sa nevelikim obimom prometa.
Aukcijsko tržište nije beležilo ovakva dramatična kretanja ali na velikom broju hartija nije beležena značajna tražnja. Novosadska industrija mesa “Neoplanta” pala je i ispod nivoa od 1.000 dinara čime je nastavljen nagli silazni trend ove hartije. Solidne promete beležio je vrbaški “Vital” koji se spustio do nivoa od 7.700 dinara dok je uljara “Banat” iz Nove Crnje u samo jednoj transakciji pala 15 procenata uz promet od 18,7 miliona dinara. Nešto manji promet uz nepromenjenu cenu zabeležila je senćanska šećerana TE-TO dok je Fabrika šećera Crvenka blago smanjila vrednost na 13.000 dinara. Nenad Gujaničić
Izvor: Dnevnik
AKCIJE / BERZA, 23.11.2007
Akcije AIK banke podigle promet na Berzi
Beograd - Situacija na finansijskom tržištu se ne popravlja. Nastavljen je silazni trend, što je očigledno ako se posmatra kretanje opšteg indeksa BELEXLINE, koji već deseti dan beleži pad vrednosti. Jučerašnji pad vrednosti iznosi dva odsto i posle dužeg perioda, taj pad je veći od smanjenja vrednosti indeksa BELEX15 i SRX, koji beleže pad od 1,7, odnosno 1,8 odsto. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu povećano je na 47,8 odsto zbog intenzivnije prodaje akcija (s-FIS = 63,3 odsto). Interesovanje za akcije AIK banke (obim prometa dostigao je 190,5 miliona dinara) podiglo je vrednost ukupnog prometa na Beogradskoj berzi koji je dostigao 416,6 miliona dinara. Cena akcija AIK banke pala je ispod nivoa od 9.000 dinara, dok je najniža dnevna vrednost iznosila 8.750 dinara.
Akcijama Komercijalne banke trgovalo se za 28,5 miliona dinara, a hartijama od vrednosti Agrobanke za 19,8 miliona dinara. Obim prometa akcija beogradskog preduzeća Vrenje premašio je 13,6 miliona dinara, dok je na vlasničke papire Novosadskog sajma potrošeno 10,2 miliona dinara. Promet obveznica Republike Srbije iznosio je 677.176 evra, a najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju serijama A2013K (227.000 evra) i A2009K (168.000 evra). Pad cena većine akcija nastavljen je i juče. Najveći pad beleže (u odnosu na promet) akcije Fidelinke - 11,6 odsto, zatim Dunav osiguranja (10,4 odsto), Jubmes banke ( 10,4 odsto), kao i Imleka (sedam odsto). Suprotno ovim negativnim kretanjima, jedino akcije Somborstana i dalje poskupljuju, i to po stopi od 20 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 22.11.2007
Blagi oporavak berzanskih indeksa
Beograd - Posle značajnijeg pada zabeleženog u utorak, indeksi Beogradske berze juče su počeli da se oporavljaju. Za BELEXLINE pad iznosi 1,5 odsto, a za BELEX15 i SRX 1,8, odnosno 1,6 odsto. Uprkos tome, zabrinjava činjenica da se povećava broj hartija od vrednosti koje trgovanje završavaju sa nižim cenama. Od 131 emisije akcija, kojima se juče trgovalo, kod 81 je registrovan pad cene, a rast kod 16. Taj odnos je kod kontinuiranog trgovanja još nepovoljniji - samo četiri emisije akcija beleže rast vrednosti, a čak 31 pad cene. Najveći gubitak beleže akcije Telefonije (13,8 odsto), Dunav osiguranja (8,5 odsto) i Koncerna Bambi-Banat (7,5 odsto). Jedine hartije od vrednosti koje se mogu pohvaliti značajnijim skokom vrednosti (većim od 19 procenata) jesu akcije preduzeća Somborstan i Strela Ub.
Ukupan promet na berzi juče je iznosio 240,4 miliona dinara, dok je udeo stranih investitora sveden na 38,8 odsto. Najveću pažnju investitora privlači i dalje bankarski "trio" (akcije AIK, Univerzal i Agrobanke). Za kupovinu akcija AIK banke juče je potrošeno 52,5 miliona dinara, a za Univerzal i Agrobanku 24,5, odnosno 16,6 miliona dinara. Slede zatim vlasnički papiri Sojaproteina i subotičke Fidelinke kojima se trgovalo za 15,6, odnosno 11,2 miliona dinara. Smanjena aktivnost karakteriše i berzansko trgovanje obveznicama Republike Srbije. U obveznice je uloženo dvostruko manje sredstava nego prethodnog dana, odnosno 346.559 evra. Najtraženija je bila serija A2015K (promet od 301.256 evra), dok se serijama A2008K, A2010K, A2011K i A2013K uopšte nije trgovalo. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 21.11.2007
Svi berzanski indeksi u minusu
Beograd - Investiciona klima na Beogradskoj berzi juče se dodatno pogoršala, imajući u vidu da su svi indeksi zabeležili nagli pad vrednosti. Opšti indeks BELEXLINE izgubio je tri odsto vrednosti, ili 122 indeksnih poena, što predstavlja najveći zabeležen pad od 9. maja ove godine. Indeksi BELEX15 i SRX zabeležili su još drastičniji pad od 4,9, odnosno 7,2 odsto. Takva kretanja indeksa mogu se objasniti činjenicom da na njihovu vrednost u velikoj meri utiče kretanje cene akcija banaka, koje su u utorak, (sve, osim Agrobanke) pale. Tako su, recimo, akcije Metals banke pale za deset odsto, AIK banke za 7,2 odsto a Univerzal banke za 7,1 odsto. Cena akcija Privredne banke bila je niža za 5,9 odsto, dok su hartije od vrednosti Komercijalne i Jubmes banke registrovale pad od 4,7, odnosno četiri odsto.
Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 447,8 miliona dinara, a povećano je i učešće stranih investitora na 62 odsto ostvareno pre svega u prodaji akcija (68,7 odsto), što do sada nije bio čest slučaj, jer su strani investitori uglavnom više kupovali akcije. Najveći obim prometa zabeležen je u trgovini hartijama od vrednosti bečejskog Sojaproteina. Investitori su iskoristili najnoviji pad cene ovih akcija od 8,2 odsto i u njih uložili 150,5 miliona dinara.
Značajniji promet ostvaren je i u trgovanju akcijama AIK banke (37,7 miliona dinara), dok se vlasničkim papirima Agrobanke trgovalo za 33,8 miliona dinara. Vrednost prometa Energoprojektovih hartija premašuje 30 miliona dinara, a intenzivnije se trgovalo i Imlekovim akcijama (17,5 miliona dinara). Za obveznice Republike Srbije vladalo je interesovanje vredno 794.150 evra, a najviše su kupovane serije A2015K - 358.500 evra i A2012K - 143.801 evro. Beogradska berza donela je i dva Rešenja o isključenju sa organizovanog tržišta za akcije Agrovojvodine iz Vršca i Strele iz Obrenovaca. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 20.11.2007
Akcionari Tigra najveći gubitnici
Beograd - Na nedavno održanoj Šestoj međunarodnoj konferenciji na Beogradskoj berzi iznet je podatak da naša berza zauzima treće mesto mesto u regionu po ostvarenom prometu. Međutim, ukoliko se nastavi sa nižim dnevnom obimom trgovanja, kao što je juče bio slučaj, kada je ukupan promet dostigao 277,3 miliona dinara, ta pozicija lako može biti izgubljena. Svi pokazatelji na Beogradskoj berzi su juče imali negativan predznak. Opšti indeks BELEXLINE beleži pad od 0,8 odsto, BELEX15 1,5, a SRX 2,4 odsto. Učešće stranih investitora iznosi 33,5 odsto, uz smanjenje aktivnosti u kupovini akcija sa 54 odsto u petak, na 40 odsto juče.
Od ukupno 143 emisije hartija od vrednosti sa kojima se na berzi trgovalo juče kod 55 zabeležen je pad, rast vrednosti kod 31, dok je sa nepromenjenom cenom je ostalo 57 akcija. U odnosu na obim prometa, najveći gubitak beleže akcionari Tigra (pad vrednosti od 6,7 odsto), zatim akcionari Progresa (pad od 5,9)i Planuma (pet odsto). "Čast" berze odbranila je firma Minel Dinamo,koja je sa prometom od 1,8 miliona dinara, svoju tržišnu kapitalizaciju uvećala za dnevno maksimalno dozvoljenih 20 procenata. Na prvom mestu po obimu prometa bile su akcije Metals banke, kojima se trgovalo za 23,9 miliona dinara, sledi niška AIK banka (promet od 22,3 miliona i pad vrednosti akcija od 3,2 odsto), a među traženijim bile su i akcije Informatike ( promet od 21,5 miliona dinara)i hartije od vrednosti šećerane TE-TO iz Sente ( 18,9 miliona dinara). Listu akcija sa najvećim prometom zatvaraju akcije Agrobanke, kojima se trgovalo za 18,1 milion dinara. Promet obveznica RS vredeo je 799.195 evra i od tog iznosa najveći deo, ili 563.503 evra čini promet obveznicama serije A2016K. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 19.11.2007
Ne prestaje pad indeksa
Nakon ovonedeljnog trgovanja, može se zaključiti da opšta situacija za investitore na Beogradskoj berzi nije povoljna. Ukupan pad tržišta za proteklu nedelju, meren kroz kretanje opšteg indeksa BELEXLINE iznosi 2,67 odsto. Od ponedeljka ovaj indeks beleži minus od 110,67 indeksnih poena, što može uticati da, ako se ovakav trend nastavi, njegova vrednost padne ispod granice od četiri hiljade poena. Negativan trend karakteriše i kretanje vrednosti indeksa BELEX15, čiji minus za ovu nedelju iznosi 4,6 odsto, ili 118,85 indeksnih poena. BELEX15 će ponedeljak dočekati sa nivoom od 2.447,08 poena. Ipak, najveći pad zadesio je srpski indeks SRX koji se kotira na Bečkoj berzi, koji je u petak izgubio 3,86 odsto.
U periodu od 12. do 16. novembra ukupni ostvareni promet na Beogradskoj berzi iznosio je 2,1 milijardu dinara i to je postignuto kroz 3.727 transakcija. Vrednost prometa je varirala iz dana u dan, od najvišeg iznosa u utorak od 626.284.152 dinara, do najnižeg ostvarenog u ponedeljak od 239.587.804 dinara. Kao i mnogo puta od početka ove godine, najveće interesovanje vladalo je za akcijama AIK banke iz Niša. Ukupno je za nedelju dana prodato 68.596 akcija ove banke, u ukupnoj vrednosti od 727,9 miliona dinara. Sva pomenuta trgovanja obavljana su u rasponu cene od 10.300 do 10.800 dinara. Sledeće po prometu bile su hartije od vrednosti Energoprojekt holdinga, čije je trgovanje "težilo" 110,4 miliona dinara, dok je za akcije zrenjaninskog Dijamanta potrošeno 86 miliona dinara. Dosta su bile tražene i akcije Metals banke (79,6 miliona dinara), kao i vlasnički papiri preduzeća Informatika iz Beograda (51 milion dinara).
Strani investitori nastavljaju da koriste trenutnu situaciju kada je reč o cenama tako da njihovo učešće u trgovanju dominira u odnosu na domaće investitore. To se pogotovo može videti na strani kupovine akcija gde je njihovo učešće u utorak dostiglo udeo od čak 78,67 odsto. S druge strane, najmanji obim aktivnosti stranih investitora zabeležen je u petak kada je iznosio 29,38 odsto. Kada je reč o obveznicama stare devizne štednje izdatim od strane Republike Srbije, statistika pokazuje sledeće: obveznicama je treće nedelje novembra trgovano u ukupnom iznosu od 2.551.614 evra. Najviše je trgovano serijama A2016K - 1,3 miliona evra i A1015K - 619.484 evra. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 17.11.2007
Pad vrednosti berzanskih indeksa
Nespremnost investitora za dalje ulaganje na Beogradsku berzu, dovelo je do novog osetnog pada indeksnih pokazatelja. Najveći pad vrednosti beleži indeks koji prati srpske najlikvidnije hartije od vrednosti, odnosno indeks BELEX15 (3,4 odsto) i SRX (3,8 odsto). Smanjenje nije zaobišlo ni BELEXLINE, koji je na kraju jučerašnjeg trgovanja ukazivao na pad prometa od dva odsto. Nekada likvidne i tražene akcije, juče su prodavane po znatno nižim cenama. Tako akcije Metalca beleže pad vrednosti od 13,4 odsto, Velefarma 10,7 odsto, a Komercijalne banke deset odsto, dok su užički Putevi i beogradsko Globos osiguranje u minusu koji premašuje sedam odsto. Od 135 emisija akcija kojima se juče trgovalo, dvostruko veći broj je onih sa padom cene (57) nego onih sa rastom (26).
Ukupan promet dostigao je 267,3 miliona dinara, a učešće stranih investitora iznosi 29,4 odsto. Najtraženija hartija od vrednosti bila je akcija Metals banke, a promet je dostigao 63,2 miliona dinara. Značajnija pažnja investitora usmerena je i na akcije Pekabete (promet od 25,2 miliona dinara), ali uz smanjenje cene za 8,7 odsto. Interesovanje za kupovinu akcija AIK banke iznosi samo skromnih 16,8 miliona dinara, dok se hartijama od vrednosti Agrobanke trgovalo za 16 miliona dinara, a najnoviji pad od 2,8 odsto, vratio je cenu akcija ove banke na nivo iz septembra 2006. godine. Da nije sve tako crno, pokazuju rezultati iz transakcija vezanih za beogradski Montinvest, gde je tražnja od 10 miliona dinara podigla cenu akcija za 20 odsto (33.600 dinara). Značajniji rast zabeležili su i vlasnički papiri saobraćajnog preduzeća Lasta, čija vrednost (promet od 4,7 miliona dinara) raste po stopi od 10 odsto. Promet obveznica Republike Srbije iznosi 763.832 evra i od te sume, daleko najveći iznos (544.832 evra) odnosi se na trgovinu serijom A2016K, koja poslednja dospeva na naplatu i nosi godišnji prinos od 5,6 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 16.11.2007
Ukupan promet berze za 10 meseci 1,8 milijardi evra
Beograd - Ukupan promet Beogradske berze u prvih deset mesci ove godine bio je 1,8 milijardi evra, od čega je trgovina akcijama činila 1,6 milijardi evra, izjavila je juče Gordana Dostanić, direktor berze. Prosečna dnevna vrednost prometa akcijama je u tom periodu iznosila oko osam miliona evra, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine, rekla je ona na otvaranju Šeste međunarodne konferencije Beogradske berze.
Prema njenim rečima, prosečna vrednost transakcija je sa 9.000 evra, koliko je iznosila prošle godine, pala na manje od 7.000 evra, zbog pojačane aktivnosti malih domaćih investitora. Učešće stranih investitora u trgovanju akcijama iznosi oko 40 odsto, pri čemu su oni zastupljeni sa oko 60 procenata, tako da je neto priliv stranih investitora na Beogradskoj berzi 100 milijardi dinara, kazala je Dostanić. Beogradska berza je u prvih šest meseci ove godine bila treća berza po obimu prometa u regionu, a ispred nje bile su berze u Bukureštu i Zagrebu, a iza berze u Ljubljani i Sofiji.
Očekivanja berze u budućnosti vezuju se, kako je navela, za rast uloge dobrovoljnih penzionih i investicionih fondova, ohrabrenje kompanija da svoje hartije uključe na berzansko tržište, te mere Vlade koje će biti usmerene u pravcu podsticaja investiranja na tržištu kapitala. Očekuju se i inicijalne javne ponude kod preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, farmaceutike, saobraćaja koje su trenutno u vlasništvu države. Dostanićeva je najavila da će se na dvodnevnoj konferenciji, na kojoj učestvuje više od 400 predstavnika berzi iz sveta, banaka i brokerskih kuća, razgovarati o primeni "fiks protokola", algoritamskom trgovanju, finansijskim derivatima. Biće reči i o potrebama i značaju lokalnog rejtinga, te odnosu međunarodnih i lokalnih rejting agencija, inicijalnim javnim ponudama, kao i informisanju i marketingu u berzanskim poslovima.
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 14.11.2007
Akcije AIK banke spasle još jedan trgovački dan na Berzi
Beograd - Ubedljivo najveći promet na Beogradskoj berzi ostvarile su juče obične akcije AIK banke. Te hartije od vrednosti spasile su još jedan trgovački dan na Berzi. U prilog toj konstataciji govori podatak da je od 608 miliona dinara ukupnog prometa, trgovanjem akcijama AIK banke ostvareno čak 305,4 miliona dinara. Pažnju investitora privukle su i prioritetne akcije ove banke, u koje su uložili 8,6 miliona dinara. U žiži interesovanja našli su se i vlasnički papiri uljare Vital iz Vrbasa, kojima se trgovalo za 50 miliona dinara. Prometom većim od 32 miliona dinara i rastom cene od 3,93 odsto mogu se pohvaliti i akcije Informatike, dok se akcijama Metals banke trgovalo za 31 miliona dinara. Nešto veći promet zabeležile su i akcije zrenjaninskog Dijamanta - promet od 27,9 miliona dinara.
Sva tri indeksa Beogradske berze juče su bila u padu. BELEXLINE je izgubio na vrednosti 0,11 odsto, dok indeksi koji prate srpske najlikvidnije hartije, BELEX15 i SRX beleže pad od 0,2, odnosno 0,04 odsto. Trgovanje obveznicama RS povećano je na 963.938 evra, a najtrgovanija, sa prometom od 789.623 evra, bila je serija A2016K koja svojim vlasnicima donosi godišnji prinos od 5,56 odsto. Veće oscilacije u cenama zabeležene i kod akcija Mlekare Šabac, gde je povećana tražnja od 4,2 miliona dinara pogurala cenu na gore za 19,64 odsto. Slično je bilo i kod vlasničkih papira Tamnave iz Uba, kojima se trgovalo za 5,1 milion dinara i koje su poskupele za 7,14 odsto. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 13.11.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke
Beograd - Prvog ovonedeljnog dana trgovanja na Beogradskoj berzi ostvaren je promet od 435,5 miliona dinara, pri čemu su dominirale akcije, dok je promet obveznicama stare devizne štednje iznosio 246.989 evra. Najtraženije su bile obveznice serije A2010K ( 65.364 evra) i A2016K (40.561 evra). Dva berzanska indeksa (BELEX15 i SRX) beleže rast od 0,2, odnosno 0,1 odsto, a opšti indeks BELEXLINE pad od 0,1 odsto. Investitori su juče bili najviše zainteresovani za kupovinu vlasničkih papira niške AIK banke (promete od 106,7 miliona dinara), a na drugom mestu našle su se akcije Energoprojekta (promet od 65,4 miliona dinara). Transakcijama vezanim za hartije od vrednosti Dijamanta iz Zrenjanina ostvaren promet od 58,1 miliona dinara. Uprkos visokom prometu, akcije Dijamanta su trgovački dan završile u minusu od 4,7 odsto. Firma Projektomontaža sa prometom od 47 miliona dinara beleži i novi skok cene akcija od 10 odsto, kao i novi istorijski maksimum od 11.000 dinara. Tražene su bile i hartije od vrednosti Univerzal banke, kojima je ostvaren promet od 26,7 miliona dinara.
Juče su obavljena i dva premijerna trgovanja. Prvi put su se na Beogradskoj berzi pojavile akcije preduzeća Beograd film, koje su zabeležile skok cene od 52,7 odsto, odnosno cenu od 910 dinara za jednu akciju. U prvom trgovanju hartijama od vrednosti Neoplante iz Novog Sada ostvaren je promet od 11,8 miliona dinara, a cena jedne akcije dostigla je 2.000 dinara. Berza je juče donela i četiri Rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta - više se neće trgovati akcijama preduzeća Inos i LIK iz Beograda, Nišprometa iz Niša i Šumadije iz Sombora. Darko Jovanović
Izvor: Danas
INVESTICIONI FONDOVI, 12.11.2007
Dozvole za nove otvorene fondove Komisija za hartije od vrednosti je izdala dozvole za dva nova otvorena investiciona fonda.
Delta dynamic i KD Ekskluziv koji su organizirani kao otvoreni investicioni fondovi rasta vrednosti imovine.
Delta dynamic je u upravljanju Delta Investmentsa, koji već upravlja sa balansiranim otvorenim investicionim fondom Delta Plus.
KD Ekskluziv je u upravljanju KD Investmentsa iz Beograda, koje je član slovenačke KD Group. KD Group ima u upravljanju 25 otvorenih investicionih fondova. KD Ekskluziv će ulagati u kompanije na zvaničnim berzanskim tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Rumunije.
Javni poziv za upis investicionih jedinica biće objavljen do kraja novembra. Izvor:www.investicioni-fondovi.com
AKCIJE / BERZA, 10.11.2007
Akcije Energoprojekta podigle promet na Berzi
Beograd - U jučerašnjem trgovanju na Beogradskoj berzi dominirao je simbol Energoprojektovih akcija - ENHL. Investitori su u hartije od vrednosti ovog preduzeća uložili 251,8 miliona dinara, što je uticalo da ukupan promet na berzi poraste na 491,4 miliona dinara. Inače, Energoprojekt je juče objavio plan poslovanja za drugo polugođe tekuće godine, u kome se ističe predviđeni konsolidovani promet od 105,7 miliona evra, dok bi konsolidovana bruto dobit trebalo da dostigne 5,8 miliona evra. Od ostalih akcija po nešto većem obimu prometa izdvajaju se vlasnički papiri AIK banke (25,2 miliona dinara) i Vojputa iz Subotice (23,1 milion dinara). Uz pad cene za 2,8 odsto, trgovalo se i akcijama Agrobanke (18,3 miliona dinara), dok je promet akcijama Informatike dostigao 12,1 milion dinara.
Najveći rast cena (po 19 odsto) beleže akcije Rudnika i Somborstana, zatim vranjskog Zavarivača koje su uz promet od 7,3 miliona dinara poskupele za 12,3 odsto, dok je preduzeće GIK Banat iz Zrenjanina svoju tržišnu kapitalizaciju uvećalo za 7,8 odsto. Nakon konstantnog rasta početkom nedelje, indeksi Beogradske berze počeli su da padaju i kraj ovonedeljnog trgovanja dočekali su sa nešto većim minusom. BELEX15 beleži najveći pad (1,4 odsto), dok su SRX i BELEXLINE pali za 0,9, odnosno za 0,7 odsto. Učešće stranih investitora raste i dostiglo je 73,3 odsto, uz povećanu aktivnost u kupovini akcija (79,7 odsto). Obveznicama RS je trgovano za 271.186 evra, a najviše serijom A2015K (122.981 evra). Kompanija Telefonija iz Beograda je zbog trenutne situacije na Beogradskoj berzi, svoju XI emisiju akcija produžila do 20. decembra 2007. godine. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 9.11.2007
Investitori usporili aktivnosti na Berzi
Beograd - Još jednom se pokazalo da pozitivne informacije ne utiču na Beogradsku berzu. Naime, posle jučerašnjeg parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, što je trebalo da bude znak investitorima da je tržište Srbije perspektivno, investitori su "usporili" aktivnost, a promet na Beogradskoj berzi smanjen je na 256,4 miliona dinara. Smanjen je i broj transakcija (na 873) i učešće stranih investitora u ukupnom prometu Beogradske berze (na 35,7 odsto). Jedino berzanski indeksi beleže rast vrednosti. Indeksi BELEXLINE i BELEX15 registrovali su skok vrednosti od 22 odsto, a SRX 0,6 odsto.
Akcije AIK banke su sa prometom od 41,6 miliona dinara i dalje na prvom mestu po obimu trgovanja, dok ostale akcije na berzi beleže smanjenjen promet. Tako je hartijama od vrednosti Agrobanke trgovano za 17,5 miliona dinara, beogradske Informatike 17,4 miliona dinara, a akcijama Sojaproteina za 14,4 miliona dinara. Veći promet ostvaren je u trgovanju akcijama Projektomontaže (12,4 miliona dinara), koje beleže i rast cene za 700 dinara, što je ujedno i njihov istorijski maksimum. Kada je reč o rastu cena vlasničkih papira, značajan skok beleže hartije firmi Somborstana i Strele iz Uba (19,9 odsto), uz nepodmirenu tražnju, pa se danas može očekivati dalji rast cena tih akcija. Značajniji skok (pet odsto) imale su i akcije Zorka Pharme, kojima se trgovalo za oko 1,7 milion dinara. Darko Jovanović
Izvor: Danas
AKCIJE / BERZA, 8.11.2007
Investitori najviše ulagali u akcije AIK banke i Energoprojekta
Beograd - Vrednost prometa na Beogradskoj berzi varira iz dana u dan, pa je tako, recimo, posle nešto uspešnijeg trgovanja zabeleženog u utorak, juče usledio pad prometa koji se spustio na 439,9 miliona dinara. Strani investitori zadržavaju visok nivo aktivnosti od 51,73 odsto, pogotovu na strani kupovine akcija, gde je njihov učinak duplo bolji nego na strani prodaje. I berzanski indeksi juče su živnuli - BELEXLINE je skočio za 0,48 odsto a BELEX15 za 1,09 odsto, samo je SRX zabeležio pad vrednosti od 0,33 odsto. Najveća statistička promena registrovana je u trgovanju obveznicama RS gde je promet drastično smanjen na 61.226 evra.
Kao i prethodnih dana, investitori su najviše ulagali u kupovinu akcija AIK banke koje su ostvarile promet od 49,9 miliona dinara. Na drugom mestu našle su se hartije od vrednosti Energoprojekt holdinga kojima se trgovalo za 44 miliona dinara, dok je povećana tražnja vredna 28,3 miliona dinara za akcijama uljare Vital doprinela oporavku njihove cene za 5,09 odsto. Agrobanka uspela je da odbrani cenu od 27.000 dinara po akciji, uprkos činjenici da je trgovanje njenim vlasničkim papirima vredelo 24,4 miliona dinara. Zbog povećane tražnje od 23,3 miliona dinara, od juče su na listi najtraženijih našle i akcije Goša Montaže. Više se trgovalo i Projektomontažom (16,1 milion dinara), kao i akcijama Univerzal banke (12,4 miliona dinara). To je rezultiralo skokom cene akcija Projektomontaže za 12,5 odsto, a Univerzal banke za osam procenata. Najviše je skočila cena akcija Somborstana (20 odsto), a u stopu ih slede hartije od vrednosti Agrosemena iz Kikinde (skok od 14,49 odsto) i novosadskog Motinsa čija je vrednost porasla za 7,5 odsto. Darko Jovanović
